Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 213:
Хабзбуршки картографски материјал даје још нешто података. Карта из 1778. приказује да је Велики Палеж имао 2 [[Сокак|сокака]] који су се укрштали код центра насеља, док је Мали Палеж имао само један сокак који се пружао кроз цело насеље, док је други велики сокак ишао само западном половином насеља, завршавајући се укрштањем са главним сокаком. Велики Палеж је имао уцртаних 20 кућа, док је Мали Палеж имао 16. Карта из 1788. показује само један велики сокак у Великом Палежу, који је ишао дужином насеља и на ком се налазила џамија, готово на самој обали Колубаре. Мали Палеж је имао такође само један велики сокак, који је ишао дужином насеља. Према карти, Велики Палеж је имао 30 кућа, а Мали 21. Уколико су ове карте прецизне у [[Размера|размери]], Велики Палеж је био дуг 560, а широк 320 метара. Мали Палеж је био дуг 240 метара. Раздаљина између два насеља била је 1360 метара, а раздаљина између Великог Палежа и ушћа Колубаре у Саву је износила 2640 метара.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|date=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68-69|via=}}</ref>
Према ''[[Мемоари|Мемоарима]]'' [[Матија Ненадовић|Матеје Ненадовића]], [[Кочина крајина|по избијању рата]] између Османског царства и Хабзбуршке монархије 1787. године, [[Алекса Ненадовић|кнез Алекса Ненадовић]] је добио наредбу ''од ваљевских Турака'' да обезбеди страже на Сави између Палежа и [[Ушће (Обреновац)|Ушћа]], добивши оружје за 100 људи. У исто време је, према ''Мемоарима'', муслиманско становништво Палежа избегло из града према [[Ужице|Ужицу]], [[Соко Град (дрински)|Соколу]] и [[Босна|Босни]].<ref>{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B8_(%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)/I|title=Мемоари, I|last=Ненадовић|first=Матија|date=|website=Викиизворник|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=17.02.2019.}}</ref>
У оквиру сукоба између [[Јањичари|јаничара]] с простора Смедеревског санџака и [[Султан|султанових]] трупа, заповедник јаничара [[Кара Хасан]] је 1792. победио војску послату из [[Босански ејалет|Босанског ејалета]] код Палежа.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа|last=|first=|publisher=Српска књижевна задруга|year=1986|isbn=|editor-last=Гавриловић|editor-first=Славко|volume=4/1|location=Београд|pages=404}}</ref>
== Демографија ==
| |||