Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
== Историја ==
=== Први помени и први период османске власти (крај 17. века-1718) ===
Није познато када је Палеж основан. Верује се да је основан за време [[Османско царство|османске]] власти, и могуће је да је поникао у слично време када и [[Уб]] (почетком 18. века), будући да је служио истој сврси (чувању комуникација између [[Београд|Београда]] и [[Шабац|Шапца]]).<ref>{{Cite book|title=Антропогеографија Ваљевске Тамнаве|last=Павловић|first=Љубомир|publisher=Бели&Бане|year=1998|isbn=|location=Лајковац-Уб|pages=389}}</ref> На картама [[Бакомо Кантели|Бакома Кантелија]] и још једног непознатог аутора из 1689. године Палеж није уцртан. Тек једна безимена карта настала око 1700. године има уцртано насеље ''Palos'' на [[Колубара|Колубари]]. Друга карта која означава Палеж, и то као [[Паланка|паланку]] (''Palanca Paleche''), носи име ''Околина Београда'' (''Les environs de Belgrad''). Њу је на лицу места цртао [[Француска|француски]] [[инжењер]] [[Де Масар]] и цртана је између 1696. и 1698. године, а објављена у [[Париз|Паризу]] 1717. године. На њој је, вероватно грешком, Палеж приказан на супротној страни [[Сава|Саве]] (у [[Срем|Срему]]).<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=66|via=}}</ref>
Ред 208:
Током овог периода Палеж, као [[паланка]], је имао посаду од 80 војника, по 40 [[Мустахфиз|мустахфиза]] и [[Фарисан|фарисана]].<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=211}}</ref> Оволики број сталних стражара био је стратешким положајем Палежа на путу Београд-Шабац.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=219}}</ref> [[Диздар]] Палежа се помиње свега једном, али са чак 10 службеника, неуобичајено великим бројем за тадашње прилике.<ref>{{Cite book|title=Војно-административно уређење Смедеревског санџака 1739-1788. Докторска дисертација|last=Павловић|first=Мирослав|publisher=Универзитет у Новом Саду|year=2016|isbn=|location=Нови Сад|pages=242}}</ref>
На хабзбуршким картама 1778. године се први пут јављају Велики и Мали Палеж. Према истој карти, Велики Палеж је био насеље које су чиниле две целине. Од те до 1791. године све карте показују два Палежа, с тим да је Велики Палеж уцртаван на самој левој обали Колубаре, док је Мали Палеж уцртаван или на левој обали [[Тамнава|Тамнаве]] или у њеној близини. Једна хабзбуршка карта из 1788. године има код Великог Палежа уцртан ''Манастир Палеж'' (''Kloster Palesch''). Друга карта, из 1791. има уцртан знак за [[Црква (грађевина)|цркву]] или [[манастир]] на самом месту Великог Палежа, вероватно грешком.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1986|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68|via=}}</ref>
За разлику од хабзбуршких карата, хабзбуршки [[обавештајци]] с краја 18. века поменули су само један Палеж, који означавају као [[село]] (''Dorf Palesch'') или [[Варошица|варош]] (''Markt Palesch''). У извештају [[Потпоручник|потпоручника]] [[Јозеф Паул фон Митесер|Јозефа Паула Митесера]] из 1784. године, Палеж је имао 21 ''турску'' кућу и 1 ''сасвим трошну'' [[Џамија|џамију]]. Поред саме реке налазиле су се две ''поприлично добро'' очуване зграде, [[кафана]] и [[штала]] за 50 коња. ''Турске'' куће су биле ''сасвим трошне'' и нису личиле на оне ''у другим варошима'' и биле су ''мање простране, изузев 2-3''. Према истом извештају, место се налазило између Колубаре и Тамнаве, у ''равници обраслој жбуњем''; њиме се, према Митесеру, ''с [[Мислођин|мислођинских]] висова може лако доминирати''. Међутим, на путу према [[Стублине (Обреновац)|Стублинама]], Митесер је поменуо Палеж као Велики Палеж, што вероватно значи да је знао и за постојање Малог Палежа. Исте године је Палежом прошао и [[заставник]] [[Иван Перетић]]. Он је забележио да је Палеж имао 24 ''турске куће'' и 1 џамију, те да је варош била у лошем стању. Оба наведена обавештајца су забележила да су Колубаром од Палежа до Саве могли пловити бродови исте величине као они на Сави.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68-69|via=}}</ref>
Хабзбуршки картографски материјал даје још нешто података. Карта из 1778. приказује да је Велики Палеж имао 2 [[Сокак|сокака]] који су се укрштали код центра насеља, док је Мали Палеж имао само један сокак који се пружао кроз цело насеље, док је други велики сокак ишао само западном половином насеља, завршавајући се укрштањем са главним сокаком. Велики Палеж је имао уцртаних 20 кућа, док је Мали Палеж имао 16. Карта из 1788. показује само један велики сокак у Великом Палежу, који је ишао дужином насеља и на ком се налазила џамија, готово на самој обали Колубаре. Мали Палеж је имао такође само један велики сокак, који је ишао дужином насеља. Према карти, Велики Палеж је имао 30 кућа, а Мали 21. Уколико су ове карте прецизне у [[Размера|размери]], Велики Палеж је био дуг 560, а широк 320 метара. Мали Палеж је био дуг 240 метара. Раздаљина између два насеља била је 1360 метара, а раздаљина између Великог Палежа и ушћа Колубаре у Саву је износила 2640 метара.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68-69|via=}}</ref>
== Демографија ==
| |||