Википедија

Православље — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Разликовати|[[ортодоксија]]}}
{{Хришћанство}}
[[Датотека:World Eastern Orthodox population.png|мини|400п300п|Православље у свијету]]
 
'''Православље''' ([[калк]] из [[грчки језик|грчке]] ријечи [[ортодоксија|''-{ὀρθοδοξία}-'']], која долази од ''-{ὀρθός}-'' / исправано или правилно и ''-{δόξα}-'' / учење, мишљење или слава) представља [[хришћанство]] у свом изворном и правоверном облику. Појам православља се односи на целокупно правоверно хришћантсво, које почива на [[Свето писмо|Светом писму]] и [[Свето предање|Светом предању]], односно на [[Апостоли|апостолској]] [[вера|вјери]] и одлукама [[Васељенски сабори|седам васељенских сабора]]. Православни [[хришћани]] исповедају изворни [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски симбол вјере]]. Православље је оличено у постојању [[Православна црква|Православне цркве]], под којом се подразумијева заједница [[Аутокефална црква|аутокефалних]] [[Помјесна црква|помјесних цркава]], које су у пумом међусобном јединству. Православна црква се сматра јединственом, светом, [[Католичност|саборном]] и апостолском црквом, коју је основао [[Исус]] [[Христос]] у [[Јерусалим]]у и која је након [[Васкрсење Господње|Васкрсења]] и [[Вазнесење Господње|Вазнесења]] Господњег примила благодат [[Дух свети|Духа светога]] на дан [[Педесетница|Педесетнице]].<ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (I)]</ref><ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom2/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (II)]</ref><ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-1/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (III-1)]</ref><ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (III-2)]</ref>
 
== Православна црква ==▼
[[Датотека:Nicaea icon.jpg|мини|200п|Свети оци [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]] с [[Никејски симбол вере|Никејским симболом вјере]]]]
[[Датотека:Bartolomew I.jpg|200px|мини|десно|[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] врховни предстојатељ [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] и „први међу једнаким“ патријарсима [[Православна црква|Православне цркве]]]]
 
[[Датотека:Патриарх Сербский Ириней.jpg|200px|мини|десно|[[Патријарх српски Иринеј]] врховни поглавар [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]]]
'''Православље''' ([[калк]] из грчке ријечи [[ортодоксија|''-{ὀρθοδοξία}-'']] — дослован превод ''ортос'' — исправано или правилно и ''докса'' слава, мишљење или учење) представља [[хришћанство]] у свом изворном и неизмијењеном облику. Правила [[Апостоли|апостолске]] [[вера|вјере]] основни су критеријум православног учења, тако да су његови почеци везани за сам почетак црквене историје — од [[Вазнесење Господње|Вазнесења Господњег]] и [[Педесетница|Педесетнице]], формирање заједнице првих [[Хришћани|хришћана]].
 
Свој дефинитиван облик православље је попримило током [[1. миленијум]]а, са водећом улогом [[Васељенски патријарх|архиепископа]] [[Константинопољ]]а — [[Нови Рим|Новог Рима]].
 
У Далмацији је постојала древна народна ознака за православце. Звали су их '''старе руке''', што долази од њиховог задржавања '''старог обреда''' (правоверног).<ref>"Срђ", Дубровник 1902. године</ref> Католици су упражњавали "нови закон" (обред).▼
 
Православље исповиједа [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски симбол вјере]] и признаје одлуке [[Васељенски сабори|седам васељенских сабора]]; обухвата потпуно учење и духовну праксу Православне цркве, под којом се подразумијева заједница [[Аутокефална црква|аутокефалних]] [[Помјесна црква|помјесних цркава]], које међусобом имају пуно општење. Православна црква сматра себе јединственом, [[Католичност|саборном]] црквом, коју је основао [[Исус]] [[Христос]].
 
▲== Православна црква ==
{{Посебан чланак|Православна црква}}
 
Линија 123 ⟶ 116:
 
[[Целибат]] је обавезан само за монаштво, укључујући и епископат.
 
== Занимљивости ==
▲У Далмацији је постојала древна народна ознака за православце. Звали су их '''старе руке''', што долази од њиховог задржавања '''старог обреда''' (правоверног).<ref>"Срђ", Дубровник 1902. године</ref> Католици су упражњавали "нови закон" (обред).
 
== Види још ==
{{Colbegin}}
* [[Православна црква]]
* [[Четири обележја Цркве]]
* [[Васељенски сабори]]
* [[Западно православље]]
* [[Јерархија]]
* [[Светосавље]]
{{colend}}▼
 
== Референце ==
Ред 134:
 
== Литература ==
{{Colbeginrefbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Василиадис|first=Панајотис|title=Друга Фотијева патријаршија (1. део)|journal=Теолошки погледи|year=1996|volume=29|issue=1-4|pages=87-131|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1996/1-4/87-131.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Василиадис|first=Панајотис|title=Друга Фотијева патријаршија (2. део)|journal=Теолошки погледи|year=1997|volume=30|issue=1-4|pages=3-84|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1997/1-4/3-84.pdf}}
Ред 146:
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба|journal=Теолошки погледи|year=1983|volume=16|issue=4|pages=191-211|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1983/4/191-211.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Поповић|editor-first1=Радомир В.|editor-link1=Радомир В. Поповић|editor-last2=Перовић|editor-first2=Давид|editor-link2=Давид Перовић|title=950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион|year=2005|location=Београд|publisher=Православни богословски факултет|url=https://books.google.com/books?id=4OwkAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Владислав| title = Врхунац црквене кризе (1053—1054): Папски легати у Константинопољу| journal = Богословље| volume = 48| issue = 2|year=2008|pages=147-163| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2008/2/Vladislav%20Puzovic%20-%20Vrhunac%20crkvene%20krize%20(1053-1054).pdf}}
▲{{colend}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Владислав| last2=Николић| first2 = Богдана| title = Антиохијски патријарх Петар III (1052–1056) и црквена криза 1054. године| journal = Зборник радова Византолошког института| volume = 51|year=2014|pages=71-92| url = http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881451071P}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Православље”