Ћелија (биологија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 168:
 
== Ћелијске органеле - унутрашње мембране ==
[[Датотека:Biological cell.svg|мини|десно|500п|Схема типичне животињске ћелије: Органеле: (1) [[Једарце]] (2) [[Једро]] (3) [[Рибозом]] (4) [[Алвеола]], (5) [[Ендоплазматични ретикулум]], (6) [[Голђијев апарат|Голџијев апарат]], (7) [[Цитоскелет|Ћелијски скелет]], (8) [[Ендоплазматични ретикулум]], (9) [[Митохондрија|Митохондрије]], (10) [[Вакуола]], (11) [[Цитоплазма]], (12) [[Лизозом]], (13) [[Центриола]]]]
У односу на запремину еукариотске ћелије, плазма мембрана на површини ћелије је сувише мале површине за смештај ензима неопходних за обављање свих животних функција. Услед тога се у унутрашњости ћелије образује читав систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих функција. Ти одељци су ћелијске органеле. Ћелијске органеле могу бити обавијене једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и структура у ћелији које немају мембрану. Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових функција у ћелији на:
* органеле које учествују у процесима [[синтезе]]; припадају им:
** [[рибозом]]и,
** [[ендоплазматични ретикулум]],
** [[Голђијев апарат|Голџијев апарат]]
* органеле у којима се складиште [[хидролитички ензими]]; то су:
** [[лизозом]]и,