Отисак спора — разлика између измена

Поједине споре (труске) које дозревају у плодишту (трусишту) сувише су мале да би се виделе голим оком. Међутим, кад се из трусишта проспе дебљи слој спора, оне се виде као отрусина. Боја отрусине поуздан је знак за распознавање појединих врста и група гљива. На зрелим гљивама трусиште често поприма боју дозрелих спора.<ref name="Obradović">{{cite web |last1=Obradović |first1=Duško |title=Otrusina -– otisak spora |url=http://pcelica.co.rs/gljive/gradja/otrusina.php |website=Pcelica |accessdate=8. 2. 2019}}</ref>

О отрусини се мора мислити већ приликом брања гљива. Неопходно је спречити да се помешају отрусине, односно споре разних врста. Зато се поједине гљиве не смеју међусобно додиривати. Чим се уберу, сваку је потребно посебно замотамо у мек чист папир.<ref name="Obradović" />

== Техника узимања отиска спора ==

Отисак спора лако је направити. Узме се развијен примерак гљиве и ножићем се одвоји дршка од "шешира"„шешира”. Тако припремљен "шешир"„шешир” постави се на парче стакла или безбојног целофана, окренут на доле страном на којој су ламеле (листићи на доњој страни "шешира"„шешира” печурке - — плодиште).<ref name="Hadžić 1" /> Тако постављен "шешир"„шешир” поклопи се посудом да се не осуши и постави се на равну подлогу, да одстоји око 24 сата. Пожељно је да посуда буде и провидна (стаклена) да се боље пратио процес "бацања"„бацања” спора. После подизања шешира на подлози остаје отисак (отрусина), направљен од огромног броја спора, који осликава ламеле гљива. Уколико су споре светле боје стакло или целофан са спорама може се ставити на папир у боји.<ref>{{cite book |last1=Берни |first1=Дејвид |title=Велика енциклопедија Природе |date=2004 |publisher=Змај |location=Нови Сад |page=76}}</ref> Ипак, миколози препоручују употребу само белог папира, јер обојени папир понекад ствара погрешан утисак о њиховој боји, ипак најпоузданијадетерминација гљива је посматрање спора микроскопом. <ref name="Obradović" />

Помоћу отиска спора првенствено се детерминише боја спора. Осим тога може се сазнати да ли је реч о рупичавки или листићарки, да ли су листићи ретки или чести, да ли су виличасти или прави. Такође се може сазнати да ли гљива има централну или латералну дршку, док се по величини отиска може сазнати да ли је реч о ситнијој или крупнијој врсти гљиве итд.<ref name="Hadžić 1" /> Код детерминације сличних врста гљива, такозваних "двојника"„двојника” узимање отисака спора може разрешити дилему да ли је убрана гљива јестива или отровна врста. Тако, на пример: споре заводнице су бело-жућкасте, а лисчарке бледо-жуте;

споре магленке су крем-беле, а оловасте рудолиске боје печене цигле;

* [http://www.treasurekeepers.rs/sr/Zanimljivosti/otisci_determ/spisak.htm Примерци отисака спора различитих врста гљива] - — Датум приступа 14. 2.фебруар 2019