Љума (област) — разлика између измена

У Љумском округу је тада било око 300 кућа са до 12000 душа мушког пола. Годишње су плаћали десетак од 91000 пијестера, данак од оваца 32000 пијестера и порез од 63000 пијестера по глави. Од тако великог округа је долазило веома мало прихода у благајну јер Љумани нису били вољни да плате и јер сматрају да су привилеговани људи. Хвалили су се скоро са родбинским везама са старим царевима који су им давали привилегије. И заиста нека села као [[Топољане]], Чајља, Калис и Паљуш (Балешће) су имала посебан ферман султана [[Мурат III|Мурата III]] (1574—1595) из 1585. златом исписан. Ферман се чувао у селу Топољане код Иљиз-аге. [[Коџа Синан-паша]] им је испословао овај ферман јер је родм из села Топољане. Арнаути су поарнаутили целу српску Љуму и Дебар. Релани су српски језик сачували само зато јер нису били у јачем контакту са Арнаутима, живели су у затуреним кланцима који их спасава од навале арнаутског елемента. Горанци се нису поарнаутили јер мусшки веи део времена проводе на раду у Бугарској и Србији и Румелији, а жене су избегавале да ступају у контакт с мушкарцима. Горанци сем српског не чују ни један други језик када се врате кући, а језик кваре бугаризмима, где су многи радили. У Љуми је на обали Дрима код села Радловце било једно порушено утврђење. Зове се Градиште а један старац је рекао да се зове и ''Градом на пољани''. Зграда је из српског или ромејског времена. У подножју утврђења је поток по имену Ресник. Код села Радловце је сачувано старо хришанско гробље. Житељи га зову гробљем њихових дедова и прадедова. Јастребов је писао и о планини [[Јалич]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 423. - 440. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>