Ћелија (биологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
| DorlandsID =
}}
'''Ћелија''' ([[Латински|лат.]] -{''cella''}-, с значењем „мали простор“<ref name="etymonline1">{{cite web|title=Cell|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=cell|publisher=Online Etymology Dictionary|accessdate=31. 12. 2012}}</ref>) основна је јединица грађе и функције свих живих бића осим вируса. Скуп ћелија сличног или истог изгледа, [[ембрион]]алног порекла и функције назива се [[Ткиво (биологија)|ткиво]].{{sfn|Alberts|Johnson|Lewis|Raff|2002|p=2}} Наука која проучава ћелију назива се [[цитологија]]. У ћелији се налазе органска и неорганска [[хемијско једињење|једињења]]. Од неорганских једињења најзаступљенији су [[вода]] и [[со]]ли. Од органских једињења у ћелији се налазе [[угљени хидрат]]и, [[липид|масти]] и [[протеин]]и. Оба органска једињења садрже [[угљеник]].
Ћелије се састоје од [[цитоплазма|цитоплазме]] окружене [[Ћелијска мембрана|мембране]], која садржи многе [[биомолекул]]е као што су [[протеин]]и и [[нуклеинске киселине]].<ref name="Alberts2002">[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=Cell+Movements+and+the+Shaping+of+the+Vertebrate+Body+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+374635%5Buid%5D&rid=mboc4.section.3919 Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body] in Chapter 21 of ''[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=cell+biology+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+373693%5Buid%5D&rid=mboc4 Molecular Biology of the Cell]'' fourth edition, edited by Bruce Alberts (2002) published by Garland Science.
The Alberts text discusses how the "cellular building blocks" move to shape developing [[ембрион|embryos]]. It is also common to describe small molecules such as [[аминокиселина|amino acids]] as "[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=%22all+cells%22+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+372023%5Buid%5D&rid=mboc4.section.4#23 molecular building blocks]".</ref> Организми се могу поделити на [[Jednoćelijski organizam|унићелијске]] (који се састоје од једне ћелије; попут [[бактерија]]) или [[Višećelijski organizam|вишећелијске]] (као што су [[биљке]] и [[животиње]]). Док број ћелија у биљкама и животињама варира од врсте до врсте, човек садржи више од 10 [[10^12|трилиона]] (10<sup>12</sup>) ћелија.{{sfn|Alberts|Johnson|Lewis|Raff|2002|p=2}} Већина биљних и животињских ћелија је видљива под микроскопом, са димензијама између 1 и 100 [[miкrometаr]]а.<ref>{{harvnb|Campbell|Williamson|Heyden|2006|pp=}}</ref>
Реч ћелија први пут је употребио [[Роберт Хук]] [[1665]]. године, који је назвао биолошку јединицу по њеној сличности са ћелијама у којима су живели [[Хришћанско монаштво|монаси]] у манастирима.<ref name="Karp2009">{{harvnb|Karp|2009|pp=2}}</ref><ref>{{Cite book|title=Achiever's Biology|year=1990|publisher=Allied Publishers|isbn=9788184243697|quote=In 1665, an Englishman, Robert Hooke observed a thin slice of" cork under a simple microscope. (A simple microscope is a microscope with only one biconvex lens, rather like a magnifying glass). He saw many small box like structures. These reminded him of small rooms called "cells" in which Christian monks lived and meditated.|author=Alan Chong Tero|pages=36}}</ref> [[Ћелијска теорија]], коју су развили 1839. [[Матијас Шлајден]] и [[Теодор Шван]], наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија, да су ћелије фундаменталне јединице структуре и функције у свим живим организмима, да су све ћелије произашле из постојећих ћелија, и да све ћелије садрже [[генетика|наследне информације]] неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу генерацију ћелија.<ref>{{Cite book|last=Maton|first=Anthea|title=Cells Building Blocks of Life|publisher=Prentice Hall|year=1997
| |||