Ахеменидско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 112:
[[Датотека:Eastern border of the Achaemenid Empire.jpg|мини|лево|Даријеве источне границе]]
 
Долазак [[Дарије Велики|Дарија]] на власт је прича налик трилеру. Камбиз је, наводно, пред смрт признао братоубиство својим дворанима. Персијанци нису били сигурни да ли да му верују или да прихвате новог цара. Потом је група персијских племића разоткрила варалицу, сковала заверу и убила га. Њихов вођа, Дарије, постао је нови персијски цар. Даријева породица била је блиско повезана са Кировом тако да није дошло до прекида владајуће династије. Долазак Дарија на власт праћен је устанцима широм земље — у Ирану, [[Месопотамија|Месопотамији]], [[Јерменија|Јерменији]], Авганистану и централним деловима Азије. Дарије је провео годину дана у њиховом гушењу које је било изузетно сурово. Главни извори за Даријеву владавину јесу грчка историографија и [[Стари завет]]. Ахеменидско царство значајно је проширено за време владавине овог моћног владара. Држави је припојена северозападна Индија. Тачан датум није познат, али се зна да је освојена јер се налазила на листи држава потчињених Персији. Под персијском влашћу нашланашли су се градови на обали [[Егејско море|Егејског мора]] и неколико острва међу којима је и [[Самос]]. Око 513. године п. н. е. персијска власт проширена је на [[Тракија|Тракију]], а Персијанци склапају савез са [[Античка Македонија|македонском]] владајућом династијом. У четвртој књизи Херодотовој описан је Даријев прекинути поход на [[Скити|Ските]].
 
Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет]]ом дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта — изградњу два краљевска града, [[Суза (град)|Сузе]] и [[Персепољ]]а. Умро је 486. године п. н. е.