Угљен-моноксид — разлика између измена

| SolubleOther = растворан у [[хлороформ]]у, [[сирћетна киселина|сирћетној киселини]], [[етил-ацетат]]у, [[етанол]]у, [[amonijum hidroksid|амонијум-хидроксидхидроксиду]]у

У природи је овај гас веома редак. У [[ваздух]]у се налази у траговима, нешто више у [[вулкан]]ским гасовима, али га има и у [[угаљ|угљу]] и [[метеор]]итима. Много више се ствара због утицаја човека, најчешће као производ [[загађење|загађивања]]. Тако је присутан у [[Дуван (производ)|дуванском]] диму, као и у гасовима које избацују [[фабрика|фабрички]] [[димњак|димњаци]], [[Пећ (уређај)пећница|пећи]] и [[motor sa unutrašnjim sagorevanjem|мотори са унутрашњим сагоревањем]]. Битан је и састојак гаса за осветљење, као и [[генераторски гас|генераторског]] и [[водени гас|воденог гаса]].<ref name="мелор">Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. [[Научна књига]]. Београд.</ref>

[[хемијска формула|Формула]] угљен-моноксида се може доказати у [[еудиометар|еудиометру]], где се две [[запремина|запремине]] угљен-моноксида једине са једном запремином [[кисеоник]]а градећи две запремине [[угљен-диоксид]]а. Према [[Авогадров закон|Авогадровој хипотези]], односи су исти и што се [[молекул]]а тиче, па се формула угљен-моноксида тако може извести из већ познате формуле угљен-диоксида. Њу потврђује и [[густина паре]] угљен-моноксида која износи 14. За разлику од већине других својих [[хемијско једињење|једињења]], [[угљеник]] је у овом случају двовалентан, са две успаване [[валенцавалентност (хемија)|валенце]]. Ово је опет у сагласности са својством угљен-моноксида да може да гради [[адиција|адициона]] једињења и при томе се понаша као донатор, а не као акцептор. Адициона једињења гради са [[хлор]]ом и многим [[метал]]има попут [[никл]]а.<ref name="мелор"/>

Већина метала формира [[Комплексно једињење|координационе комплексе]] који садрже ковалентно везани угљен-моноксид. Само метали у нижим оксидационим стањима се [[Koordinatnakoordinaciona veza|координирају]] са угљен-моноксидним [[лиганд]]ом. Разлог за то је да мора постојати довољна [[електронска густина]] да би се омогућила повратна донација из металне -{d_xz}--орбитале, у -{π*}- [[molekulska orbitala|молекулску орбиталу]] из угљен-моноксида. [[Слободни електронски пар]] на угљениковом атому угљен-моноксида, такође донира електронску густину у -{d_x²−y²}- орбиталу на металу да би се формирала [[Ковалентна веза|сигма веза]]. [[Никл карбонил]], -{Ni(CO)}-₄ се формира директном комбинацијом угљен-моноксида и [[никл]]а на собној температури. Из тог разлога, да би се избегла корозија, [[никл]] у саставу цеви или делова инструмената не треба да буде у дуготрајном контакту са угљен-моноксидом. Никл карбонил се лако разлаже назад у -{[[Никл|Ni]]}- и -{CO}- након контакта са врућим површинама. Тај метод је некад коришћен за индустријско пречишћавање [[никл]]а у [[Mondov proces|Мондовом процесу]].<ref>{{cite journal|vauthors=Mond L, Langer K, Quincke F | title= Action of carbon monoxide on nickel| journal=Journal of the Chemical Society|year=1890| doi = 10.1039/CT8905700749| volume= 57|pages=749-753}}</ref>

# У обичној [[гасна анализа|гасној анализи]] може да се одреди сразмера угљен-моноксида у [[смесасмеша|смеси]], али након одстрањивања [[киселина|киселих]] гасова. Угљен-моноксид се тада апсорбује у амонијачном раствору купро-хлорида.

|| [[Вртоглавица]], [[мучнина]], [[мишићни спазам|грчеви]]

* [[мишићни спазам|грчеви]] у [[мишићно ткиво|мишићима]], [[конвулзије]]

* У [[Гасна комора|гасним коморама]] у појединим [[затвор]]има у [[земља|свету]] се користи -{СО}- за егзекуцију лица осуђених на [[смрт]]{{чињеница|date=06. 2010. }}, а и некадашњи [[владарmonarh|владари]]и [[Античка Грчка|Античке Грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]] такође су користили -{СО}- у егзекуцији.<ref>-{Ganong WF. ''Review of Medical Physiology''. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.}- [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1281520/?tool=pubmed Ivan Blumenthal, MRCP DCH, Carbon monoxide poisoning], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>