Храст — разлика између измена

Србија је све до половине 19. века била обрасла густим непроходним [[Листопадне шуме|храстовим и буковим шумама]]. Њена шумовитост тада је износила, према неким проценама, око 80%. Већ у другој половини 19. века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схвата значај одржавања и обнављања постојећих шума. У првој половини 19. века, стварањем слободе и државности, Србија привлачи мноштво становништва из крајева који још нису били ослобођени. Све је то довело до крчења храстових шума ради стварања пољопривредног земљишта и четинарских, у планинским подручјима, за повећање пашњачких површина. Драстично је смањена укупна површина под шумама храста и четинара, а буква је, као биолошки јача врста, освајала прелазна станишта.<ref name=BukvuSrbija>{{Cite book|title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.)|year=2005|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|id=ISBN 978-86-906937-0-X2}}</ref> Велики француски песник [[Алфонс де Ламартин]], пропутовавши кроз Србију половином 19. века од Београда ка Нишу записао је:<ref name=HrastSrbija />

Код [[Словени|Словена]] је храст био свето дрво бога грома [[Перун]]а. У његову част у светилишту је и дању и ноћу горела ватра ложена Храстовим дрветом.<ref name=zlatnagrana /> Код српског народа храстови су сматрани [[демон]]ским дрвећем а уједно и заштитом од демона. Готово редовно су древни храстови били [[запис]]и и у њихову кору урезиван је крст. Такво дрвеће није се смело сећи, нити се са њих опало суво грање смело сакупљати и користити за огрев.<ref name=cajkanovic-biljke>{{cite book|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Речник српских народних веровања о биљкама|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 978-86-379-0283-96|pages=170}}</ref> Данас се храстове гране и облице користи за [[бадњак]]е. Често се поред цркава и манастира могу наћи стара храстова стабла, преостала још из паганских времена. Некада су се под храстовим стаблом вршила суђења, одржавали зборови и други скупови важни за локалну заједницу.<ref name=cajkanovic-mitologija>{{cite book|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Стара српска религија и митологија|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 978-86-379-0284-73|pages=170}}</ref> Под храстовим дрветом, чувеним Таковским грмом, подигнут је и [[Други српски устанак]].<ref name=togm>{{cite web|title=Знаменито место "Таковски грм"|url=http://www.togm.org.rs/spomenici/znamenito-mesto-takovski-grm|work=togm.org.rs|publisher=Туристичка организација општине Горњи Милановац|accessdate=22. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160128091908/http://www.togm.org.rs/spomenici/znamenito-mesto-takovski-grm|archive-date=28. 1. 2016|dead-url=yes}}</ref> На трагове овог обичаја може се наићи у нашем народу и данас.

* {{Cite book|ref=harv|title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.)|year=2005|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|id=ISBN 978-86-906937-0-X2}}

* {{cite book|ref=harv|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Речник српских народних веровања о биљкама|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 978-86-379-0283-96|pages=170}}

* {{cite book|ref=harv|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Стара српска религија и митологија|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 978-86-379-0284-73|pages=170}}