Kaučuk — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 5:
== Istorija ==
[[Otkriće Amerike|Otkrićem Amerike]] [[1491]]. godine [[Evropljani]] su upoznali pored [[кафа|kafe]], [[kukuruz]]a, [[krompir]]a i smolasto-elastičnu smesu, nazvanu '''kaučuk'''. Tamošnja plemena, među kojima su pleme [[Царство Инка|Inka]] i [[Maje|Maja]], pravili su od kaučuka obuću, posude za vodu, lopte itd., što se danas susreće kod plemena u dolini reke [[Amazon]].<ref>Emory Dean Keoke, Kay Marie Porterfield. 2009. Encyclopedia of American Indian Contributions to the World: 15,000 Years of Inventions and Innovations. Infobase Publishing</ref><ref>{{cite book|first = John |last =Tully|date= 2011|title= The Devil's Milk: A Social History of Rubber|publisher= NYU Press|isbn
Pradomovina kaučukonosne biljke (-{''Hevea brasiliensis''}-) je [[Brazil]], a danas ovu biljku uzgajaju plantažno gotovo u svim područjima žarkog pojasa. Mlečni sok, koji curi iz zasečenog stabla heveje nazivamo lateks. Zgrušavanjem tog mlečnog soka nastaje kaučuk, a ova reč potiče od urodjeničke reči -{„Cahuchu“}-, što označava drvo koje plače.
Prvi komadi dovezenog kaučuka u [[Evropa|Evropu]] poslužili su kao vrlo zanimljiva stvar prikazivana na vašarima, dok su naučnici vršili ispitivanja kako bi otkrili mogućnost njegove primene u praktične svrhe. [[Charles Marie de La Condamine|Šarl Mari de la Kondamin]] je predstavio uzorke gume ''[[Académie Royale des Sciences|Kraljevskoj akademiji nauka]]'' Francuske 1736. godine<ref name="b">{{cite web |title= Charles Marie de la Condamine |website= bouncing-balls.com |url= http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_condamine.htm }}</ref> Godine 1751, on je sa [[François Fresneau de La Gataudière|Fransoa Fresnom]] objavio publikaciju 1755. u kojoj su opisana mnoga svojstva gume. To se smatra prvim naučnim radom o gumi.<ref name="b" />
Pokušano je pravljenje nepromočivih kišnih kabanica od platna premazanog rastvorom kaučuka. Velika lepljivost kaučuka pri sobnoj, a naročito pri nešto višoj temperaturi, onemogućila je veću primenu ovog proizvoda. Engleski naučnik [[Džozef Pristli]] primetio je [[1770]]. godine, da kaučuk briše trag olovke, za šta ga je i preporučio, pa se stoga i danas u [[Engleska|Engleskoj]] i [[Сједињене Америчке Државе|Americi]] kaučuk naziva -{''rubber''}-, što između ostalog znači i „gumica za brisanje“.
Prvi pronalazak u procesu prerade kaučuka bilo je [[masticiranje]], tj. pretvaranje elastičnog kaučuka gnječenjem među valjcima u plastičnu masu. Tako gnječeni kaučuk mnogo se lakše otapao u [[benzin]]u, [[bezen|benzolu]] i drugim organskim rastvaračima. Ovaj pronalazak delo je Tomasa
Plastičnom kaučuku dodavane su razne hemikalije uz izlaganje različitim uslovima. Tako je [[1839]]. godine [[Čarls Gudjir]] opazio da kaučuk sa dodatkom sumpora, zagrevanjem, daje smesu koja pokazuje znatno izmenjena svojstva. Kasnije je ovaj spoj kaučuka i sumpora dobio ime [[guma]], a sam proces nazvan je [[vulkanizacija]]. Guma za razliku od kaučuka ne pokazuje veću lepljivost i usled povećanja temperature, a pored toga njena čvrstina takođe se povećava.
Ред 20:
Uvidevši vrednost kaučuka brazilske vlasti zabranile su izvoz semenki i mladica heveje pod pretnjom smrtne kazne. Uprkos zabrani Englez Henri Vikam uspeo je oko [[1860]]. godine, pod izgovorom da kupuje [[orhideja|orhideje]], nakupiti veću količinu semenki i mladica. Pokušaj uzgajanja heveje u botaničkom vrtu kraj [[Лондон|Londona]] zbog hladne klime nije uspeo, pa je ostatak semenki i mladica prenet na otok Cejlon (današnja [[Šri Lanka]]). Uskoro zatim javljaju se plantaže heveje na čitavom [[Malajski arhipelag|Malajskom Arhipelagu]], koji je i danas najveći proizvođač kaučuka.
U [[Indija|Indiji]], komercijalnu kultivaciju uveli su britanski plantažeri, iako su eksperimentalni napori na uzgoju gume u komercijalnim razmerama započeli još 1873 u botaničkoj bašti [[Calcutta|Kolkate]]. Prve komercijalne plantaže stabala roda ''[[Hevea]]'' su uspostavljene u Tatekadu u [[Kerala|Kerali]] 1902. godine. Tokom kasnijih godina su plantaže proširene na [[Karnataka|Karnataku]], [[Tamil Nadu]] i [[Andaman and Nicobar Islands|Andamani i Nikobari]] ostrva Indije. Indija je u današnje vreme treći proizvođač po veličini i četvrta po potrošnji.<ref>{{cite web|url=http://www.dsir.gov.in/reports/ExpTechTNKL/Abs%20new/Rubber.htm|title=Natural rubber in India|last=|first=|date=|website=|publisher=|access-date=|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161001100758/http://www.dsir.gov.in/reports/ExpTechTNKL/Abs%20new/Rubber.htm|archivedate=1 October 2016|df=dmy-all}}</ref>
U Singapuru i Maleziji se za kommercijalnu produkciju zalagao Ser [[Henry Nicholas Ridley|Henri Nikolas Ridli]], koji je služio kao prvi naučni direktor [[Singapore Botanic Gardens|Singapurske botaničke bašte]] od 1888 do 1911. On je distribuirao seme kaučuka mnogim uzgajivačima i razvio je prve tehnike za zarezivanje stabala radi ektrakcije lateksa bez uzrokovanja ozbiljnih oštećenja drveta.<ref>{{cite web|url=http://infopedia.nl.sg/articles/SIP_518_2004-12-28.html |title=Sir Henry Nicholas Ridley |last=Cornelius-Takahama |first=Vernon |date=2001 |work=Singapore Infopedia |accessdate=9 February 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130504095356/http://infopedia.nl.sg/articles/SIP_518_2004-12-28.html |archivedate=4 May 2013 |df= }}</ref> Zbog njegove vatrene promocije ove kulture, on je popularno zapamćen po nadimku „Zaluđeni Ridli” ({{jez-eng-lat|Mad Ridley}}).<ref>{{cite web |url=http://www.malaysiahistory.net/index.php?option=com_content&view=article&id=56:mad-ridley-and-the-rubber-boom&catid=47:economic-history |title=Mad Ridley and the rubber boom |first1=Dr Loh Wei |last1=Leng |first2=Khor Jin |last2=Keong |date=19 September 2011 |work=Malaysia History |accessdate=9 February 2013}}</ref>
== Reference ==
| |||