Универзитет у Гетингену — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Универзитет
| име = Универзитет у Гетингену
| изворно_име =Georg-August-
| латинско_име =
| слика = Uni Göttingen Siegel.svg
| опис_слике = Грб Универзитета у Гетингену
| слика_ширина = 180п
| лого = [[
| мото = ''In publlica commoda''
| мото_срп = ''За добробит свих''
Линија 20 ⟶ 21:
| веб-сајт = {{URL|www.uni-goettingen.de}}
}}
▲[[Датотека:Göttingen Aula May06.jpg|мини|десно|300п|Стара универзитетска аула]]
'''Универзитет у Гетингену''' ({{јез-нем|Georg-August-Universität Göttingen}}, {{јез-лат|Universitas Regiæ Georgiæ Augustæ}}), основао је 1732/1734. британски краљ и хановерски изборник [[Џорџ II]], док је отворен за наставу [[1737]]. Универзитет се брзо развио и ускоро је са близу 1.000 студената постао један од највећих у Европи тог времена. Нарочито је био познат по студијама правних наука. [[Јохан Штефан Питер]] је овде у 18. веку предавао јавно право, а неки од његових студената су били [[Клеменс Венцел фон Метерних|Клеменс фон Метерних]] и [[Александар фон Хумболт]]. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је овде студирао право и приметио да: „Гетинген припада целој Европи“. [[Артур Шопенхауер]] је постао студент 1809, а [[Ото фон Бизмарк]] 1832. Године 1837, седморица професора су се побунила против [[Апсолутизам|апсолутизма]] краљева [[Краљевина Хановер|Хановера]] услед чега су отпуштени. Тиме је Универзитет значајно ослабљен. Они су данас познати као [[Гетингенска седморица]], а међу њима су били [[браћа Грим]], [[Хајнрих Евалд]], [[Вилхелм Вебер]] и [[Георг Гервинус]].
|