Википедија

Бошњачки језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Džezer (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
| писмо = [[латиница]] <small>([[гајица|бошњачка латиница]])</small><br />[[ћирилица]] <small>([[српска ћирилица]])</small>
| службени = {{застава|Босна и Херцеговина}}
| мањински = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Хрватска}}<br />{{застава|Црна Гора}}<br />{{застава|РепубликаСеверна Македонија}}
| iso1 = bs| iso2 = bos| iso3 = bos
}}
Ред 22:
== Назив језика ==
 
После демократских промена у Србији (2000) неке државне институције (на пример Републички завод за статистику) званично признају назив босански језик и користе га у службеним документима.<ref name=autogenerated1 /> [[Срби|Српски]] и [[Хрвати|хрватски]] лингвисти сматрају да је узимање имена „босански“ за језик једног од народа (Бошњака) у БиХ покушај унитаризације језичког простора Босне и Херцеговине.<ref name="ОССЈ"/>{{sfn|Brozović|1999|p=13}} У [[Република Српска|Републици Српској]] језик се назива ''језик бошњачког народа''.<ref>{{Cite web|url = http://www.slglasnik.org/front/category/3/
| title = Службени гласник Републике Српске▼
|url = http://www.slglasnik.org/front/category/3/
| accessdate = 22. 11. 2010.▼
▲ |title = Службени гласник Републике Српске
|author = Службени гласник Републике Српске|last = |first = ▼
▲ | accessdate = 22. 11. 2010.
▲ |author = Службени гласник Републике Српске
|last =
|first =
|authorlink =
|coauthors others =
| date = 22. 11. 2010.
|year =
|month =
|format =
|work = |publisher = Службени гласник Републике Српске▼
|work =
|location = |pages = ▼
▲ |publisher = Службени гласник Републике Српске
▲ |location =
|pages =
|language =
|doi =
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161104225755/http://slglasnik.org/front/category/3/
| archivedate=044. 11. 2016
|quote = језик бошњачког народа
|dead-url = yes
Линија 71 ⟶ 66:
== Систем дијалеката ==
{{Јужнословенски језици}}
Бошњаци вјерују да су изворни говорници неколико дијалеката [[штокавско наречје|штокавског нарјечја]], углавном: новоштокавског икавског (тзв. босанско-далматински) и шћакавско-ијекавскога (тзв. источно-босански дијалект), којим говоре Бошњаци и Хрвати, новоштокавскога ијекавског (тзв. источнохерцеговачко-крајишки), којег дијеле са [[Срби]]ма, [[Црногорци (народ)|Црногорцима]] и [[Хрвати]]ма, те неновоштокавског ијекавског (тзв. зетско-јужносанџачки дијалект) којим говоре Бошњаци, Црногорци и Срби. Удио Бошњака у осталим говорима (нпр. новоштокавском екавском (тзв. шумадијско-војвођански дијалект) и неновоштокавском екавском (тзв. косовско-ресавски дијалект)) је занемарљив. Због процеса језичке асимилације {{чињеница| date = 11. 2009. }}, акултурације и миграција као посљедица посљедњега рата немогуће је одредити тачан број и распоред говорника појединога дијалекта, али приближно се може навести сљедеће: већина Бошњака у Бихаћкој регији, углавном у западној Босни, као и средњој и јужној Босни ([[Травник]], [[Бугојно]], [[Зеница (Зеница)|Зеница]], [[Ливно]],..) и сјеверном дијелу [[Херцеговина|Херцеговине]] говорници су босанско-далматинског дијалекта; становници широкога појаса који се протеже јужно од [[Сарајево|Сарајева]] до [[Тузла|Тузле]] на сјеверу, са средиштима у Сарајеву, [[Општина Кладањ|Кладњу]], [[Бреза (град)|Брези]], [[Сребреник]]у, Тузли, Завидовићима, [[Олово (град)|Олову]], [[Високо]]м, [[Фојница|Фојници]], Какњу,.. изворни су говорници источно-босанског дијалекта; Бошњаци у подручју средње и источне Херцеговине ([[Чапљина]], [[Столац]], [[Невесиње]]), оаза у источној Босни ([[Горажде]]), те у већем дијелу Црне Горе и дијелу Србије ([[Никшић]], [[Пљевља]], [[Пријепоље]]), као и становници већих градова (укључујући и оне исељене из градова као [[Теслић]], [[Приједор]], [[Бања Лука]], [[Добој]], [[Зворник]], [[Власеница]])- говорници су источнохерцеговачко-крајишког дијалекта; док су Бошњаци који насељавају исток Црне Горе и југозапад Србије ([[Подгорица]], [[Бијело Поље]], [[Нови Пазар]]) говорници зетско-јужносанџачког дијалекта.
 
=== Турско раздобље ===
Линија 79 ⟶ 74:
Прије преласка на приказ језичних особености, слиједи осврт на три екстралингвистичка фактора који се према мишљењу Бошњака често спомињу или површно интерпретирају у популарној литератури везаној за проблематику језика у садашњој БиХ:
 
а) прво се односи на национално име Бошњака. Бошњаци верују да изворно име „Бошњанин“ (у [[латински језик|латинским]] изворима синг. „-{Bosnensis}-“) првобитно означава једино припадника средњовјековне босанске политичке јединице. У почецима [[Османско царство|османске]] владавине „Бошњак“ (историјски [[турцизам]] „Бошњанин“) име је за поданика [[хришћанство|хришћанске]] вјероисповијести, док се израз „Босналу“ односио на исламизовано домаће становништво. Потом, за устаљене турске власти, ријеч „Бошњак“ означавала је свакога припадника земље Босне ("Бошњак-миллети"), па и израз „Бошњак-кавми“ значи само бошњачки народ - за што је прикладнији био назив „Бошњак-таифеси“, који се среће као одредница за становника Босне у народносном или „племенском“ значењу. Сами су пак народи који насељавају БиХ за себе употребљавали различите називе: од „Бошњак“ у цијелом спектру значења, с тежиштем на територијално-земаљској ознаци, преко низа локалних и конфесионалних имена, до модерних националних. Код Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини су у [[19. век]]у дефинитивно надвладала национална имена, потиснувши старије конфесионалне и регионалне означитеље. {{чињеница| date = 11. 2009. }}
 
Садашњи бошњачки народ је од средине [[19. век|19. вијека]] прошао кроз низ фаза именовања и преименовања (Турци, Турци Бошњаци, Хрвати/Срби муслимани, Југословени муслимани, Муслимани), да би на крају 20. вијека коначно превладало бошњачко национално име за припаднике исламске вјероисповијести који су изворни говорници некога дијалекта који припада средњејужнославенском дијалекатском систему.
 
б) друга се спорна тема односи на данашње име језика, босанско. Будући да се ознака за припаднике босанске политичке јединице према мишљењу Бошњака појављује од 10. и [[11. век]]а у грчким и латинским врелима, да би се наставила у старославенским, домаћем вернакулару и европским језицима, потребно је дати сумарни преглед, првенствено зато што се ради о једном од главних спорова око именовања језика, и то од стране Хрвата и Срба у БиХ (и уопште). Познато је да Хрвати и Срби сматрају {{чињеница| date = 09. 2009. }} да би рационално било да се језик Бошњака зове бошњачки, а не босански, јер други назив имплицира да се ради о земаљском, државном језику - што није случај, а и одаје аспирације Бошњака за доминацијом (бар у том погледу) у цијелој БиХ. С друге стране, бошњачко вођство и народ инсистирају на историјској утемељености назива босански језик, као и емоционалној везаности Бошњака за то име. Будући да се ради о непомирљиво супротстављеним ставовима, преостаје да се наброје историјске чињенице, без претензија да ће то набрајање ишта разријешити.
 
Бошњаци верују да главна немогућност рационалне расправе лежи у томе што је турска ријеч „Бошњак“ замијенила стару „Бошњан(ин)“ - али у суженом значењу. Прије је према мишљењу Бошњака реч Бошњанин означавала било којега житеља Босне, док се име Бошњак односи на само један сегмент популација, исламизирано становништво. Због тога је напросто немогуће из старијих извора извести било какав једнозначан закључак, јер се само име употребљавало у другачијим друштвено-етничким околностима. Томе још треба додати и то да у већини страних језика онога доба у којима се писало о Босни (латински, италијански, француски) нема разликовања међу појмовима „босански“ и „бошњачки“- чак ни на формалном нивоу, па та свједочанства мало значе. У историјском приказу, може се рећи:
 
* Бошњаци верују да је име за језик у Босни споменуто код грчког реформатора српског правописа [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]] (14. век) као босански, док је раније најраширенији назив био „славенски“ (''-{lingua sclauonica}-'' у латинским изворима). Каткад је споменуто име српски (-{sr'scie}-), но, на неколико повеља које су владарску [[Котроманићи|династију Котроманић]] писали увезени писари из освојених подручја из Србије, те хрватски (-{croatice}-, на латинском) у преписци с [[Рим]]ом. Но, до пада под Турке, међу ријетким споменима домаћега језика у Босни доминира општесловенско име - славенски.
* Бошњаци верују да се у раздобљу од 15. до 19. века се појављују (осим хрватског, српског, илирског, словенског, словинског и далматинског имена) називи „босански“ и „бошњачки“. Према мишљењу Бошњака изгледа да су Хрвати у Хрватској и Босни и Херцеговини често користили назив „босански“ да означе штокавско нарјечје или разговорни језик уопште (нпр. дубровачки аутори и фрањевачки писци у Босни). Појам је имао двоструку разликовну функцију: некад је босански значило штокавски (а не чакавски, који је неријетко зван далматинским), а у другим случајевима штокавски икавски (чиме се разликовао од „дубровачког језика“, или штокавско-јекавског, код Бартола Кашића). Међу Бошњацима, а и турским путописцима, користе се оба назива (босански и бошњачки) - уз напомену да је тешко у турском правити разлику једног од другог. Према мишљењу бошњачких лингвиста неспорно је да је у 19. стољећу забиљежено да је већински назив за језик у Босни бошњачки (нпр. по свједочанствима [[Матија Мажуранић|Матије Мажуранића]]"''„... у Босни се бошњачки еглендише“''), а појављује се и име босански (нпр. у црногорским муслиманским изворима).
Линија 100 ⟶ 94:
Што се муслиманског становништва тиче, оно је настало највише исламизацијом староседелачког становништва, али и приливом исламизираних становника дијелова Хрватске (Славонија, Сријем, Лика, Далмација), те Црне Горе (највише у приморском дијелу, док је домородачко становништво остало у подручју црногорског и српског Санџака, које својим дијалекатским изразом одудара од старе босанске и хумске језичке ситауције), као и западне Србије. На подручју садашње БиХ дијалекатска карта је увелико измијењена у односу на предосманско раздобље, но, доста је карактеристика остало, суди ли се по дијалектолошким истраживањима: чакавско нарјечје Бихаћке регије замијењено је архаичним шћакавско икавским, идиомом око којега се дијалектолози још споре; средња Босна је остала штокавско икавска, каква је и била, а источнији дијелови шћакавско ијекавски. Што се тиче просторне распрострањености, највеће промјене су забиљежене на подручју тзв. Турске Хрватске или Босанске Крајине, посебно већинскога дијела насељеног православним становништвом (Дубица, Бања Лука, Босански Нови, Мркоњић град/Варцар Вакуф,..), гдје је новоштокавски ијекавски замијенио чакавски и штокавски икавски. Бошњаци верују да је говорни језик Бошњака од 15. до 19. века углавном, уз мање измјене, остао исти или се природно даље развијао на већем дијелу садашње БиХ - једини изузетак чини пространо подручје Босанске Крајине, и, мањим дијелом, Подриња и Семберије.
 
Према томе, према веровању бошњачких лингвиста у 15/16. веку, босански језик је ушао у историју, стваран у новој атмосфери исламског цивилизацијског круга и темељен на језичкој баштини старе Босне и Хума, што спада у његову предисторију. Позната је чињеница да неријетко занемаривана остварења постају, пост фестум гледано, прослављени темељи будућности. У књижевности добар је примјер Волтер, који је мислио стећи славу еповима (сада углавном заборављенима), док су за разоноду написани кратки романи као „Кандид“ остали пишчево трајно насљеђе које га је прославило. Сличан је случај с бошњачком алхамијадо (срећу се још и изрази као аљамиадо, аљамијадо, алхамиадо) књижевношћу, која је служила за разоноду својим творцима који су властиту креативну енергију углавном усмјерили на дјела писана класичним исламским језицима - арапском, турском и фарсију/персијском. Но, ток историје је прогутао та њихова дјела високих амбиција, положивши их у непрегледно море исламско-оријенталне књижевности на централним језицима ислама. Оно што је остало, и по чему су Мехмед Ускуфи, Хасан Каимија, Сиррија, Умихана Чувидина и многи други запамћени — стваралаштво је на босанском језику {{чињеница| date = 11. 2009. }}.
 
Бошњаци верују да се још у раном добу јавља се двострука писменост- на [[босанчица|босанчици]] и аребици (или арабици)- модификованом арапском писму, у неким елементима прилагођеном гласовним карактеристикама босанског језика.
Линија 108 ⟶ 102:
=== Усмена књижевност ===
 
Бошњаци сматрају да је најпознатија бошњачка народна умотворина, пјесма „Хасанагиница“ {{чињеница| date = 11. 2009. }}, постигла је свјетску славу прво као „илирска“ пјесма коју је забиљежио Алберто Фортис у свом путопису, и која је убрзо продрла у европска културна средишта концем 18. и почетком 19. вијека. Они сматрају да је [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] ту изворно штокавско-икавску (па и чакавску - тако ју је Фортису у Сплиту рецитирао хрватски културни дјелатник Бајамонти) пјесму, која описује збивања искључиво у муслиманској средини, и то у ондашњој турској Далмацији, у [[Имотски|Имотскоме]] - погрешно представио њемачкој и европској јавности као врхунац српске народне поезије. Бошњачки лингвисти сматрају да „Хасанагиница“, која није искључиво бошњачка по утицају ни раширености, али јест по постанку и настанку - још није национално атрибуисана упркос распаду сербо-кроатизма као дисциплине.
 
Како Бошњаци сматрају, може се рећи да бошњачка народна поезија, епска и лирска, заузима видан дио стваралаштва Бошњака. Они сматрају да су њихове најзначајније збирке оне које су изашле у Хрватској и иностранству (сакупљачи писци и етнолози Лука Марјановић, Коста Хорман, Алија Наметак, Наско Фрндић, Милман Пери; концем 20. вијека те су збирке поново издане и обрађене у редакцији Ђенане Бутуровић и Муниба Маглајлића). Збирке су опсежне - нпр. Марјановићева, која је сакупљана у Крајини, с „пивачем“ Мехмедом Колаковићем, те другима, има преко 255.000 стихова; Перијева, која репродукује преко 12.000 стихова бјелопољског „Хомера“ Авде Међедовића. За језичну ситуацију је важно сљедеће:
 
* епске и лирске пјесме, а и веома популарне и радо биљежене севдалинке, пружају, у погледу језичкога израза, очекивану слику-упркос „преправљању“ текстова током времена (нпр., уклањање разних језичко-дијалекатских особености, а каткад и недопустиве интервенције у тексту које су се очитавале у додавању или одузимању ријечи или цијелих стихова), па је према мишљењу бошњачких лингвиста видљиво да је усмено бошњачко стваралаштво, на дијалекатском нивоу, остварено на босанско-далматинском, источно-босанском, источнохерцеговачко-крајишком и зетско-санџачком дијалекту
* народне пјесме имају осјетно већи дио турцизама, или исламских оријентализама у вокабулару, него што је то уобичајено у говорном језику
Линија 119 ⟶ 112:
== Ситуација у 20. веку и стандардизација ==
 
Одлике бошњачког стандардног језика које су утврдили савремени бошњачки лингвисти су следеће:{{чињеница| date = 09. 2014. }}
 
* бошњњачки језик је, као стандардни језик, један од језика (уз хрватски и српски) који слиједе, уз различите степене утицаја, из старије [[Историјски преглед језика у Босни и Херцеговини|језичке баштине]] настале на тлу Босне и Херцеговине
* језички стандард још није у потпуности завладао медијима бошњачког народа у Босни и Херцеговини.
Линија 135 ⟶ 127:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal|last=Brozović| first = Dalibor| authorlink= Dalibor Brozović | year=1999| title = [http://hrcak.srce.hr/76514 Odnos hrvatskoga i bosanskoga odnosno bošnjačkoga jezika]| journal = Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika| volume = 47/1 | pages=13-16|ref=harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kordić|first=Snježana|title=Jezik i nacionalizam|year=2010|location=Zagreb|publisher=Durieux|url=http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kraljačić| first = Tomislav| title = Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-19031882—1903)| year=1987| location = Sarajevo| publisher = Veselin Masleša| url = https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bosnian language}}
* {{sr}}[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0352-5007/2009/0352-50070975039R.pdf Mitra Reljić: O NACIONALNOM IMENU I PREIMENOVANJU JEZIKA BOŠNJAKA/MUSLIMANA]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/SANU-Ne-postoji-bosanski-jezik.sr.html САНУ: Не постоји босански језик („Политика“, 21. август 2015)]
* [http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=63969f7dfeeec54e3d7c2b77845e138b Senahid Halilović, Ilijas Tanović, Amela Šehović: Govor grada Sarajeva i razgovorni bosanski jezik]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бошњачки_језик”