Петар Охмућевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 25:
'''Петар''' ('''''Педро''''') '''Охмућевић''' ('''''Гргуревић''''') био је [[Шпанија|шпански]] [[поморство|морепловац]] и [[адмирал]]<ref>Политика: [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t9732.lt.html Grbovi srpskih kraljeva i dinastija], од 19. октобра 2006.</ref> ''„[[Шпанска армада|Непобедиве армаде]]“'' [[Срби|српског]] порекла. Његова породица је била пореклом са простора некадашње [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], која се преселила у [[Дубровачка република|Дубровник]], а Петар је постао познат по томе што је за његове потребе направљен први [[илирски грбовник]] тзв. ''[[Охмућевићев грбовник]]'' чији је циљ био да докаже припадност његове породице [[Јужни Словени|јужнословенском]] племству. Дон Педро је хтео да тако уђе у ред шпанских витезова, али Дубровачка република му није хтела помоћи - да потврди племићко право.
У служби краља [[списак владара Шпаније|Шпаније]] пропутовао је цео тада познати свет од [[Португалија|Португалије]] до [[Индија|Индије]], а [[1588]]. године је предводио дванаест ратних бродова у походу на [[краљевство Енглеска|краљевину Енглеску]]. Постао је поморски капетан-генерал за време шпанског краља Филипом II.<ref name=automatski_generisano1>"Време", Београд 1934. године</ref> Племство му је потврђено [[1594]], а умро је [[1599]]. године у [[Лисабон]]у.
== Порекло и породица ==
Ред 43:
Сам грбовник је наводно нађен на [[Света гора|Светој гори]] и према подацима у њему направио га је лични [[хералд]] цара [[Стефан Душан|Душана]] ''бан од цимерије Станислав Рупчић'' [[1340]], али су каснија истраживања утврдила да је целокупно дело чист [[фалсификат]] (употреба [[Латиница|латинице]] уз [[Ћирилица|ћирилицу]], непостојање [[Хералдика|хералдике]] на том нивоу у [[Српско царство|Душановој држави]], историјска неаутентичност већине грбова, непостојање једног дела земаља чији се грбови у њему појављују) са историјске тачке гледишта. Његов значај лежи у чињеници да је покренуо стварање других грбовника базираних на њему који су одиграли кључну улогу у развоју и опстанку неких аутентичних хералдичких елемената међу Јужним Словенима на Балканском полуострву. Поред тога, грбовник је индиректно покренуо стварање тзв. [[ilirizam|''Илирске идеје'']] (односно [[Југословенство|''југословенства'']]) о јединственом народу (тј. ''[[Илири]]ма'') који живи на простору од [[Соча|Соче]] до [[Црно море|Црног мора]] који је некада имао моћну државу на чијем се челу налазио народни цар Душан Силни и свеца заштитника [[јероним Стридонски|светог Јеронима]]. Централно место у грбовнику заузима [[грб Душановог царства према илирским грбовницима|грб Душановог царства]] који је заправо прерађени [[грб Светог римског царства]] на коме су грбови [[Изборне кнежевине Светог римског царства|изборних кнежевина]] замењени, махом измишљеним грбовима јужнословенских и балканских држава.
Без обзира на то Петру је 1594. године Краљевски савет у [[Напуљ]]у издао потврду о племству, две године касније је примљен у [[Ред Светог Јага]], тако да је он [[1599]]. умро у [[Лисабон]]у као ''дон Педро''. Постао је он прво "витез реда Св. Јакова од Галиције", а потом и командир тог реда, са годишњим приходом од "3000 шкуда".<ref
== Референце ==
| |||