Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
=== Етимологија ===
 
На [[турски језик|турском језику]] Балкан значи „венац шумовитих планина” (''{{lang|tr|balkan}}''),<ref name="Balkan.">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | title = Balkan | work = Encarta World English Dictionary | publisher = Microsoft Corporation | accessdate = 31. 3. 2008 | archiveurl = https://www.webcitation.org/5kwPqi7mD?url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | archivedate = 31. 10. 2009 | deadurl = yes |df= }}</ref><ref>{{cite encyclopedia|encyclopedia=Büyük Türkçe Sözlük | title = balkan | publisher = Türk Dil Kurumu | url = http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | quote = Sarp ve ormanlık sıradağ | language = tr | accessdate=033. 077. 2017 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110825034714/http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | archivedate = 25. 088. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> док на [[бугарски језик|бугарском језику]] Балкан значи „планина”' (''{{lang|bg|балкан}}'').<ref>{{Cite book|last=Костов| first = Н.| last2=Андрейчин| first2 = Л.| last3=Илчев| first3 = Ст.| last4=Попов| first4 = Д.| last5=Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)| year=1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}</ref> Друга моћу етимологија је повезана са [[персијски језик|персијском]] ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.<ref>{{Cite book|last=Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate=033. 077. 2017| language = en| pages=618}}</ref> Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.{{sfn|Todorova|1997|p=27}}
 
=== Историјски називи ===
==== Класична антика и рани средњи вијек ====
 
Од класичне антике до средњег вијека, мјесни [[Трачани]]<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ&q=hemus+thracian+name&dq=hemus+thracian+name&output=html_text&cd=6 | title = Bulgaria | work = Hemus – a Thracian name | publisher = Indiana University| pages=54}}</ref> су за [[Балканске планине]] користили назив Хемус.<ref>{{citeCite book|title=Balkan Studies| year=1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}</ref> Према грчкој митологији, трачког краљ [[Хем (митологија)|Хемуса]] је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус ({{јез-грч|Αἷμος}}) настао од [[Трачки језик|трачке]] ријечи ''-{*saimon}-'' која значи ’планински гребен’.<ref>{{cite book|last=Decev| first = D| title = Balkan Studies| year=1986| publisher = University of Michigan| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg| accessdate = 20. 6. 2015}}</ref> Трећа могућност је да је Хемус ({{јез-грч|Αἵμος}}) долази од гречке ријечи хема ({{јез-грч|αἵμα}}) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана [[Тифон]]а. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=3cmSa4H_C0oC&lpg=PA20&ots=SBNq-jEdSY&dq=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&hl=bg&pg=PA20#v=onepage&q=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&f=false| title = Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus| work = Google Books| accessdate = 12. 9. 2014}}</ref>
 
==== Касни средњи вијек и османско доба ====
 
Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book|title=Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen | language = fr | last=Dobrev| first = Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences | year=1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300| title = Balkan – Brill Reference| work = brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web|url=http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher = Land.WorldCityDB.com | accessdate = 31. 3. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | archivedate = 28. 022. 2008 | deadurl = yes | df = }}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.
 
==== Југоисточна Европа ====
{{main|Југоисточна Европа}}
 
Дијелом због историјских и политичких конотација појма „Балкан”,,<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/balkanize| title = Balkanize| publisher = merriam-webster.com}}</ref> посебно од војних сукоба деведесетих година 20. вијека, термин „Југоисточна Евопа” постаје све популарнији иако се дословно односи на много веће подручје и стога није толико прецизно.<ref>{{cite book|title=A history of Eastern Europe | last=Bideleux| first = Robert | authorlink = |last2=Jeffries| first2 = Ian| year=2007| publisher = Taylor & Francis | location = |isbn=978-0-415-36627-4 | url = https://books.google.com/?id=PTB0gn_qwTcC&printsec=frontcover| pages=37}}</ref>
 
== Историја Балкана ==
{{Главни чланак|Историја Балкана}}
[[Датотека:Balkans_Animation_1800-2008.gif|мини|300п|Промене граница на Балкану (1796—20081796-2008)]]
На Балкану се налазе главни путеви између Европе и Блиског истока, па су током [[историја Балканског полуострва|историје Балкана]] туда стално пролазили разни народи и око балканских земаља се отимала разна царства.
 
{{leftlegend|#ff7b4d|Уобичајено је део Балканског полуострва}}
{{leftlegend|#ffbd59|Није уобичајено део Балканског полуострва}}]]
Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Сјеверна граница су ријеке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000&nbsp;km<sup>2</sup>² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као [[Југоисточна Европа]].<ref>{{cite book|last=Hajdú| first = Zoltán | year=2007| title = Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures | url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = Pécs | publisher = [[Hungarian Academy of Sciences]] |isbn=978-963-9052-65-9 | accessdate=088. 066. 2015}}</ref><ref>{{cite book|last=Lampe| first = John R.| year=2014| title = Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition | url = https://books.google.com/books?id=tAMdBQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = London | publisher = [[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-137-01907-3 | accessdate=088. 066. 2015}}</ref><ref>{{cite book|editor=Švob-Ðokic, Nada | year=2001| title = Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe | url = http://www.culturelink.org/publics/joint/cultid04/Svob-Djokic_Redefining_Cultid_SE.pdf | location = Zagreb | publisher = [[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|National and University Library in Zagreb]] |isbn=978-953-6096-22-0 | accessdate=088. 066. 2015}}</ref>
 
Од 1920. године до Другог свјетског рата, [[Истра]] и дијелове [[Далмација|Далмације]], које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Садашња територија [[Италија|Италијанска Републике]] укључује мању областо око [[Трст]]а која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијелом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијешта на ријеку Крупу.<ref name="Agostini, (2004). стр. 78">Istituto Geografico De Agostini, ''L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia'', 2004, Ed. De Agostini pp. 78.</ref>
 
Удио површине територија<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html| title = Field Listing: Area| publisher = CIA: The World Factbook| accessdate = 20. 1. 2016}}</ref> на Балканском полуострву према земљама по дефиниција Дунав—Сава:
# {{застава|Албанија}}: 27.390&nbsp;km<sup>2</sup>² (>99% територије)
# {{застава|Босна и Херцеговина}}: 51.180&nbsp;km<sup>2</sup>² (>99%)
# {{застава|Бугарска}}: 108.400&nbsp;km<sup>2</sup>² (>99%)
# {{застава|РепубликаСеверна Македонија}}: 25.430&nbsp;km<sup>2</sup>² (100%)
# {{застава|Црна Гора}}: 13.440&nbsp;km<sup>2</sup>² (>99%)
 
Већим дијелом или дјелимично на Балканском полуострву:
# {{застава|Грчка}} (копно): 104.470&nbsp;km<sup>2</sup>²<ref>{{cite web|title=The Law of the Sea| url = https://books.google.com/books?id=x4uZat_RmpUC&pg=PA226&dq=greece+mainland+km<sup>2</sup>²&hl=bg&sa=X&ved=0CGEQ6AEwCWoVChMIo4a9wuqAyQIVxgwsCh1C1Amk#v=onepage&q=greece%20mainland%20km<sup>2</sup>²&f=false}}</ref> (80%)
# {{застава|Италија}} (окрузи [[Горица (округ)|Горица]] и [[Трст (округ)|Трст]]): 300&nbsp;km<sup>2</sup>² (0,1%)
# {{застава|Румунија}} ([[Сјеверна Добруџа]]): 12.000&nbsp;km<sup>2</sup>² (5%)
# {{застава|Словенија}} (југозападни дио): 10.000&nbsp;km<sup>2</sup>² (50%)
# {{застава|Србија}} (без [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а): 70.688&nbsp;km<sup>2</sup>² (80%)
# {{застава|Турска}} ([[Источна Тракија|европски дио]]): 23.764&nbsp;km<sup>2</sup>² (3%)
# {{застава|Хрватска}} (јужно од Саве и Купе без острва): 30.000&nbsp;km<sup>2</sup>² (54%)
 
=== Западни Балкан ===
[[Датотека:Western Balkans.PNG|мини|Земље Западног Балкана. Хрватска се придружила ЕУ у јулу 2013. године]]
 
Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице Европске уније, док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше Југославије (минус Словенија) и Албаније”.<ref name="WBSummit">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit/| title = Western Balkans Summit| accessdate = 11. 8. 2015 | author = [[Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs]]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = Western Balkans – Trade – European Commission| work = europa.eu}}</ref><ref name="Centre for Regional Studies">{{cite book|authorlink=Pamer| editor = Zoltan Hajdu| others = Ivan Illes, Zoltan Raffay| title = Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures| url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&pg=PA141| accessdate = 18. 10. 2014| year=2007| publisher = Centre for Regional Studies|isbn=978-963-9052-65-9| chapter = The European integration and regional policy of the West Balkans| pages=141}}</ref><ref name="eesc.europa.eu">{{cite web|url=http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans| title = European Economic and Social Committee – Western Balkans| work = European Economic and Social Committee| accessdate = 12. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006203429/http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|archive-date = 066. 10. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name="eeas.europa.eu">{{cite web|url=http://eeas.europa.eu/western_balkans/index_en.htm| title = European Union External Action – EU relations with the Western Balkans| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="Redaktion: PT-DLR">{{cite web|url=http://www.internationales-buero.de/en/2114.php| title = Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries| author = Redaktion: PT-DLR| publisher = | accessdate = 12. 9. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20141006141017/http://www.internationales-buero.de/en/2114.php| archive-date = 066. 10. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref><ref name="bmeia.gv.at">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/foreign-ministry/foreign-policy/europe/western-balkans.html| title = Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy| publisher = }}</ref><ref name="wbif.eu">{{cite web|url=http://www.wbif.eu/Stakeholders| title = WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="ec.europa.eu">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="auto">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| title = Western Balkans: Enhancing the European Perspective| publisher = Communication from the Commission to the European Parliament and the Council| year=2008| accessdate=088. 044. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080409004701/http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| archivedate=099. 044. 2008 | deadurl = no}}</ref> Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, РепубликуСеверну Македонију и Албанију.<ref name="Centre for Regional Studies" /><ref name="eesc.europa.eu" /><ref name="eeas.europa.eu" /><ref name="Redaktion: PT-DLR" /><ref name="bmeia.gv.at" /><ref name="wbif.eu" /><ref name="ec.europa.eu" /><ref name="auto" /> Свака од ових земаља за циљ има да буде дио [[будуће проширење Европске уније|будућег проширења Европске уније]] и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом [[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]].<ref>{{cite web|url=http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf | format = PDF | title = Perspectives on the Region | accessdate = 19. 7. 2013}}</ref> Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/atyourservice/en/displayFtu.html?ftuId=FTU_6.5.2.html| title = Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans| publisher = European Parliament| first = André| last=De Munter| year=2016| accessdate = 22. 3. 2017}}</ref>
 
== Народи и етничке групе Балкана ==
 
[[Јужни Словени|Јужнословенски]] народи:
* [[Срби]] ([[Србија]], [[Црна Гора]], [[Босна и Херцеговина]], [[Хрватска]], [[РепубликаСеверна Македонија|Македонија]])
* [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (Црна Гора, Србија, Хрватска)
* [[Бошњаци]] (Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, [[Албанија]])
* [[Хрвати]] (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија)
* [[Словенци]] ([[Словенија]])
* [[Македонци (народ)|Македонци]] ([[РепубликаСеверна Македонија]])
* [[Бугари]] ([[Бугарска]], [[Грчка]], Македонија, Србија)
 
 
Турски народи:
* Турци (Турска, Грчка, Бугарска, РепубликаСеверна Македонија, Србија-Косово и Метохија)
 
Угро-фински народи:
 
== Религија ==
На Балкану су од религија у значајном проценту заступљени [[хришћанство]] (углавном [[православље]], мањим делом [[католицизам]]) и [[ислам]]. Православље је доминантно у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Република Српска|Републици Српској]], [[РепубликаСеверна Македонија|Македонији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Грчка|Грчкој]] и [[Румунија|Румунији]]; католицизам је доминантно у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]; док је ислам доминантан у [[Турска|Турској]], [[Албанија|Албанији]], на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]].
 
=== Урбанизација ===
 
Већина држава на Балканском полуострву је углавном урбанизована; изузев Босне и Херцеговине која је отприлике 50% рурална и 50% урбана.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/SP.URB.TOTL.IN.ZS| title = Data: Urban population (% of total)| publisher = The World Bank| year=2006–2010}}</ref>
 
{{wide image|Istanbul panorama and skyline.jpg|500п|Панорама Истанбула}}
| [[Истанбул]]* || {{застава|Турска}} || 9.000.000 || 10.000.000 || 2014
|-
| [[Букурешт]] || {{застава|Румунија}} || 1.883.425 ||2.272.163 || 2011<ref name="Romanian">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Romania.html| title = ROMANIA: Counties and Major Cities | accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Софија]] || {{застава|Бугарска}} || 1.260.120 || 1.681.666|| 2014<ref name="Bulgarian">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Bulgaria-Cities.html| title = BULGARIA: Major Cities| accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Београд]] || {{застава|Србија}} || 1.233.796 || 1.659.440 || 2011<ref>[http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf Statistical Officeof the Republic of Serbia] pp. 32.</ref>
|-
| [[Загреб]] || {{застава|Хрватска}} || 688.163 || 1.113.111 || 2011<ref>{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Croatia-Cities.html| title = CROATIA: Counties and Major Cities | accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Атина]] || {{застава|Грчка}} || 664.046 || 3.753.783 || 2011<ref name="Greek">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Greece-Agglo.html| title = GREECE: Regions and Agglomerations | accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Скопље]] || {{застава|Македонија}} || 444.800 || 506.926 || 2014<ref name="Macedonian">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Macedonia.html| title = MACEDONIA | accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Тирана]] || {{застава|Албанија}} || 418.495 || 800.986 || 2011<ref>[https://citypopulation.de/Albania-Cities.html Albania: Prefectures and Major Cities - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information{{Ботовски наслов}}]</ref>
| [[Констанца]] || {{застава|Румунија}} || 283.872 || 425.916 || 2011<ref name="Romanian" />
|-
| [[Љубљана]] || {{застава|Словенија}} || 280.310 || 280.310 || 2017<ref>{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Slovenia-Cities.html| title = SLOVENIA: Major Cities| accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Нови Сад]] || {{застава|Србија}} || 277.522 || 341.625 || 2011<ref name="Serbian">{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Serbia-Cities.html | title = SERBIA: Regions. Districts and Major Cities | accessdate=099. 11. 2015 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151108005723/http://www.citypopulation.de/Serbia-Cities.html | archivedate=088. 11. 2015 |df= }}</ref>
|-
| [[Сарајево]] || {{застава|Босна и Херцеговина}} || 275.524 || 355.170 || 2013<ref>{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/Bosnia-Cities.html| title = BOSNIA AND HERZEGOVINA | accessdate=099. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Крајова]] || {{застава|Румунија}} ||269.506 || 420.000 || 2011<ref name="Romanian" />
|-
| [[Чорлу]] || {{застава|Турска}} ||253.500 || 273.362 || 2014<ref>{{cite web|url=http://www.citypopulation.de/php/turkey-tekirdag.php?cityid=677| title = Çorlu (Tekirdağ. Turkey) – Population Statistics and Location in Maps and Charts| website = www.citypopulation.de| accessdate = 21. 1. 2016}}</ref>
|-
| [[Брашов]] || {{застава|Румунија}} ||253.200 || 369.896 || 2011<ref name="Romanian" />
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Balkan Studies|year=1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate=03. 07. 2017| language = en| pages=618}}
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate=033. 077. 2017| language = en| pages=618}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Костов| first = Н.| last2=Андрейчин| first2 = Л.| last3=Илчев| first3 = Ст.| last4=Попов| first4 = Д.| last5=Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)| year=1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}
* {{Cite book|ref=harv| last=ГрчићКостов| first = МиркоН.| last2=СтанковићАндрейчин| first2 = СтеванЛ.| last3=ГавриловићИлчев| first3 = ЉиљанаСт.| last4=РадовановићПопов| first4 = СветланаД.| last5=СтепићГеоргиев| first5 = МиломирЛ.| last6title =Ђурђић| first6Български =тълковен Снежана|речник title(допълнен =и Географијапреработен заот IIIД. разред гимназијеПопов)| year=20131994| publisher = ЗУНС|Наука locationи = Београдизкуство| chapterlocation = Балканско полуострво|isbn=978-86-17-18421-4| pages=5С.}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Грчић| first = Мирко| last2=Станковић| first2 = Стеван| last3=Гавриловић| first3 = Љиљана| last4=Радовановић| first4 = Светлана| last5=Степић| first5 = Миломир| last6=Ђурђић| first6 = Снежана| title = Географија за III разред гимназије|year=2013| publisher = ЗУНС| location = Београд| chapter = Балканско полуострво|isbn=978-86-17-18421-4|pages=5}}
* {{cite journal|last=Banac| first = Ivo| year=1992| title = Historiography of the Countries of Eastern Europe: Yugoslavia | journal = American Historical Review | volume = 97 | issue = 4 | publisher = University of Chicago Press | doi = 10.2307/2165494 | jstor = 2165494| pages=1084-1104}}
* {{Citecite bookjournal|ref=harv| last=Banac| first = Ivo|year=1992| title = TheHistoriography Nationalof Questionthe inCountries Yugoslaviaof Eastern Europe: Origins,Yugoslavia History,| Politicsjournal = American Historical Review | yearvolume =1984 97 | publisherissue = Cornell4 | publisher = University of Chicago Press | locationdoi = Ithaca, N.Y10.2307/2165494 |isbn jstor =978-0-8014-9493 2165494|pages=1084-21104}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Banac| first = Ivo| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics |year=1984| publisher = Cornell University Press | location = Ithaca, N.Y. |isbn=978-0-8014-9493-2|pages=}}
* Carter, Francis W., ed. ''An Historical Geography of the Balkans'' Academic Press, 1977.
* Francis Dvornik ''The Slavs in European History and Civilization'' Rutgers University Press, 1962.
* {{Cite book|ref=harv| last=Fine| first = John Van Antwerp| authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC| year=1994| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Jelavich| first = Barbara| title = History of the Balkans | year=1983| publisher = Cambridge University Press}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Jelavich| first = Charles and Jelavich, Barbara, eds. | title = The Balkans In Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth Century | year=1963| publisher = University of California Press}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kitsikis| first = Dimitri| title = La montée du national-bolchevisme dans les Balkans. Le retour à la Serbie de 1830 | publisher = Avatar | location=Paris | year=2008}}
* Lampe, John R., and Marvin R. Jackson; ''Balkan Economic History, 1550–1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations'' Indiana University Press, 1982
* Király, Béla K., ed. ''East Central European Society in the Era of Revolutions, 1775–1856.'' 1984
* {{Cite book|ref=harv| last=Komlos| first = John| title = Economic Development in the Habsburg Monarchy and in the Successor States | series = East European Monographs #28 | year=1990| publisher = East European Monographs | location = |isbn=978-0-88033-177-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Mazower| first = Mark| title = The Balkans: A Short History | series = Modern Library Chronicles | year=2000| publisher = Random House | location = New York |isbn=978-0-679-64087-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stavrianos| first = L. S. | others = with Traian Stoianovich | title = The Balkans since 1453 | year=2000| origyear=1958 | publisher = NYU Press | location = New York |isbn=978-0-8147-9766-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stoianovich| first = Traian| title = Balkan Worlds: The First and Last Europe | year=1994| series = Sources and Studies in World History | publisher = M.E. Sharpe | location = New York |isbn=978-1-56324-032-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Todorova| first = Marija| authorlink = Marija Todorova | title = Imaginarni Balkan | year=2006| publisher = Biblioteka XX vek| location = Beograd |isbn=978-86-7562-054-9|pages=}} {{COBISS|ID=134640140}}
{{refend}}
 
{{портал|Македонија}}
{{Commonscat|Balkans}}
 
* [https://web.archive.org/web/20140102201140/http://ebooks.antikvarne-knjige.com/cvijic-balkansko-2/ Балканско полуострво и јужнословенске земље II, Јован Цвијић]
 
1.506.851

измена