Павел Јозеф Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
допуна, мање исправке |
||
Ред 3:
| слика = Pavel Jozef Safarik.jpg
| опис_слике =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1795|5|
| место_рођења = [[Кобељарово]]
| држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]], данас [[Словачка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1861|6|26|1795|5|
| место_смрти = [[Праг]]
| држава_смрти = [[Аустријско царство]], данас [[Чешка]]
Ред 17:
| напомене =
}}
'''Павел Јозеф Шафарик''',<ref name="ПС">http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Pavel%20Jozef%20Safarik%20-%20Poreklo%20Slovena.pdf</ref> такође по новијем '''Павол Јозеф Шафарик'''<ref name="ВС"> Významní Slovaci v dejinách Kulpína S. Boldocký, T. Radovanov, V. Valentik, Kulpin 2009.''</ref>, у Србији познат као '''Павле Јосиф Шафарик'''<ref name="ЕН">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>; ({{јез-свк|Pavel Jozef Šafárik}}; [[Кобељарово]], [[
==
[[Датотека:Pavel Jozef Šafárik portrait.jpg|мини|Портрет Шафарика (дело сликара [[Карол Милослав Лехотски|Карла Милослава Лехотског]])]]
Шафарик је најпознатији по свом делу "Историја словенских језика и књижевности свих дијалеката" ({{јез-нем|„Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten“}}), које открива велики допринос словенске културе општој европској култури.<ref name="МЕП">Мала енциклопедија Просвета, 4. издање, Просвета, Београд, 1986, {{ISBN|86-07-00495-6}}, {{ISBN|86-07-00498-0}}</ref>
Пореклом је из источне Словачке, из сиромашног места [[Кобељарово]]. Његов отац Павел је у младости био учитељ, а касније је, највероватније из финансијских разлога постао евангелички пастор у Кобељарову.<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1843. године</ref> Мајка П. Ј. Шафарика, Катарина, рођена Карес ({{јез-свк|Katarína Káresová}}), била је пореклом из сиромашне породице, која је припадала нижем племству.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref> Млади Шафарик је у периоду од [[1806]]. до [[1810]]. године, похађао гимназију најпре у месту [[Рожњава]] а затим, од [[1808]]. у оближњој [[Добшина|Добшини]]. У Добшини је завршио три разреда за две године са одличним успехом и добро савладао латински, немачки и мађарски језик. Уследиле су студије у [[Кежмарок|Кежмарку]] између [[1810]]. и [[1814]]. године, током којих је слушао филозофију, теологију и мађарско право. Године [[1815]]. школовање је наставио у [[Универзитет Фридрих Шилер|Јени]], где је студирао теологију. ▼
У најбољим својим годинама живео је и радио у [[Нови Сад|Новом Саду]], у који долази [[1819]]. године, након стицања доктората, када је изабран за директора и првог професора [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Српске велике православне гимназије]], основане неколико година пре тога (1810. године).<ref name="ШК "> СПОМЕНИЦА 1789-1989, 200 година школе у Кулпину, Мирослав Кривак 1989. Кулпин''</ref> Током новосадског периода је за шире истраживачке подухвате на проучавању језика и књижевности Јужних Словена стекао многе присталице, па и [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]] у Србији, [[Петар II Петровић Његош|Његоша]] у Црној Гори и [[Људевит Гај|Људевита Гаја]] у Хрватској. У исто време, био је председник првог читалачко-претплатничког и ученог друштва Словака у Војводини ({{јез-лат|"Societas slavica"}}).<ref name="МЕП"/> Утицао је и на покретање часописа [[Летопис Матице српске|Сербска летопис]] 1824. године, и оснивање [[Матица српска|Матице српске]] 1826. године.<ref>http://referaty-seminarky.sk/pavol-jozef-safarik-zivotopis-1/</ref>
Након стицања доктората [[1819]]. године<ref name="ШК "> СПОМЕНИЦА 1789-1989, 200 година школе у Кулпину, Мирослав Кривак 1989. Кулпин''</ref> преузео је функцију директора и првог професора недавно (1810. године) основане [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Српске православне гимназије]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Овде се [[1822]]. године оженио Јулијом Амбрози де Седен ({{јез-свк|Júlia Ambrózyová}}), која је била пореклом из нижег словачког племства.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1874. године</ref> Имали су једанаесторо деце, од којих је само четворо доживело одрасло доба. Њихов најстарији син [[Војтех Шафарик]] написао је биографију свог оца: ''Co vyprávěl P. J. Šafařík'' (Шта је говорио П. Ј. Шафарик) а унук по ћерци Божени, историчар, познати истраживач историје Словена [[Константин Јиречек]], бавио се историјом Срба и других јужнословенских народа.<ref>"Време", Београд 1929. године</ref> Јиречек је и аутор студије о свом деди П. Ј. Шафарику: ''Šafařík mezi Jihoslovany'' (Шафарик међу Југословенима).▼
▲
Године [[1826]]. Шафарик постаје дописни члан Ученог друштва из [[Краков]]а ({{јез-пољ|Towarzystwo Naukowe Krakowskie}}), а годину дана касније и члан [[Варшава|Варшавског]] друштва пријатеља науке ({{јез-пољ|Towarzystwo Warszawskie Przyjaciół Nauk}}). ▼
Био је један од водећих људи [[Словачки народни препород|Словачког народног препорода]] (друго раздобље препорода), који су се у првом реду борили против [[Мађаризација|мађаризације]] и већином имали [[Панславизам|панславистичка]] убеђења. Панслависти су у то време сматрали да су поједини словенски народи само племена јединственог словенског народа а њихови језици само дијалекти јединственог словенског језика. Касније ће ова убеђења бити ублажена и прерасти у идеју словенске узајамности, чији ће Шафарик бити један од идеолога. Идеја словенске узајамности признаваће посебност сваког словенског народа и језика, а у први план ће истицати потребу да сви Словени, као припадници блиских народа сарађују и узајамно се помажу, пре свега у области културе.<ref name="МЕП" /> У складу са оваквим својим убеђењима, Шафарик је покушао да оснује и нову грану археологије - словенску археологију.
▲Године [[1826]].
Своје радове је писао на чешком и немачком. У његово време још није извршена коначна стандардизација словачког књижевног језика а међу словачким интелектуалцима није ни постојао јединствен став о потреби стандардизовања словачког.
▲Своје радове је писао на чешком и немачком. У његово време још није извршена коначна стандардизација словачког књижевног језика а међу словачким интелектуалцима није ни постојао јединствен став о потреби стандардизовања словачког. Многи од њих, по убеђењу чехословакисти, сматрали су да су Словаци део јединственог Чехословачког народа, и да као такви треба да као свој књижевни језик користе раније стандардизован чешки. У збирци текстова Гласови о потреби јединства књижевног језика за [[Чеси|Чехе]], [[Морављани|Морављане]] и [[Словаци|Словаке]] (чеш. {{јез|cs|„Hlasowé o potřebě jednoty spisowného jazyka pro Čechy, Morawany a Slowáky“}}), коју је издао [[Јан Колар]] 1846. године, Шафарик упућује критику, додуше прилично благу, [[Људовит Штур|Људовиту Штуру]] због његовог рада (започетог 1843. године) на стандардизацији посебног словачког књижевног језика. Шафарик је уствари био присталица употребе словакизираног чешког језика, као књижњевног језика Словака. Са друге стране, сматрао је да су Словаци и Чеси два засебна народа, што и експлицитно наводи у свом делу "Историја словенских језика и књижевности на свим дијалектима" (нем. „Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten“).<ref name="ШК " />
За Србе је од посебног значаја дело Шафарика: "Српска читанка или историјско и критичко објашњење српског народног језика", ({{јез-нем|„"Serbische Lesekörner
=== Словачка [[1795]]–[[1815]]. године ===▼
▲Павел Ј. Шафарик имао је исте погледе на српски језик као и [[Вук Стефановић Караџић]]. Иако није писао на српском и није био [[Срби]]н, у великој мери је утицао на филологију српског језика у [[19. век]]у. И Шафарик и Вук су имали исте погледе на корпус српског језика и литературе. Име Шафарика треба да буде убележено као име пријатеља српског језика, писца прве историје српског језика и једног од најзначајнијих српских библиографа свих времена.<ref name="ВС" />
▲
Завршивши гимназију у [[Добшина|Добшини]] исцрпео је могућности школовања у завичају, па године [[1810]]. одлази у [[Кежмарок]]. Тамо проводи следеће четири године студирајући на Евангеличком лицеју, где слуша филозофију, теологију и мађарско право.
▲За Србе је од посебног значаја дело Шафарика: "Српска читанка", "Serbische Lesekörner", где је први пут дат правилан поглед на порекло српског језика и приказана његова кратка историја.<ref name="ЕН" />
Знање које је
▲=== Словачка [[1795]]–[[1815]]. године ===
По препоруци директора или неког од професора Шафарик је као изванредан студент добио [[1812]]. године место приватног учитеља у породици Давида Голдбергера.
▲Знање које је Шафарик стицао на предавањима, допуњавао је самосталним истраживањем, у чему му је помагала богата библиотека лицеја, али и књиге и часописи које је сам куповао. Током студија се дружио са пољским, српским и украјинским студентима, што је утицало на његову словенску оријентацију, као и на његово књижевно, а нарочито песничко стваралаштво. Развио је љубав према словачком и чешком језику а затим и српском и уопште, према свим словенским језицима. Временом долази до става, да су сви словенски језици уствари дијалекти једног јединственог словенског језика.<ref name="ШК " />
Студије у Кежмарку Шафарик је апсолвирао [[1814]]. године, завршивши сва три курса: филозофски, политичко-правни и теолошки.
=== Немачка [[1815]]–[[1817]]. године ===
У Јени је,
Три семестра студија у [[Јена|Јени]]
=== Словачка [[1817]]—[[1819]]. године ===
Током лета [[1817]]. године Шафарик
Педагошки рад код Кубинијевих у
=== Међу Србима [[1819]]–[[1833]]. године ===
Линија 62 ⟶ 66:
[[Датотека:Safarik Srbi 1842.PNG|мини|десно|Слика српског језичног простора према Павлу Ј. Шафарику, Праг 1842. године]]
Шафарик је по доласку у Нови Сад, међу Србе донео европски дух и словенско братство. Повезао се са тадашњом српском интелигенијом
Нови директор је оставио на [[Срби|Србе]] врло повољан утисак.
Током прве две године боравка у Новом Саду становао је код богатог грађанина Сервицког. Године [[1821]]. Шафарик је замољен од стране Тоше Стратимировића (1778—1832), синовца српског патријарха [[Стефан Стратимировић|Стефана Стратимировића]] велепоседника из породице Стратимировић из [[Кулпин]]а,
▲Нови директор је оставио на [[Срби|Србе]] врло повољан утисак.<ref name="ШК " /> У гимназији су осим њега сви професори били Срби. На функцији директора је провео пуних пет година.<ref name="ШК " /> Као директор имао је јако амбициозне планове. Шафарикова концепција се састојала у стварању гимназије према класичним [[Грчка|грчким]] узорима. Одмах по доласку на дужност направио је мање измене у програму, и увео и проширио предмете у вези са цртањем и сликањем. Позитивно је било и скупљање књига за будућу библиотеку. Приликом инаугурације рекао је да ће сам да предаје математику (алгебру и геометрију), физику, логику, реторику, поезију, стилистику. Предавао је латински и немачки а касније, по ступању на снагу [[Мађаризација|мађаризаторских закона]], и мађарски језик као наставни предмет.
Дана [[17. јун]]а [[1822]]. године се
▲Током прве две године боравка у Новом Саду становао је код богатог грађанина Сервицког. Године [[1821]]. Шафарик је замољен од стране Тоше Стратимировића (1778—1832), синовца српског патријарха [[Стефан Стратимировић|Стефана Стратимировића]] велепоседника из породице Стратимировић из [[Кулпин]]а, који је помагао словачку културу, да преузме бригу о образовању његовог сина Милоша. У породици Стратимировић била је традиција да се за образовање и васпитање синова, ангажују приватни учитељи из редова образованих људи, углавном Словака евангелиста. У знак захвалности, Шафарик је добио на располагање део куће у [[Нови Сад|Новом Саду]], где је становао а за храну се бринула служавка коју су му плаћали. Шафарик је Милоша васпитавао у граду, али је посећивао и имање Стратимировићевих у [[Кулпин]]у, и ту радио на својим научним делима.<ref name="ВС" />
Шафарикова
▲Дана [[17. јун]]а [[1822]]. године се П. Ј. Шафарик оженио 19-годишњом Јулијом Амбрози. Родила се у Великој Кикинди [[19. новембар|19. новембра]] [[1803]]. године а њени родитељи су били пореклом из [[Словачка|Словачке]]. Како наводе његови биографи, Шафарикова супруга је била јако интелигентна и темпераментна особа, а говорила је и четири словенска језика: [[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]], [[Српски језик|српски]] и [[Руски језик|руски]], те је своме супругу много помагала у раду.
Током новосадског периода је брачни пар Шафарик добио петоро деце. Пошто више није био директор, Шафарикова примања су се смањила и то управо у време када му је новац био преко потребан, јер су му се интензивно рађала деца. Покушавао је да нађе професорско место у Словачкој, али из различитих разлога није прихватио неке прилично добре понуде. У то време ради на сакупљању материјала и издавању словачких народних песама. У овом периоду настаје и његово најпознатије дело "Историја словенских језика и књижевности свих дијалеката".
▲Шафарикова ситуација је умногоме погоршана после [[1824]]. године када је аустријска влада забранила [[Српска православна црква|српској православној цркви]] запошљавање евангеличких ителектуалаца из Угарске у гимназијама и у својим службама. Шафарик је представљао изузетак, с тим да више није могао бити директор.
У Новом Саду Шафарик је сакупио много разноврсног материјала, који је касније, током боравка у [[Праг]]у, користио за свој рад. Податке је прикупљао користећи приватне библиотеке богатијих грађана Новог Сада, фрушкогорских манастира и Митрополијску библиотеку у Сремским Карловцима. Доста материјала добио је од Лукијана Мушицког и других личности из културног и јавног живота, са којима се сусретао или водио преписку.<ref name="ПС"/>
Дана [[22. децембар|22. децембра]] [[1832]]. године
Млади, рано преминули "први српски драмски писац" [[Стеван Н. Стефановић]] (1806-1828) из Новог Сада је написао "Оду Др Павлу Шафарику". Иста је објављена тек 1841. године у "Бачкој Вили". Талентовани Стефановић се захвалио свом професору и у име свих професорових познавалаца и поштовалаца Срба.<ref>"Српски народ", Београд 1943. године</ref>
Линија 81 ⟶ 87:
[[Датотека:Šafařík, Klementinum.jpg|мини|десно|Спомен плоча у [[Праг]]у]]
Револуционарне [[1848]]. године углавном је прикупљао материјале за књиге из области историје старих Словена. Те године постао је директор Универзитетске библиотеке у Прагу и професор словенске филологије на прашком Универзитету, али је 1849. поднео оставку на ово друго и остао је само шеф Универзитетске библиотеке. Разлог за оставку било је његово учешће током [[револуције 1848-1849.]] на [[Први свесловенски конгрес|Свесловенском конгресу]] у Прагу у јуну 1848. године. <ref>http://slavjan.org.rs/?p=823</ref> Један је од главних организатора овог конгреса, а присутни посланици су га ценили као "словенског апостола". Овиме је постао сумњив за аустријске власти. Током апсолутистичког периода након пораза револуције, живео је повучено и проучавао посебно стару чешку књижевност и старословенске текстове и културу.
У својој 61. години Шафарик се разболео, почео је и да пати од разних фобија. Патио је и од депресије, иако више није имао материјалних потешкоћа и није морао да брине о породици. Депресија је била узрок његовог скока у реку [[Влтава|Влтаву]] [[23. мај]]а [[1860]]. године. Био је
Почетком октобра [[1860]]. године даје отказ на место директора универзитетске библиотеке. Цар [[Франц Јозеф|Франц Јозеф I]] прихвата његов отказ својеручно му написавши писмо са одговором, при чему му даје пензију у износу пуне плате. У то време Шафарик се креће само уз помоћ штапа и здравље га нагло напушта.
Умро је [[26. јул]]а [[1861]]. године. Сахрањен је у Прагу, на евангеличком гробљу Карлин. Године [[1900]]. његови посмртни остаци су пренети на највеће прашко гробље - Олшанско гробље. На његовом
==
=== Поезија ===
* -{''Loučení s
* -{''Zdání Slavomilovo''}
* -{''Ode festiva…''}-, ([[Љевоча]], 1814), ода барону Ондреју Маријашију, патрону Евангеличког лицеја у Кежмарку
* -{''Tatranská múza s lýrou slovanskou''}-, (Љевоча, 1814) – "Татранска муза са лиром словенском", збирка песама инспирисана класичном европском књижевношћу тога времена ([[Фридрих Шилер]]) и словачким народним предањима ([[Јурај Јаношик]])
* -{''Mé zpěvy''}- – Моја певања
=== Научна литература ===
* -{''Promluvení k Slovanům''}-, ([[Беч]], 1817) – "Говорећи Словенима", дело инспирисано [[Јохан Готфрид фон Хердер|Хердером]], позив Морављанима, Словацима и Чесима да сабирају своје народне умотворине
* -{''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten ''}- – "Историја словенских језика и књижевности по свим дијалектима", у којој је покушао да напише историју језика и књижевности свих словенских народа. Словене схвата као један народ а поједине језике као дијалекте.<ref name="ШК " />▼
* -{''Počátkové českého básnictví, obzvláště prozodie''}-, ([[Пожун]], 1818) – "Почеци чешког песништва, нарочито [[Прозодија|прозодије]]", заједно са Франтишеком Палацким, где се бави претежно техничким детаљима песничког стваралаштва
* -{''Přehled nejnovější literatury illlyrských slovanů po l. 1833''}-- "Преглед најновије литературе илирских Словена" до 1. 1833.▼
* -{''Novi Graeci non uniti ritus gymnasii neoplate auspicia feliciter capta. Adnexa est oratio Pauli Josephi Schaffarik''}-, (Нови Сад, 1819)
* -{''Písně světské lidu slovenského v Uhřích. Sebrané a vydané od P. J. Šafárika, Jána Blahoslava a jiných. 1 – 2''}-, ([[Пешта]], 1823 – 1827) – "Световне песме народа словачког у Угарској. Сабрано и издато од П. Ј. Шафарика, Јана Блахослава и других. 1 - 2"
▲* -{''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten
* -{''Über die Abkunft der Slawen nach Lorenz Surowiecki''}-, ([[Будим]], 1828) – "О пореклу Словена према Лоренцу Суровјецком", дело замишљено као реакција на текст Суровјецког, које је прерасло у књигу о прапостојбини Словена.<ref name="ПС" />
* ''Výklad některých grammatických forem v jazyku slovanském''- "Неке граматичке форме у језику словенском"▼
▲* -{''Přehled nejnovější literatury illlyrských slovanů po l. 1833''}
* -{''Serbische Lesekörner oder historisch-kritische Beleuchtung der serbischen Mundart''}- (Пешта, 1833) – "Српска читанка или историјско и критичко објашњење српског народног језика", где објашњава карактер, порекло и историјски развој српског језика <ref>https://www.scribd.com/document/88362288/Petar-Milosavljevi%C4%87-Srbi-i-njihov-jezik</ref>
* -{''Národnie zpiewanky – Pisne swetské Slowáků v Uhrách''}-, (Будим, 1834 – 1835), – "Народна певања – Световне песме Словака у Угарској", заједно са Јаном Коларом
* -{''Slovanské starožitnosti''}-, (Праг, 1837) – "Словенске старине", његово животно дело, прва већа књига о словенској историји и књижевности, где је објаснио да су Словени староседелачки народ у Европи, попут осталих европских народа. Овде описује порекло и историјске околности насељавања Словена на основу обимног изворног материјала. Дело је имало велики одјек и утицај на рецепцију Словена у свету. Хтео је да напише и други део о култури Словена, али није успео.
* -{''Monumenta Illyrica''}-, (Праг, 1839), дело о старој књижњевности Јужних Словена
* -{''Die ältesten Denkmäler der böhmischen Sprache... ''}-, (Праг, 1840) – "Најстарији споменици чешког језика...", заједно са Франтишеком Палацким
* -{''Slovanský národopis''}-, (Праг, 1842) – "Словенска етнографија", његово по значају друго дело, покушај целовитог приказа словенске етнографије. Садржи основне податке о појединим словенским народима, насељима, језицима и етничким границама приказаним на географској карти. И овде понавља тезу да су Словени јединствен народ подељен у подгрупе, које назива ''народним целинама''. Наводи да је ранији назив за све Словене био Срби/Серби/Сораби а још старији - Илири. По њему, словенски народ је касније подељен на мања племена а два од њих задржала су своје првобитно име: [[Лужички Срби]] (данас мањина у Немачкој) и балкански Срби.<ref name="ПС" />
* -{''Počátkové staročeské mluvnice''}-, (1845) – "Основе старочешке граматике"
* -{''Juridisch – politische Terminologie der slawischen Sprachen Oesterreich''}-, (Беч, 1850) – "Правно – политичка терминологија словенских језика Аустрије", речник написан заједно са [[Карел Ербен|Карлом Ј. Ербеном]]
▲* -{''Výklad některých grammatických forem v jazyku slovanském''}-, (1847) – "Неке граматичке форме у језику словенском"
* -{''Památky dřevního pisemnictví Jihoslovanův''}-, (Праг, 1851) – "Споменици древне писмености Јужних Словена", садржи значајне старословенске текстове
* -{''Památky hlaholského pisemnictví''}-, (Праг, 1853) – "Споменици писмености на [[Глагољица|глагољици]]"
* -{''Glagolitische Fragmente''}-, (Праг, 1857) – "Глагољички фрагменти", заједно са Константином фон Хефлером
* -{''Über den Ursprung und die Heimat des Glagolitismus''}-, (Праг, 1858) – "О пореклу и постојбини глагољице"
* -{''Geschichte der südslawischen Litteratur 1 – 3''}-, (Праг, 1864 – 65) – "Историја књижевности јужних Словена 1 - 3", постхумно издање, приредио К. Јиречек
Сачуван је део његове кореспонденције,
== По Шафарику су именовани ==
Линија 121 ⟶ 137:
* Гимназија П. Ј. Шафарик у [[Рожњава|Рожњави]].
* Шафариков трг у [[Братислава|Братислави]].
* У [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Београд]]у су по њему именоване улице, као и у
* У Србији [http://www.safarik.org.rs/ Словачки културни центар Павел Јозеф Шафарик] у [[Нови Сад|Новом Саду]].
Линија 128 ⟶ 144:
== Литература ==
* Чланак је делом према истоименим чланцима објављеним на енглеској, словачкој и чешкој Википедији
* [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, [[Загреб]], [[1925]].- [[1929]].
* -{Významní Slovaci v dejinách Kulpína S. Boldocký, T. Radovanov, V. Valentik,}- [[Kulpin]] [[2009]].
| |||