Научно прстеновање птица — разлика између измена

'''Научно прстеновање птица''' метода је истраживања која се темељи на индивидуалном обележавању дивљих [[птице|птица]]. Све птице се након поступка прстеновања одмах неозлеђене пуштају на слободу на месту где су уловљене. Свако опажање тако прстеноване птице (које се назива "налаз"), било преко њеног опажања из даљине, поновног ловљења и пуштања, било проналажењем мртве птице, говори о њеном животу, посебно о путовимапутевима њеног кретања.<ref>{{cite journal | last = Cottam| first = C |year=1956| title = Uses of marking animals in ecological studies:marking birds for scientific purposes | journal = Ecology | volume = 37 | doi=10.2307/1933058|pages=675–681}}</ref>

Брижљивим евидентирањем места на којима су прстеноване птице виђене или уловљене омогућујемогуће сеје дапратити одредењихове њиховиселидбене селидбени путевипутеве и одредити подручја гнежђења и зимовања. Иако је прстеновање птица, које је давне [[1889]]. у [[Данска|Данској]] започео [[Ханс Кристијан Корнелијус Мортенсен|Х. К. К. Мортенсен]],<ref>{{cite journal|author= Preuss, Niels Otto|year= 2001|title= Hans Christian Cornelius Mortensen: aspects of his life and of the history of bird ringing|journal= [[Ardea (journal)|Ardea]]|volume= 89|issue= 1|url= http://ardeajournal.natuurinfo.nl/ardeapdf/a89-001-006.pdf|pages= 1–6|access-date= 28. 01. 2016|archive-url= https://web.archive.org/web/20110724161954/http://ardeajournal.natuurinfo.nl/ardeapdf/a89-001-006.pdf|archive-date= 24. 07. 2011|dead-url= yes|df= }}</ref> организовано првенствено с намером праћења њиховог кретања и селидбених путева, данас се располаже много већом количином података. Из налаза се тако добијају подаци о смртности и животном веку, полу, времену и начину [[митарење|митарења]], биометријскебиометријски податкеподаци, податкеподаци о стаништима у којима се птице задржавају - параметрепараметри на темељу којих се могу разликовати поједине популације, препознати узроци промена у величинама популација, планирати заштита птица и др.

Прстеновање у свакој земљи организују прстеновачке централе које су уједињене у европски прстеновачки савез - ЕУРИНГ (Еуропеан{{јез-енг|European УнионUnion форfor БирдBird РингингRinging}}), а у другим деловима света у регионалне савезе по континентима. Прва прстеновачка централа основана је 1903. у Немачкој. Прстеновачки центри – један акредитован у свакој држави – су смештени у националним природњачким институцијама, заводима за орнитологију, музејско-едукативним установама, или другим организацијама за заштиту и проучавање птица.

Прстеновање се претежно темељи на раду волонтера прстеновача који из хобија и љубави према птицама проводе прстеновање. У Европи нешто више од 10.000 прстеновача, већином волонтера, годишње прстенује готово 4 милиона птица различитих врста иод којих се око 90.000 поновно их нађе. Велики број података који су на тај начин прикупљени јединствен је случај за било коју скупину животиња уна свету.

Птице се најчешћe лове вертикалним орнитолошким мрежама. Из тих мрежа прстеновачи лако ваде птице, ана такав начин да при том оне остају неозлеђене. Прстенују се алуминијским или пластичним прстеновима на којима је угравиран јединствени број. Пре пуштања свакој се птици одређује врста, пол, и старост, те записује маса и величина. Најбољи резултати прстеновања постижу се на организованим акцијама када се на једном месту птице прстенују кроз дуже време. То се углавном одвија у специјализованим прстеновачким центрима, какав од 1910. године постоји на [[Хелголанд]]у, а у Србији најпознатији је еколошки камп на [[Лудашко језеро|Лудашком језеру]], који се непрекидно организује од 1986. године.

О налазу прстеном обележене птице сазнаје се од прстеновача или проматрачапосматрача птица који опазе птицу с прстеном и тачно пренесу податке с прстена најближој прстеновачкој централи. Прстеновачке централе међусобно размењују податке о налазима. Из такве размене дознају се подаци о птици прикупљени на месту прстеновања, али и на месту налаза, као и податак о кретању нађене птице.

Из већег броја таквих података изводе се закључци о селидбеним путевима, о параметрима популације и др. Подаци о налазима прстеновачке централе публицирајупубликују се у стручним часописима и брошурама једнако, као и извештаји о прстеновању.

Ако се нађе прстенована птица, ЗаводуЦентру за орнитологијумаркирање животиња јављају се следећи подаци:

* име централеустанове на прстену*

* број прстена*

* начин налаза (је ли птица пуштена с прстеном или без њега, је ли задржана у заточеништву, је ли нађена мртва, је ли мртва дуже време или је леш свеж, једа ли је убијена и слично)

* место налаза*

* датум налаза*

* налазач (име и презиме, адреса, бр. поште и место, телефон, e-маил, остало).

При чему сесу најважнији подаци означениброј звездицомпрстена и име центра на прстену, врста птице, (*)место морајуи обвезнодатум уписатиналаза, без њихкојих налаз мало вреди.

СвеСви сеналазачи налазачесе повратним дописом извештаваизвештавају о свим до сада познатим подацима о нађеној птици (где и када је прстенована, колико је стара, је ли у међувремену нађена још негде и др.). Прстенови центра за маркирање животиња из [[Србија|Србије]] обично имају код који се састоји од комбинације слова и серијског броја, а име установе је на енглеском језику, скраћено "NHMUSEUM BELGRADE".

Да би неко постао прстеновач, пре свега мора знати да разликују врсте птица. Осим тога кандидати за прстеноваче морају знати да поступају с птицама тако да их не озледе приликом лова за прстеновање и прстеновања, а морају да познају и Закон о заштити природе.

Сваки кандидат своја знања доказује на испиту за прстеновача који се нау Заводу[[Центар за орнитологијумаркирање организираживотиња предПриродњачког трочланоммузеја у Београду|Центру за маркирање животиња]] при [[Природњачки музеј у Београду|Природњачком музеју]] у [[Београд]]y организује пред комисијом у којој суделујусу [[орнитологија|орнитолог]], искусни прстеновач и представник државне управе (сарадник музеја у име надлежног министарства). Прстеновање, као и рад прстеновача на основу закона дефинише надлежно министарство, које сваке године валоризује и издаје дозволу за рад кандидата.