Обреновац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
 
=== Оснивање ===
Није познато када је Палеж основан. Верује се да је основан за време [[Османско царство|османске]] власти, и могуће је да је поникао у слично време када и [[Уб]] (почетком 18. века), будући да је служио истој сврси (чувању комуникација између [[Београд|Београда]] и [[Шабац|Шапца]]). У сваком случају, Палеж за време прве османске управе вероватно није био насеље од већег значаја.<ref>{{Cite book|title=Антропогеографија Ваљевске Тамнаве|last=Павловић|first=Љубомир|publisher=Бели&Бане|year=1998|isbn=|location=Лајковац-Уб|pages=389}}</ref> На картама [[Бакомо Кантели|Бакома Кантелија]] и још једног непознатог аутора из 1689. године Палеж није уцртан. Тек једна безимена карта настала око 1700. године има уцртано насеље ''Palos'' на [[Колубара|Колубари]]. Друга карта која означава Палеж, и то као [[Паланка|паланку]] (''Palanca Paleche''), носи име ''Околина Београда'' (''Les environs de Belgrad''). Њу је на лицу места цртао [[Француска|француски]] [[инжењер]] [[Де Масар]] и цртана је између 1696. и 1698. године, а објављена у [[Париз|Паризу]] 1717. године. На њој је, вероватно грешком, Палеж приказан на супротној страни [[Сава|Саве]] (у [[Срем|Срему]]).<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=66|via=}}</ref>
 
=== Период хабзбуршке управе (1718-1739) ===
Ред 207:
 
Током овог периода Палеж, као [[паланка]], је имао посаду од 80 војника, по 40 [[Мустахфиз|мустахфиза]] и [[Фарисан|фарисана]].<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=211}}</ref> Оволики број сталних стражара био је стратешким положајем Палежа на путу Београд-Шабац.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=219}}</ref> [[Диздар]] Палежа се помиње свега једном, али са чак 10 службеника, неуобичајено великим бројем за тадашње прилике.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=242}}</ref>
 
На хабзбуршким картама 1778. године се први пут јављају Велики и Мали Палеж. Од те до 1791. године све карте показују два Палежа, с тим да је Велики Палеж уцртаван на самој левој обали Колубаре, док је Мали Палеж уцртаван или на левој обали [[Тамнава|Тамнаве]] или у њеној близини. Једна хабзбуршка карта из 1788. године има код Великог Палежа уцртан ''Манастир Палеж'' (''Kloster Palesch''). Друга карта, из 1791. има уцртан знак за [[Црква (грађевина)|цркву]] или [[манастир]] на самом месту Великог Палежа, вероватно грешком.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1986|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68|via=}}</ref>
 
== Демографија ==