Баја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
|||
Ред 1:
{{malo inlajn referenci}}
{{otheruses}}
{{Град у Мађарској
Ред 21:
| позивни_број = 79
| регистарска_ознака =
| веб-страна = [http://www.bajavaros.hu/ www.bajavaros.hu]
| гшир = 46.18337
| гдуж = 18.95373
Ред 30:
== Порекло назива ==
Назив града води порекло из [[турски језик|турског језика]], где значи
== Географија ==
Баја се сместила у јужном делу [[Мађарска|Мађарске]], на 20
'''Рељеф''': Баја се налази у средишњем делу [[Панонска низија|Панонске низије]]. Подручје око града је равничарско. Надморска висина града креће се 87-105
'''Клима''': У Баји влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]].
Ред 42:
== Историја ==
[[Датотека:
[[Датотека:
[[Датотека:
[[Датотека:
Баја је по једном извору из 1905. године насељена још у 12. веку. Насеље на овом месту први пут се спомиње [[1308]]. године. Град је страдао 1807. године од катастрофалне поплаве. Други пут, Бају уништава пожар маја [[1840]]. године, када страдају све цркве (две српске православне) и много кућа
Са доласком [[Династија Хабзбург|Хабзбурговаца]] на крају [[17. век]]а у граду се почињу насељавати и [[Немци]], [[Мађари]] и [[Јевреји]]. Насељавање није било јако, па [[Буњевци]], под називом ''Далматинци'', задржавају већину до краја [[18. век]]. До 1720. године Баја је била искључиво насељена Србима и Буњевцима.<ref>
У Баји се 1848. године помиње манастир францишки са шесторазредном гимназијом, која 1859. године има 303 ученика. Болници градској у Баји, добротвор Русић је 1891. године оставио за издржавање 5000 америчких долара.
Ред 54:
Током [[19. век]]а Баја постаје важно саобраћајно чвориште на [[Дунав]]у, где су се укрштали сувоземни путеви са воденим. У ово време Баја се налазила у северном делу [[Бачко-бодрошка жупанија|Бач-бодрошке жупаније]], где је представљала индустријски најнапредније насеље. Године 1905. у Баји су функционисале ПТТ комуникације.
За време
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] уништено је дотад бројно [[Јевреји|јеврејско]] становништво, а после рата већина такође бројних [[Немци|Немаца]] је принудно исељена у матицу.
Ред 74:
}}
Последњих сто година број становника у Баји је повећан за свега 50 % и то првенствено до [[1970]]-их година. После тога број становника је мање-више стагнирало.
Према попису из
* 93,5 % [[Мађари]];
* 2,7 % [[Немци]];
* 1,3 % [[Хрвати]]; (у ствари Буњевци и [[Шокци]])
* 0,4 % [[Срби]];
* 0,1 % [[Словаци]];
* 0,5
* 1,5
== Срби у Баји ==
{{прерађивање}}
Током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а Баја је била обласно средиште у оквиру [[османско царство|отоманског царства]], због чега је била опасано бедемима. У ово време у граду се насељавају православни [[Срби]] и католички Срби тј. [[Буњевци]]. За време Турака Баја је било чисто српско место, које је такво остало само кратко по протеривању Османлија. У 17. веку Баја је турска варош са тврђавом, коју је описао турски путописац Евлија Челебија.<ref>Динко Давидов:
Почетком 18. века Баја је чисто српско место чији су становници
Године 1692. нарочито је много Срба било у деловима места званим
Тих година је у бившем граничарском месту а новој трговачкој вароши Баји, било три српске цркве. Православна црква Св. великомученика Георгија је 1702. године уништена. На месту те цркве била је 1861. године кућа Стеве Ивановића. у башти тог домаћинства су ископавани разни делови предмета и кости људи. Око те цркве је било гробље, јер су тек касније уређиване порте. Ту је било гробова имућних мештана, за које се зна по матичном протоколу умрлих. Преко пута те бивше цркве, где су биле средином 19. века протина кућа и извесног грађанина Лазе Грујића, било је црквено земљиште са зградом димензија 8х6 хвати. То је био конак православних калуђерица, које су цркву послуживале.
Помиње се 1702. године бајски
На црквено-народном сабору у Карловцима 1726. године, узели су учешће изасланици: биров бајски Груја, и протопоп бајски Петар Поповић. По другом извору, били су то само свештеници: поп бајски Аврам Јовановић и протопоп бајски Петар Пантелејмоновић. На сабору 1744. године учествује Александар Гавриловић биров Баје. Половином 19. века Срби су задржали позиције у граду. Мада су Срби имали 1100 душа (у односу на 15.000 становника) били су од утицаја и држали су трећину места у Магистрату.<ref>
Из списка претплатника српске књиге из 1834. године може се видети поредак у тамошњим српским храмовима. Тако је парох у Благовештенском храму поп Петар Вучерић, а двојица грађана епитропи исте
И данас постоје три цркве у Баји али, једна
Прва, тада најстарија црква посвећена преносу моштију Св. Николе, била је изграђена 1715. године, а освештао ју је епископ пакрачки Григорије. На њеном месту, у центру града подигнут је нови храм 1775. године, иако је била потреба за њим још 1765. године. Цркву је освештао 1779. године епископ бачки Арсеније Радивојевић. Иконостас те нове цркве и зидне слике моловао је иконописац Арсеније Теодоровића 1793. године. Архијерејски трон и иконе изнад столова урађене су 1810. године.<ref>
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, у Баји је православно парохијско звање основано 1732. године, уз православну цркву Св. Николе. Од тада се воде и православне црквене матичне књиге, при истом храму: крштених од 1732. године, а остале од 1744. године. Године 1846. у Баји има 625 православних душа. Пароси су били тада: поп Аркадије Николић при Николајевском храму, и Порфирије Поповић у другом.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius:
Православни свештеници бајски су чести купци књига, и по томе су познати: Јеремија Вукашиновић (1810) парох, Исидор Бранковић (
Бају је
Године 1866. у Баји живи око 800 Срба православних становника. Ту се налазе две српске православне цркве. Једна је велика, парохијална посвећена празнику Летњем Св. Николи. Друга богомоља је мала, у којој се само за богородичине празнике служба одржава. То је Благовештенски храм, који се налази сада у дворишту велике српске општинске куће. Бајска варош поред других школа, издржава и српску дворазредну основну школу у Баји.<ref name="automatski generisano2" />
Ред 116:
У Баји су давно установљени годишњи вашари. Фиксирани термини нису мењани: 22. јул, 21. септембар, 6. децембар.
Трговци су код Срба својим напредним идејама и пожртвовањем били сила националног и културног развоја. Стеја Крагујевић један је од српских трговаца 1715. године у Баји. Међу дародавцима фрушкогорског манастира Раковца су 1742. године Груја и његов син Лазар Грујић из Баје. Поред трговаца у Баји, су радиле многе занатлије. Године 1760. цехмајстор Лазар Грујић издао је мајсторско писмо шегрту Георгију Панићу. Културни живот у Баји има дугу и лепу традицију. Купаца књига у Баји било је одувек, налазимо их већ у списку пренумераната из 1794. године. Рајићеву вредну историју купили су претплатом тадашњи напредни Бајчани: купци сви од реда
Рођен је 1770. године у Баји, [[Петар Аси-Марковић]] члан комитета Чанадског, Табуле у Будиму и Бихарске жупаније. Значајан је због меценарства и књижевног рада. Помогао је са прилогом од 1500 ф. да се у Трсту 1799. године објави књига, превод са енглеског на српски језик
Шимићеву књигу са биографијама
Из списка претплатника српске књиге објављене 1809. године видимо ко је био
Порфирије Токајлић је 1810. године постмајстор бајски и сенатор. Варошки велики нотар у исто време је Јосиф Кулунчић.
Два бајска купца
Још 1814. године књигу купује у Баји, трговац Петар Поповић. Исте године за другу књигу подужи је списак читалаца, које предводе сва четири варошка сенатора
Поштар у Баји, Србин Ђорђе Јовановић решио је 1864. године да издаје у месту, поштански лист
У Баји је у 19. веку било више песничких имена, који своје стихове објављују по српским књижевним часописима највише између 1860—1870. године. Помињу се извесни Миодраг, па Милан Андрић, [[Јован Пачић]], [[Мита Поповић]]. Они су поетски највише присутни у књижевном часопису
Почеци српског позоришног живота повезани су са Србима у Баји, нарочито са [[Јоаким Вујић|Јоакимом или Аћимом Вујићем]] књижевником, путописцем и драматургом. То је био свакако најзнаменитији Бајчанин, вишестрано надарен и вредан стваралац. Он је рођен 1772. године у Баји, од оца Григорија сапунџије и ситног трговца, а умро 1847. године у Београду. Јоаким Вујић је напустио Бају 1840. године након априлског пожара у којем му је страдала сва имовина.<ref>Јоаким Вујић:
Те године, 18. јануара он је у родној Баји давао другу представу, под називом
Број Срба у Баји опада, као и другде у горњој Угарској. Године 1845. у Баји живи 600 Срба у 90 домова. Године 1866. у Баји је формирано Певачко друштво, под председништвом Мите Поповића, а у којем су место нашле и седам девојака.<ref>
У парохијском животу учествују богати и угледни појединци, који се
Између 1740—1750. године радила је српска школа у Баји.<ref>
Велики добротвор бајски, земљак индустријалац у Америци, Јован Русић је још за живота 1887. године подигао велики мермерни крст на вашаришту, вредан 1200 ф. Русић је рођен у Баји, а умро у Њујорку, у Америци јануара 1891. у 75-ој години. У родном месту је учио ћурчијски занат, и наставио као шегрт у Суботици. Онда се као сиромашни авантурист отиснуо преко океана у Америку. Тамо је својим радом и способношћу стекао велико богатство као индустријалац текстила у Њујорку. Оставио је иза себе само супругу коју је збринуо, јер нису имали деце. Велики део капитала поделио је он америчким хуманитарним организацијама. У Угарској, поред завештања у Баји, оставио је највише новца синовцу Лазару Русићу
У Баји су угарске школске власти 1. јула 1885. године отвориле шестнедељни учитељски течај. Међутим још 1882. године писале су новине да је у Баји неуобичајено много
По српском извору из 1905. године наводи се да је Баја муниципална варош, са 20.361 становник и 3165 домова. Ту је Срба 203 православне душе у 36 кућа. Од српских јавних здања тада је било две православне цркве и једна школа. Црквена општина постоји, а скупштина је редовна, председник је Милан Јовановић. Месној парохији припадају као парохијске филијале Бачмоноштор (са 18 душа), Вашкут (са две) и Мали Чавољ (са две). Цркве
== Савремено доба ==
У Баји данас постоји Дом српске народности, у којем своје просторије за рад имају: Српска мањинска самоуправа, Културно и верско удружење бајских Срба и Месна српска православна црквена општина.<ref>
== Привреда ==
Ред 161:
* [[Димитрије Поповић (сликар)|Димитрије Поповић]], српски вајар
* [[Гаврило Поповић]], епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски
* [[Теодосије Мраовић]], митрополит српски у Београду, покровитељ београдског Певачког друштва
* [[Богобој Атанацковић]], српски књижевник и адвокат
* [[Мита Поповић]], српски песник
Ред 170:
* [[Лука Чилић]] (околина Баје), [[Шокци|шокачки]] писац
* [[Мато Дујмов]], буњевачки културни прегалник и писац једночинки.
* [[Александар Токалић]], иконописац, радио 1877. године иконе за манастир
* [[Генадиј Ђукић]], архимандрит, настојатељ манастира Ходош 1778-
* [[Јован Русић]], народни добротвор из Америке, ћурчијски фабрикант у Њујорку, имао три милиона долара капитала, дао велике донације многим установама, умро 1891. године
Ред 189:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom
* {{Cite book|ref=harv|last=Хорват|first=Александар|title=Барања
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:
Датотека:
Датотека:
Датотека:
</gallery>
|