Геолошка доба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:geoloski_sat.jpg|мини|десно|300п|Дијаграм геолошког времена од стварања [[Земља|Земље]] до данас]]
[[Датотека:Geologic Clock with events and periods.svg|thumb|300px|Сат који представља неке од главних јединица геолошког времена и дефинитивних догађаја у Земљиној историји. Хадеански еон представља време пре фосилних открића живота на Земљи. Сматра се да је његова горња граница на пре око 4 милијарде година. Остале пођеле одражавају еволуцију живота; археан и протерозоик су еони, палеозоик, мезозоик и кенозоик су ере у еону фанерозоик. Квартарни период од три милиона година, време препознатљиво по људима, премален је да би био видљив на овој скали.]]
 
Постоје четири [[геологија|геолошка]] доба на која је подељена историја [[Земља|Земље]]. Докази према [[радиометријско датирање|радиометријском датирању]] указују да је Земља стара око 4,54 милијарде година.<ref name="USGS1997">{{cite web | dateyear=1997 | title=Age of the Earth | url=http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html | publisher=U.S. Geological Survey | accessdate=2006-01-10. 01. 2006 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20051223072700/http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html| archivedate= 23. December12. 2005 | deadurl= no}}</ref><ref>{{cite journal | last=Dalrymple | first=G. Brent | title=The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved | journal=Special Publications, Geological Society of London | dateyear=2001 | volume=190 | issue=1 | pages=205–221 | doi=10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14 |bibcode = 2001GSLSP.190..205D }}</ref> То су почев од најстарије ка најмлађој (у геологији се све посматра хронолошким редоследом): [[прекамбријум]] (време пре [[камбријумска експлозија|камбријумске експлозије]]), [[палеозоик]] (Старо доба), [[мезозоик]] (Средње доба) и [[кенозоик]] (Ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку или фанерозојском еону, док прекамбријум обухвата све што је претходило фанерозоику.
 
Често се у геологији [[прекамбријум]] одваја као рана фаза у настајању [[Земља|Земље]] од остале три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу, односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким добима, дакле у [[фанерозоик]]у, утврђено је постојање и развој живог света. Поред ових доба посебно се издваја [[архаик]] као доба које је претходило прекамбријуму или се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре [[протерозоик]]а), док се у страној литератури [[хадајк]] наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику. Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости, односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је утврђено на прорачунима везаним за изотопе [[уранијум]]а и [[торијум]]а, па је и почетак прекамбријума везан за настанак Земље.
Ред 11:
{{Геолошка скала}}
На претходном графику приказана је геолошка скала:
* први ред представља скалу од настанка [[Земља|Земље]] до данас
 
*први други ред представља скалу од настанка [[Земља|Земље]]поделу доу данасфанерозоику
*други трећи ред представља поделу уунутар фанерозоикукенозоика.
*трећи ред представља поделу унутар кенозоика.
 
Као што се може видети на скали, тренутно време, време у коме живимо означава се као нулто. Израчунавања се спроводе од овог тренутка па уназад те се каже да је Земља настала пре око 4,6 милијарди година, а да је на пример фанерозоик почео пре око 542 милиона година и траје до данас (што је на скали означено нулом).
Линија 23 ⟶ 22:
 
== Елементи геолошке поделе ==
Подела Земљине историје на [[Еон (геологија)|еонеоне]]е, [[Геолошке ере|ере]], [[периода периодног система елемената|периоде]], итд. није иста свуда у свету. Исто тако постоје разлике и у тумачењима, односно, одређивању апсолутне старости Земље. Ипак, генерално гледано, еони су најкрупније јединице поделе (осим супереона који се у страној литератури користи за прекамбријум због дужине трајања), потом у оквиру еона се издвајају ере, у оквиру једне ере издвајају се периоде а у оквиру једне периоде [[Епоха (датум)|епохе]].
 
Следећа подела фанерозоика је усвојена и практикује се у [[Србија|Србији]].
Линија 34 ⟶ 33:
| rowspan=26| <center>'''[[фанерозоик]]'''</center>
|-
| rowspan=7| <center>'''[[кенозоик]]'''</center> <br /> <center>(Ново доба)</center>
| rowspan=2| <center>[[квартар]] Q</center>
| align=center| [[холоцен]]
Линија 53 ⟶ 52:
| align=center| [[палеоцен]]
|-
| rowspan=8| <center>'''[[мезозоик]]'''</center> <br /> <center>(Средње доба)</center>
| style="background:#83E983" rowspan=2| <center>[[Креда (периода)|креда]] K</center>
| align=center| [[горња креда]]
Линија 74 ⟶ 73:
| align=center| [[Доњи тријас|доњи]]
|-
| rowspan=10| <center>'''[[палеозоик]]'''</center> <br /> <center>(Старо доба)</center>
| style="background:#D7AB6E" rowspan=2| <center>[[perm (perioda)|перм]]</center>
| align=center| горњи
Линија 103 ⟶ 102:
Квартар се сврстава у фанерозоик и то је периода која још увек траје. Карактеристично за [[квартар]] (Q) је да се у свету воде полемике око тога да ли квартар треба издвојити као посебну еру због своје специфичности.
 
== Терминологија ==
Највећа дефинисана јединица времена је супереон, и састављена је од еона. Еони су подељени у [[Ера (геологија)|ере]], које су затим подељене у [[Период (геологија)|периоде]], [[Епоха (геологија)|епохе]] и [[Доба (геологија) |доба]]. Термини [[еонотем]], [[ератем]], [[систем (стратиграфија)|систем]], [[серија (стратиграфија)|серија]] и [[фаза (стратиграфија) |фаза]] користе се за слојеве стена које одговарају тим периодима геолошког пута у историји Земље.
 
;Јединице геохронологије и стратиграфије
Линија 141 ⟶ 140:
|}
 
[[Геологија]] квалификује ове јединице као ране, средње и касне када се односе на време, а ниже, средње и горње - када се односе на одговарајуће стене. На пример, серија доње јуре у [[хроностратиграфија|хроностратиграфији]] одговара епохи ране јуре у [[геохронологија|геохронологији]].<ref name=ICSchronostrat>International Commission on Stratigraphy. "Chronostratigraphic Units." ''International Stratigraphic Guide''. AccessedПриступљено 14 December 2009. [http://www.stratigraphy.org/upload/bak/chron.htm stratigraphy.org]</ref>
 
Геолошке јединице из истог времена, али различитих делова света често изгледају другачије и садрже различите фосиле, па су у истом периоду историјски подаци различитог имена у различитим земљама. На пример, у Северној Америци доњи [[камбријум]] зове се серија ''Ваукобан'' која је подељена у зоне, на основу сукцесије [[трилобити |трилобита]]. У [[Азија|Источној Азији]] и [[Сибир]]у, иста јединица је подељена у фазе [[алексијан]], [[атдабанијан]] и [[ботомијан]]. Кључни аспект рада Међународне комисије за стратиграфију је помирење ових конфликтних терминологија и дефинисање универзалних [[Хоризонт (геологија) |хоризоната]] који се могу користити широм света.<ref>[http://www.stratigraphy.org/bak/status.htm#_2.__PURPOSE_AND_OBJECTIVES Statutes of the International Commission on Stratigraphy], retrieved 26 November 2009</ref>
 
Термин [[антропоцен]] се користи неформално у популарној култури, а све већи број научника га примењује у опису епохе у којој живимо. Термин су увели Пол Круцен и Јуџин Стоермер 2000. године да опишу тренутно време, у којем људи имају огроман утицај на животну средину. То је еволуирало у описивање епохе, почевши од неког времена у прошлости и у целини да се дефинише антропогена емисија [[угљеник]]а, као и производња и потрошња пластичних производа који су остали у тлу.<ref>{{Cite web|title = Anthropocene: Age of Man - Pictures, More From National Geographic Magazine|url = http://ngm.nationalgeographic.com/2011/03/age-of-man/kolbert-text/2|website = ngm.nationalgeographic.com|accessdate =22. 2015-09-22. 2015}}</ref> Противници овог појма тврде да га не треба користити, јер је врло тешко, ако не и готово немогуће, да се дефинише одређено време када су људи почели да утичу на слојеве стена које дефинишу почетак једне такве епохе.<ref>{{Cite web|title = What is the Anthropocene and Are We in It?|url = http://www.smithsonianmag.com/science-nature/what-is-the-anthropocene-and-ar}}</ref> Други мисле да људи нису ни почели да отклањају свој највећи утицај на Земљи и стога антропоцен још није ни почео. У сваком случају, -{ICS}- још није службено одобрио термин, до краја 2016.<ref>{{Cite web|title = Subcomission on Quaternary Stratigraphy, ICS » Working Groups|url = http://quaternary.stratigraphy.org/workinggroups/anthropocene/|website = quaternary.stratigraphy.org}}</ref>
 
== Формирање геолошке временске скале ==
 
Први озбиљни покушаји да се формулира геолошка скала времена, која би се могла применити било где на Земљи потичу са краја 18. века. Најутицајнији рани покушаји (које је између осталих заговарао и [[Abraham Werner|Абрахам Вернер]]) деле стене Земљине коре у четири врсте: примарне, секундарне, терцијарне и квартарне. Свака врста стена, према теорији, формира се у одређеном периоду у историји Земље. Било је тако могуће говорити о „терцијарном периоду”, као и „терцијарним стенама”. Термин „терцијарне” (спадају у палеоген и неоген) остао је у употреби као име геолошких периода у 20. веку, а „квартар” остаје у формалној употреби као назив текућег периода. Идентификацију слојева према фосилима које садрже, пионирски су започели [[Вилијам Смит]], [[Жорж Кивје]], [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy |Жан Далоа]] и [[Alexandre Brogniart|Александар Бронјар]], на почетку 19. века, омогућивши геолозима да прецизније поделе историју Земље. То им је омогућио да се повежу слојеве преко националних (или чак и континенталних) граница. Ако два слоја (удаљена у простору или другачија по саставу) садрже исте фосиле, шансе су добре да се формирани током истог временског периода. Детаљне студије слојева и фосила Европе између [[1820]]. и [[1850]]. произвеле су низ геолошких периода који се и данас користе.
 
=== Именовање геолшких периода, ера и епоха ===
 
Процес је био обележен доминациом британских геолога и имена периода. [[Камбријум]] (класични назив за [[Велс]]), „ордовицијум” и „силур”, названи су по древним велшким племенима, јер су периоди дефинисани помоћу стратиграфске секвенце из Велса.<ref>John McPhee, ''Basin and Range'', pp. 113–114.</ref> „Девон” је именован по енглеској жупанији [[Девон (грофовија)|Девон]], а име „карбона” или [[креда (период)|креде]] је једноставно адаптација „мере угља”, појам старих британских геолога за исти скуп слојева. „Перм” је добио име по [[Пермска Покрајина|ПермПерму]]у, Русија, јер га је помоћу слојева у тој регији дефинисао шкотски геолог [[Roderick Murchison|Родерик Мурчисон]]. Међутим, неке периоде дефинисали су геолози из других земаља. „[[Тријас]]” је 1834. именовао немачки геолог [[Friedrich Von Alberti|Фридрих фон Алберти]] из три различита слоја ({{јез-лат|trias}}, што значи тријада). Лежишта [[креда (период)|креде]] и црних [[шкриљац]]а, звана тријас, налазе се по целој Немачкој и северозападној Европи. [[Јура (геологија)|Јуру]] је именовао француски геолог Александар Броњар по широком морском [[кречњак]]у у [[Jura Mountains|планинама Јура]]. „Креду” (од {{јез-лат|creta}} = [[креда]]) као посебан период је први пут дефинисао белгијски геолог [[Jean Baptiste Julien d'Omalius d'Halloy |Жан Омалиус Далуј]] 1822. године проучавајући слојеве у [[Париз|париском базену]],<ref>{{Cite encyclopedia |title=[[Great Soviet Encyclopedia]]|publisher=Sovetskaya Enciklopediya|edition=3rd|pages=vol. 16, p. 50|dateyear=1974 |location=Moscow |language=Russian |nopp=true}}</ref> чиме су именована широка лежишта креде ([[калцијум карбонат]]а депонованог од љуштура морских [[бескичмењак]]а). Британски геолози су такође одговорни за групирање периода у ере и поделу периода терцијара и квартара у епохе. [[John Phillips (geologist) |Џон Филипс]] je [[1841]]. године објавио прву глобалну геолошку временску скалу на основу врста фосила који су нађени у свакој ери. Филипсова скала помогла је стандардизовање употребе термина као што су ''[[палеозоик]]'' („стари живот”) који је проширен да покрије већи период него што је био претходни и ''[[мезозоик]]'' („средњи живот”).<ref>Rudwick, Martin ''Worlds Before Adam: The Reconstruction of Geohistory in the Age of Reform'' (2008) pp. 539–545</ref>
 
=== Датирање временске скале ===
{{Главни|Хронолошко датирање}}
 
Када су Вилијам Смит и Сер [[Чарлс Лајел]] први признали да су слојеви стена представљени узастопним временским периодима, временска скала се могла проценити само врло непрецизно, јер се различите врсте стопа промена користе у процени, а оне у веома великој мери варирају. Док су [[Kreacionizam|креационисти]] предлагали термин за старост Земље од око шест или седам хиљада година (на основу [[Библија|Библије]]), рани геолози су предлагали милионе година за геолошке периоде са некима који чак указују на готово бесконачно доба Земље. Геолози и палеонтолози су конструисали геолошку табелу на основу релативне позиције различитих слојева и фосила, процењену на временској скали утемељеној на проучавању стопе промена различитих појава, као што су [[атмосферилије]], [[ерозија]], [[Седиментологија|седиментација]] и [[литификација]]. Откриће [[радиоактивност |радиоактивности]]и [[1896]]. и развој њених геолошких апликација у [[радиометријско датирање|радиометријском датирању]], у првој половини 20. века (пионир је био геолог [[Артур Холмс]]) омогућило је прецизније апсолутно датирање стена, а доба различитих слојева стена и старости Земље били су предмет значајне расправе.
 
Прву геолошку временску скалу која је укључивала апсолутно датирање, објавио је британски геолог [[Артур Холмс]], [[1913]]. године.<ref>[http://www.enchantedlearning.com/subjects/Geologictime.html Geologic Time Scale]</ref> Он је у великој мери креирао новостворену дисциплину [[геохронологија]] и објавио светски познату књигу -{''The Age of the Earth''}-, у којој је процењено да Земљина старост износи најмање 1,6 милијарди година.<ref>[http://www.bris.ac.uk/news/2007/5609.html How the discovery of geologic time changed our view of the world], Bristol University</ref>
 
Године 1977. ''Глобална комисија за стратиграфију'' (сада [[Међународна комисија за стратиграфију]]) почела је са покушајима да дефинише глобалне референце познате као ГССП ({{јез-енг|Global Boundary Stratotype and Point}}” - [[Глобална граница стратотипских секција и тачака]]) за геолошке периоде и фаунске фазе. Најновији рад Комисије објављен је о геолошкој временској скали 2004.<ref>Felix M. Gradstein, James G. Ogg, Alan G. Smith (Editors); ''A Geologic Time Scale 2004'', Cambridge University Press, 2005, (ISBN 0-521-78673-8)</ref> Доступан је [[Унифицирани језик за моделовање|УМЛ]] као временски структуриран оквир, којо се односи на -{GSSP}-.<ref>{{cite journal |last1last= Cox |first1first= Simon J. D.|last2= Richard|first2= Stephen M.|date= 2005|title=A formal model for the geologic time scale and global stratotype section and point, compatible with geospatial information transfer standards |journal= Geosphere|volume= 1|issue= 3|pages= 119–137|publisher= The [[Geological Society of America]]|doi= 10.1130/GES00022.1 |url= http://geosphere.geoscienceworld.org/content/1/3/119.full|accessdate=31. December12. 2012|bibcode = 2005Geosp...1..119C }}</ref> Ажуриране верзије ГССП стандарда и међународне хроностратиграфске табеле објављене су на веб страници Комисије.<ref>[http://www.stratigraphy.org/ Official website] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20050920105136/http://www.stratigraphy.org/ |date=20. 9. 2005 }}</ref>
 
== Види још ==
* [[Геохронологија]]
* [[Геолошке ере]]
* [[Геолошке периоде]]
* [[Геолошке епохе]]
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|}}
 
== Литература ==
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* {{cite journal |dateyear=2009 |last1last=Aubry|first1first=Marie-Pierre|last2=Van Couvering|first2=John A.|last3=Christie-Blick|first3=Nicholas|last4= Landing|first4=Ed|last5=Pratt|first5=Brian R.|last6=Owen|first6=Donald E.|last7=Ferrusquia-Villafranca|first7=Ismael |title=Terminology of geological time: Establishment of a community standard |journal=Stratigraphy |volume=6 |issue=2 |pages=100–105100-105 |url=https://academiccommons.columbia.edu/doi/10.7916/D8DR35JQ |accessdate=30. November11. 2018}}
* {{cite book |dateyear=2004 |last1last=Gradstein |first1first=F. M. |last2=Ogg |first2=J. G. |title=A Geologic Time scale 2004 – Why, How and Where Next! |url=https://eesc.columbia.edu/courses/w4937/Readings/Gradstein_Ogg_2004.pdf|accessdate=30. November11. 2018|doi=10.1080/00241160410006483}}
* {{cite book |dateyear=2004 |last1last=Gradstein|first1first=Felix M.|last2=Ogg|first2=James G.|last3=Smith|first3=Alan G. |title=A Geologic Time Scale 2004 |url=https://books.google.com/books?id=rse4v1P-f9kC |location=Cambridge, UK |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-78142-8 |accessdate=18. November11. 2011}}
* {{cite journal |date=June 2004 |last1last=Gradstein|first1first=Felix M. |last2=Ogg|first2=James G. |last3=Smith|first3=Alan G. |last4=Bleeker|first4=Wouter |last5=Laurens|first5=Lucas, J. |title=A new Geologic Time Scale, with special reference to Precambrian and Neogene |journal=Episodes |volume=27 |issue=2 |url=http://www.episodes.co.in/www/backissues/272/Time%20Scale.pdf |pages=83–10083-100 |accessdate=18. November11. 2011}}
* {{cite web|url=https://www.npr.org/sections/13.7/2014/09/28/351692717/embracing-deep-time-thinking|last= Ialenti|first=Vincent|title=Embracing 'Deep Time' Thinking.|publisher=NPR Cosmos & Culture}}
* {{cite web|url=https://www.npr.org/sections/13.7/2014/09/21/350344129/pondering-deep-time-could-inspire-new-ways-to-view-climate-change |last=Ialenti|first=Vincent|title=Pondering 'Deep Time' Could Inspire New Ways To View Climate Change.|publisher=NPR Cosmos & Culture}}
* {{cite journal |date=30. July7. 2004 |author1linkauthorlink=Andrew H. Knoll|last1last=Knoll|first1first=Andrew H.|last2=Walter|first2=Malcolm R.|last3=Narbonne|first3=Guy M.|last4=Christie-Blick|first4=Nicholas |title=A New Period for the Geologic Time Scale |journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=305 |issue=5684 |pages=621–622621-622 |url=http://www.ldeo.columbia.edu/~ncb/Selected_Articles_all_files/17_Science%20305.621.pdf |doi=10.1126/science.1098803 |accessdate=18. November11. 2011 |pmid=15286353}}
* {{cite book |dateyear=2010 |last=Levin|first=Harold L. |chapter=Time and Geology |chapter-url=https://books.google.com/books?id=D0yl7Cqsu78C&pg=PA29|title=The Earth Through Time |url=https://books.google.com/books?id=D0yl7Cqsu78C |place=Hoboken, New Jersey |publisher=John Wiley & Sons |isbn=978-0-470-38774-0 |accessdate=18. November11. 2011}}
* {{cite book|last=Montenari|first=Michael|dateyear=2016|title= Stratigraphy and Timescales|edition=1st|location=Amsterdam|publisher=Academic Press (Elsevier)|isbn=978-0-12-811549-7|pages=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Geologic time scale}}
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* -{[https://web.archive.org/web/20050418090602/http://rst.gsfc.nasa.gov/Sect2/Sect2_1b.html NASA: Geologic Time]}-
* -{[http://www.geosociety.org/GSA/Education_Careers/Geologic_Time_Scale/GSA/timescale/home.aspx GSA: Geologic Time Scale]}-
Линија 198 ⟶ 197:
* -{[https://www.seegrid.csiro.au/twiki/bin/view/CGIModel/GeologicTime SeeGrid: Geological Time Systems] Information model for the geologic time scale}-
* -{[http://exploringtime.org/?page=segments Exploring Time] from Planck Time to the lifespan of the universe}-
* -{[http://www.episodes.co.in/www/backissues/272/Time%20Scale.pdf Episodes], Gradstein, Felix M. et al. (2004) ''A new Geologic Time Scale, with special reference to Precambrian and Neogene'', Episodes, Vol. 27, no. 2 June 2004 (pdf)}-
* -{Lane, Alfred C, and Marble, John Putman 1937. [https://books.google.com/books?id=ckIrAAAAYAAJ&printsec=toc#PPP1,M1 Report of the Committee on the measurement of geologic time]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20110714173934/http://www.newsciencelessons.com/geology_lesson_plans.html Lessons for Children on Geologic Time]}-
* -{[http://deeptime.info Deep Time – A History of the Earth : Interactive Infographic]}-