Коџа Синан-паша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 29:
Синан-паша је рођен у Топољанима око 1508. г, умро је 1596. Живео је, по турским историчарима, 90 година. Турски историчар Наима каже за њега да је био Арнаутин. Разлог је тај што су и у доба Јастренова Турци у Цариграду називали Арнаутином сваког становника призренске области па био он и прави Србин јер се за стару Србију зна под именом Арнаутлук. За време султана Сулејмана, Синан је био дворски чиновник у својству капел-мајстора, затим је био начелник провинције: Малатиј, Костомуни, Гузи и Триполи, потом беглербег области: Египта, Алепа и Ерзерума. Муслиманске 977. г. овладавши Јеменом, вратио се у Цариград и именован је за сердара (начелника) флоте са звањем везира. Султан Селим га је послао 1569. у Јемен као кнеза (вицекраља) Египта против Мутахира, јеменског шерифа, који је са Арапима напао Мурат-пашу, јеменског беглербега, и заклао пашу и све Турке у Јемену. 1573. г. освојио је Тунис с окрузима. 1579. именован је за садрзама наместо [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]]. 1585. г. био је начелник Сирије. 1588. поново је био садразам. 1589. пензиониан је, али је 1592. по треи пут постао садразам. У периоду 1594-1595. опет је био садразам па смењен па именован поново. Умро је 3. априла 1596. у 90. години живота. Над телом су читане молитве у џамији [[Аја Софија]] у Цариграду, и сахрањено је у турбе поред решеткастих врата. На гробу није било никаквих натписа, али у том турбету, између многих других гробова, стражар је радо показивао гроб Синан-паше садразма. Пет пута је био садразам.
Ферман доказује да је Синан-паша био спахија села свога родног краја и да су сви житељи били православни хришани 1585. године. Турци су и у доба Јастребова православне звали рајом, а католике латинима. Тадашњи земљаци Синан-паше су још сачували свој српски језик. Хришана православних Арнаута није било. С променом вере усвајали су и арнаутски језик. Тада је још у Љуми владао српски језик.Топољански Синан-паша важио је за српског пастира мада га турски животописци називају Арнаутином, за разлику од страних који су га називали Србином, и упркос томе што је у то време на султановом двору српски језик био у употреби. Готово сви везири су били Срби: Синан-паша из Топљана. [[Виља]] је дала [[Софи Синан-паша|Софи Синан-пашу]], [[Мехмед-паша Соколовић]] је Србин из села Соколовићи у Босни... Коџа Синан-паша је купио села роднога краја, када се током службе већ обогатио, разним недозвољеним начинима, како
== Референце ==
| |||