Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
| потпис = Tito signature.svg
}}
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite book|author=Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{harvnb|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|pp=36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{harvnb|Willetts|1978|pp=}}</ref>
 
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]; 1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].