Угљен-моноксид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: пећ → Пећ (уређај) |
м harvardski nacin citiranja; козметичке измене |
||
Ред 76:
== Налажење у природи ==
У природи је овај гас веома редак. У [[ваздух]]у се налази у траговима, нешто више у [[вулкан]]ским гасовима, али га има и у [[угаљ|угљу]] и [[метеор]]итима. Много више се ствара због утицаја човека, најчешће као производ [[загађење|загађивања]]. Тако је присутан у [[Дуван (производ)|дуванском]] диму, као и у гасовима које избацују [[фабрика|фабрички]] [[димњак|димњаци]], [[Пећ (уређај)|
[[Датотека:Mopitt first year carbon monoxide.jpg|мини|235п|Концентрација -{СО}- у атмосфери у пролеће и јесен 2000.]]
== Добијање ==
Ред 146:
Угљен-моноксид се у [[молекул]]у [[хемоглобин]]а везује на исто место на које и кисеоник. Међутим он има 230 пута већи афинитет везивања за [[хемоглобин]] од [[кисеоник]]а.<ref name="Arthur"/> Зато и мале концентрације -{CO}- у [[Земљина атмосфера|атмосферском ваздуху]], односно мали парцијални притисак угљен-моноксида у [[Плућна алвеола|алвеоларном]] [[ваздух]]у, од свега 0,05 -{kPa}-, може изазвати токсични ниво карбоксихемоглобина у крви. Како угљен-моноксид има селективну способност везивања за [[хемоглобин]] он помера криву дисоцијације оксихемоглобина на лево, смањујући ослобађање [[кисеоник]]а на нивоу [[Ткиво (биологија)|ткива]].
Афинитет угљен-моноксида за [[миоглобин]] је чак и већи него за хемоглобин.<ref name="review">{{cite journal|title=''Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle'' |
Везујући се за [[срце|срчани]] миоглобин он може изазвати [[крвни притисак|хипотензију]], аритмију, [[срчани удар|инфаркт]] и инсуфицијенцију срца.<ref name="Aranđelović"/> Срчана декомпензација као резултат хипоксије је коначни узрок [[смрт]]и.<ref>Raub JA, Mathieu-Nolf M, Hampson NB, Thom SR. Carbon monoxide poisoning — a public health perspective. Toxicology 2000;145: 1-14</ref>
Ред 326:
У прехрамбеној индустрији угљен-моноксид се користи у заштићеној атмосфери за паковање [[месо|меса]] животиња и [[рибе|риба]] у концентрацији од 0,4% до 0,5%, дајући месу светло црвену боју и свеж изглед, без промене [[укус]]а. Угљен-моноксид се у месу везује са [[миоглобин]]ом и формира карбоксимиоглобин, јарко црвени пигмент боје трешње. Карбоксимиоглобин је стабилнији облик од оксимиоглобина, везе [[кисеоник]]а са миоглобином, који због [[оксидо-редукција|оксидације]] у месу ствара пигмет тамно браон боје. Ова стабилна црвена боја меса може трајати знатно дуже него при класичном начину паковања меса.<ref name="Meatsci1999_SORHEIM">{{cite journal|author=Sorheim, S, Nissena, H, Nesbakken, T| title = The storage life of beef and pork packaged in an atmosphere with low carbon monoxide and high carbon dioxide| journal = Journal of Meat Science|year=1999| volume = 52| issue = 2| doi = 10.1016/S0309-1740(98)00163-6|pages=157-164}}</ref>
И поред чињенице да се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и још неким земљама [[свет]]а ова метода користи у паковању меса, сам процес је контроверзан због страха да служи као „маска“ да прикрије кварење меса.<ref>{{cite news|url=http://www.foodsafetymagazine.com/article.asp?id=644&sub=sub1| title = Low-Oxygen Packaging with CO: A Study in Food Politics That Warrants Peer Review| accessdate=19. 6. 2010.}}</ref> Примена овог процес у индустрији меса и рибе је забрањена у многим другим земљама, укључујући [[Канада|Канаду]], [[Јапан]], [[Сингапур]] и [[Европска унија|Европску унију]].<ref>{{cite news|title=Proof in the Pink? Meat Treated to Give It Fresh Look| url = http://abcnews.go.com/GMA/Consumer/Story?id=3863064&page=1| agency = ABC News|date=14. 11. 2007.| accessdate=19. 6. 2010.}}</ref><ref>{{Cite book|title=Carbon Monoxide in Meat Packaging: Myths and Facts|year=2008| publisher = American Meat Institute| url = http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141| accessdate=19. 6. 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110714064101/http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141|archive-date=14. 7. 2011|dead-url=yes|pages=}}</ref><ref>{{cite web|title=CO in packaged meat| url = http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm| publisher = Carbon Monoxide Kills Campaign| accessdate=19. 6. 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20100926055707/http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm|archive-date=26. 9. 2010|dead-url=yes}}</ref>
;Медицина
Ред 379:
Он је постао чест начин самоубистава тровањем. Самоубиства су углавном извршавана удисањем издувних [[српски динар|пара]] укључених мотора аутомобила, у затвореном простору, као што су гараже.<ref>-{Vossberg B, Skolnick J. (1999). "The role of catalytic converters in automobile carbon monoxide poisoning: a case report". Chest 115 (2): 580–1. doi:10.1378/chest.115.2.580. PMID}- 10027464.</ref>
У прошлости, аутомобили су у издувним гасовима имали концентрацију до 25% угљен-моноксида. Новији аутомобили имају каталитички конвертер, што може елиминисати више од 99% угљен-моноксида у издувним гасовима. Међутим, чак и аутомобили са каталитичким конвертором могу произвести значајну количину угљен-моноксида ако су у затвореном простору.<ref>{{cite journal|last=
То је условило и појаву нових начина тровања угљен-моноксидом, као што су [[сагоревање]] угља или других [[фосил]]них горива унутар затвореног простора као што су; мале собе, [[шатор]]и, подруми и сл. Такви инциденти су чести код колективних самоубистава у [[Јапан]]у, [[Хонгконг]]у и [[Тајван]]у .<ref>{{cite journal|last=
==== 3. Утицај угљен-моноксида на безбедност летења ====
| |||