Владо Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
Рођен је [[27. јануар]]а [[1914]]. године у селу [[Горњи Брчели]], код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Потиче из официрске породице. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију на [[Цетиње|Цетињу]]. Апсолвирао је [[1937]]. на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]] у [[Београд]]у.
 
Још у раној младости, укључио се у рад омладинског [[Раднички покрет|радничког покрета]]. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је постао [[1930]], а [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) [[1932]]. године. За време студија на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]] је био један од организатора и руководилаца револуционарног студентског покрета. Од [[1934]][[1937]]. године је био у школи [[НКВД]] близу [[Лењинград]]а, под надимком Шпанац, где је научио да свира клавир, енглески, немачки и шпански језик, дипломатске протоколе. У периоду од [[1935]]. до 1937. године је био члан, а потом и секретар Универзитетског комитета КПЈ. Због револуционарне активности више пута је хапшен.
 
Учествовао је на Светском конгресу студената-комуниста у [[Париз]]у, 1937. године, као представник Београдског универзитета, заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] и [[Милован Луле Матић|Милованом Лулом Матићем]]. После конгреса успео је да се пребаци из [[Француска|Француске]] у [[Шпанија|Шпанију]] и приступи Републиканској армији.
Ред 39:
После пораза Шпанске републике, заједно са другим интербригадистима, био је затворен у концентрационим логорима у Француској. Године [[1939]]. успео је да побегне из логора и илегално се пребаци у [[Југославија|Југославију]]. У Београду поново преузима дужност секретара Универзитетског комитета КПЈ, а убрзо постаје и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Касније је био инструктор [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]]. Учествовао је у раду [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције КПЈ]], одржане октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у.
 
На седници Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], [[4. јул]]а [[1941]]. године у Београду, на којој је донета одлука по подизању општенародног устнакаустанка, Владо Поповић је одређен за делегата ЦК КПЈ при [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]]. Учествовао је и на [[Саветовање у Столицама|војно-политичком саветовању у Столицама]], септембра 1941. године, када је изабран за члана [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда Југославије]].
 
Поред функције делегата ЦК КПЈ, Владо је у [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичкој партији Хрватске]] обављао разне друге одговорне дужности. Од половине јула 1941. године био је секретар Оперативног руководства ЦК КПХ, а од пролећа [[1942]]. Био је секретар Бироа ЦК КПХ.