Коџа Синан-паша — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 године
Синан-паша је рођен у Топољанима око 1508. г, умро је 1596. Живео је, по турским историчарима, 90 година. Турски историчар Наима каже за њега да је био Арнаутин. Разлог је тај што су и у доба Јастренова Турци у Цариграду називали Арнаутином сваког становника призренске области па био он и прави Србин јер се за стару Србију зна под именом Арнаутлук. За време султана Сулејмана, Синан је био дворски чиновник у својству капел-мајстора, затим је био начелник провинције: Малатиј, Костомуни, Гузи и Триполи, потом беглербег области: Египта, Алепа и Ерзерума. Муслиманске 977. г. овладавши Јеменом, вратио се у Цариград и именован је за сердара (начелника) флоте са звањем везира. Султан Селим га је послао 1569. у Јемен као кнеза (вицекраља) Египта против Мутахира, јеменског шерифа, који је са Арапима напао Мурат-пашу, јеменског беглербега, и заклао пашу и све Турке у Јемену. 1573. г. освојио је Тунис с окрузима. 1579. именован је за садрзама наместо [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]]. 1585. г. био је начелник Сирије. 1588. поново је био садразам. 1589. пензиониан је, али је 1592. по треи пут постао садразам. У периоду 1594-1595. опет је био садразам па смењен па именован поново. Умро је 3. априла 1596. у 90. години живота. Над телом су читане молитве у џамији [[Аја Софија]] у Цариграду, и сахрањено је у турбе поред решеткастих врата. На гробу није било никаквих натписа, али у том турбету, између многих других гробова, стражар је радо показивао гроб Синан-паше садразма. Пет пута је био садразам.
 
Ферман доказује да је Синан-паша био спахија села свога родног краја и да су сви житељи били православни хришани 1585. године. Турци су и у доба Јастребова православне звали рајом, а католике латинима. Тадашњи земљаци Синан-паше су још сачували свој српски језик. Хришана православних Арнаута није било. С променом вере усвајали су и арнаутски језик. Тада је још у Љуми владао српски језик.Топољански Синан-паша важио је за српског пастира мада га турски животописци називају Арнаутином, за разлику од страних који су га називали Србином, и упркос томе што је у то време на султановом двору српски језик био у употреби. Готово сви везири су били Срби: Синан-паша из Топљана. [[Виља]] је дала [[Софи Синан-паша|Софи Синан-пашу]], [[Мехмед-паша Соколовић]] је Србин из села Соколовићи у Босни... Коџа Синан-паша је купио села роднога краја, када се током службе већ обогатио, разним недозвољеним начинима, како свједочесведоче историчари. Хамер га назива агом, тј. помоникомпомоћником 1561. г. Титулу аге су имали само поседници. Синан је потицао из властелинске племените српске породице и ту је владао на основу родовског права. Његови сељаци нису остали незахвални па су се потурчили. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 430. - 433.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
== Референце ==
Анониман корисник