Самуилово царство — разлика између измена

{{Друга употреба|Бугарско царство}}

{{Инфокутија бивша држава

| Континент = [[Европа]]

| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]]

| Становништво =

| Престоница = [[Преспа]], [[Охрид]]

| Религија = [[православље]]

| Валута =

| Владар1 = [[Самуило (цар)|Самуило]]

| Владар2 =

| Премијер =

| Ера = [[средњи век]]

| Статус =

| Догађај1 =

| Претходник1 = [[Македонска Склавинија]]

| Следбеник1 = [[Византијско царство|Византија]]

| Портал =

}}

'''Самуилово''' (понекад<ref name="ODB">{{Cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref> ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''', је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[словенски устанци против Византије|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило (цар)|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византијско царство|Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:

Спор око тога да ли је Самуило створио ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско царство'' нема везе са [[Историја|историјом]]<ref name="ODB" />, јер пројектује модерне етничке заједнице у прошлост<ref name="ODB" />, због чега ће бити представљен на крају чланка.

 

* Са друге стране треба имати у виду да се за неку титулу у [[Средњи вијек|средњем веку]] морали позивати на старе традиције или на нека освајања, што је у овом случају била [[Симеон I|Симеонова]] (чији је потчињени Самуилов отац био) царски [[вијенац|венац]]. Касније је за цара, настављача Самуилових традиција, проглашен [[Константин Бодин]] приликом побуне [[1072]]. године која избија под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]].

* Примера ради [[стефан Душан|цар Душан]] се прогласио за цара (настављача [[Византијско царство|византијских]] традиција) када је заузео трећи [[град]] по снази у [[Византијско царство|Византији]] [[Сер (град)|Сер]], а [[Солун]] (који је био други по снази после [[Константинопољ|Цариграда]]) држао под [[Опсада|опсадом]], притом држећи [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Тесалија|Тесалију]] и [[Југ|јужну]] [[Тракија|Тракију]].

* Стара [[српска историографија]], опет, редовно наводи Самуилово царство као ''Царство Македонских Словена'', и проучава је заједно са другим [[Срби|српским]] земљама Средњега века: ''[[Рашка|Рашком]], [[Дукља|Дукљом]], [[Травунија|Травунијом]], [[Захумље]]м, [[Паганија|Паганијом]], [[Босна|Босном]], [[Дубровник]]ом'' и ''[[Српска деспотовина|Српском деспотовином]]'' у данашњој Војводини, што би требало да имплицира суштински [[Срби|српски]] карактер [[Македонци (народ)|Македонаца]]. ([[Владимир Ћоровић]], ''„Историја Срба“'').

* Према Срђан Пириватрић: "... несумњив је бугарски карактер државе. Очигледан је у владарској институцији, преузетој од царства срушеног 971. године, исто тако и у црквеној, која е у поновном успоставлању бугарског царства одиграла неопходну улогу. Поменуте се и две [[Протобугари|протобугарске]] институције, кавхан и ичиргу боила, које показују бугарску традицију и на нижим инстанцама од врховних, црквених и владарских. Најзад, и [[битољски натпис]] показује да је Јован Владислав себе сматрао за Бугарина, а своје поданике за Бугаре."<ref>Срђан Пириватрић, [http://www.promacedonia.org/srpir/index.html "Самуилова држава. Обим и карактер"], Византолошки Институт Српске Академије Наука и Уметности, Посебна Издања, Књига 21, Београд, 1997, 182-183.</ref>

 

== Литература ==

* {{Cite book|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|chapter=Тријумф Византије почетком XI века|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=170-179|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}

== Спољашње везе ==

{{портал|Историја}}

 

[[Категорија:Словенски устанци против Византије]]