Софи Синан-паша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: 200px|мини|десно|Синан-пашина џамија у Призрену '''Софи Синан-… |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
Рођен је у селу [[Виља]], а умро у Родосту, на путу за [[Цариград]], 1615. године. У Призрену је 1615. подигао [[Синан-пашина џамија у Призрену|џамију]] под својим именом, од рушевина знаменитог [[Стефан Душан|Душановог]] манастира [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Св. Аранегела]] на ријеци [[Призренска Бистрица|Бистрици]] изнад Призрена. Паша је познат и као муслимански писац. Његова књига Тезаррутати Софи Синан-паша (богословско моралног садржаја) чита се међу муслиманима с посебним поштовањем. Зато је и прозван грчким називом Софи, тј. учењак, мудрац (софија је на гр. мудрост). Историчар Наима у својој историји је о њему записао: Софи Синан-паша сахибуљ-хајрат-вдел-хасанат (тј. од задужбина и богоугодних дијела) био је два пута намјесник садразма тј. вршио је дужност садразма. У турском адресару изданом 1858., у којем су пописани кратки животописи свих султана, садразама и других турских државних лица из старијих времена, говори се да је Синан паша начињен везиром 1603. године, а у 1604. (1013. по муслиманком рачунању година) био је намјесник садразма Лале Мехмед-паше. Након престанка те његове дужности, послан је са посебним задатком у [[Јемен]], одакле се вратио у пријестоницу 1607. године. Турска историја ''Тарих Гјулшан-и-меариф'', свједочи о томе да је овај паша 1595. године био валија (начелник области) Офена и учествовао у дунавској дружини уаједно са [[Коџа Синан-паша|Синан-пашом]] садразмом (у вријеме кад је тај садразам спалио мошти [[Свети Сава|Св. Саве]] на Врачару у [[Београд]]у).
Вршио је дужност садразма Али-паше у вријеме рата с Персијом. Био је и по други пут намјесник садразма (великог везира) 1605. г. Касније је лишен те части јер је осумњичен за одржавање тајних веза са побуњеницима из Азије. Побуњенике је писмом савјетовао да се умире и покоре султану. Након тога су му се фондови поново
== Референце ==
|