Помјесна црква — разлика између измена

[[Православна црква]] је организована територијално и то на епархијском, помјесном и васељенском плану. Црквено уређење почиње од [[Епархија|епархије]] на челу са [[епископ]]ом, а основ црквене организације јесте [[литургија]] кроз коју се епархије једне шире области уједињују у помјесни сабор епископа односно у помјесну цркву. Територијална организација Цркве нужно не прати државне или административне границе нити су помјесне цркве ексклузивне „националне цркве”. Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву и сачува свој национални идентитет, али ниједна нација нема право на своју цркву која би „национализовала Христа“. Стапање вјере са секуларним појмом нације је јерес позната као [[етнофилетизам]] (религиозни национализам). Мисија Цркве не може да се функционализује за циљеве секуларног национализма и интернационализма.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/6114/Specijalni-dodaci/Pravoslavna-crkva-i-nacija Радован Биговић: Православна црква и нација („Политика“, 24. октобар 2007)], Приступљено 4. 2. 2019.</ref>

 

 

Једна Црква се кроз [[Литургија|литургију]] заправо јавља као многе цркве тј. као многе литургијске заједнице не престајући да буде једна Црква. Свака епархија и свака помјесна црква јесте „Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква” уколико су у међусобној заједници и литургијском, догматском и канонском јединству. Помјесне цркве могу бити [[Аутокефална црква|аутокефалне]] и [[Аутономна црква|аутономне]]. Аутокефалност је независност помјесне цркве у њеном унутрашњем животу док је аутономија тек самосталност помјесне цркве која јој се признаје у оквиру аутокефалне цркве. Међу аутокефалним црквама на прва четири мјеста налазе се древне патријаршије ([[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска патријаршија|Александријска]], [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимска]]), а најбројнија је [[Руска православна црква]]. Најстарија црквена аутономија је [[Синајска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]], а најмлађа је [[Православна охридска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Свака помјесна црква има своју канонску територију и једна територија може се налазити само под јурисдикцијом једне помјесне цркве. Међутим, изузетак представља тзв. православна дијаспора која данас није ексклузивна канонска територија ниједне помјесне цркве.<ref>[https://mospat.ru/church-and-time/158 Православная диаспора: проблема формирования канонического статуса], Приступљено 11. 2. 2019.</ref>

[[Православна црква]] нема један црквени устав, архијерејски сабор, архијерејски синод, црквени суд нити предстојатеља већ све такве црквене власти постоје на помјесном плану. Једна помјесна црква се управља на основу [[Свето писмо|Светог писма]] и [[Свето предање|Светог предања]], правила [[Васељенски сабори|васељенских сабора]] и од њих признатих правила [[Апостоли|светих апостола]], [[Помјесни сабори|помјесних сабора]] и [[Канони светих отаца|светих отаца]] и устава помјесне цркве. Црквено уређење је [[Јерархија|јерархијско]] (свештеноначелничко) и највиши орган помјесне цркве је свети архијерејски сабор или помјесни сабор епископа којег чине сви епархијски [[архијереј]]и под предсједништвом предстојатеља.

 

 

== Види још ==

== Извори ==

{{reflist}}

 

[[Категорија:Православна црква]]