Клесарски занат у Белој Води — разлика између измена

разно
(Нова страница: {{рут}} '''Клесарски занат у Белој Води''' је традиционални начин обраде камена Бела Вода (Круш…)
 
(разно)
{{рут}}
'''Клесарски занат у Белој Води''' је традиционални начин обраде камена [[Бела Вода (Крушевац)|беловодског]] [[пешчар]]а чије извориште су мајдани у залеђу села. Камен је [[Седиментне стене|седиментног]] порекла и јавља се у чак 25 топлих валера<ref name="Новости - Беловодски клесари">{{cite journal |last1=Бабовић |first1=С. |title=Беловодски клесари |journal=Вечерње Новости |date=27. 9. 2015 |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:569100-Belovodski-klesari |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> беле, жуте и црвене боје.,<ref name="НКН">{{cite web|title=Klesarski zanat, Bela Voda |url=http://nkns.rs/lat/popis-nkns/klesarski-zanat-bela-voda |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> што га чини пожељним и за израду мозаика.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> Подаци из 1997. године говоре да је на простору Беле Воде измерено око 400 старих и нових површинских мајданских копова.<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа" />
 
Беловодски пешчар користи се и за израду мозаика.
 
Клесарски занат у Белој води води порекло из периода средњег века и у континуитету је очуван све до данас. Зато је 2012. године уврштен у Национални регистар [[Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН" />
Клесарски занат у Белој Води води порекло из периода [[Средњи век|средњег века]] и у континуитету је, током око 600 година,<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> очуван све до данас. Беловодски камен кориштен је за зидање и израду украсних елемената ([[Розета (архитектура)|розете]], [[портал]]и, оквири прозора, [[Аркада (архитектура)|аркаде]], венци и други украси) на црквама [[Моравска школа|моравске школе]], затим за надгробне споменике, а касније и на бројним чесмама у [[Крушевац|Крушевцу]] и [[Велика чесма (Бела Вода)|Великој чесми]] у Белој Води (сазидана 1847. године).<ref name="НКН" />
 
У 19. и 20. веку беловодски камен кориштен је за израду [[мост]]ова, [[Вијадукт|вијадуката]]. У периоду после [[Први светски рат|Првог светског рата]] француска фирма ''Батињол'' користила је овај камен за изградњу многих значајних објеката у Београду. Министарство трговине [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба Хрвата и Словенаца]] је у периоду од 1920. до 1924. године организовало школу клесарства у Белој Води - {{[[Моравска споменарска школа|Моравску споменарску школу}}]] и тамо слало најбоље стручњаке да обучавају клесаре. Захваљујући овоме клесарски занат се у овом селу толико омасовио да је 1930. године основана Каменорезачка задруга. Моравска споменарска школа је била доминантна у [[Централна Србија|централној Србији]] све до 60-их година 20. века.<ref name="НКН" />
 
Крајем 20. века клесарски занат у Белој Води почео је да замире.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> До прекида масовне експлоатације камена је дошло у тренутку када су многе ствари престале да се раде ручно.<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа" /> Зато је у Крушевцу 2015. године, у ''Политехничкој школи "Милутин Миланковић"'', отворено ново комбиновано одељење - клесари и дрворезбари, које ће покушати да настави традицију уметничког обликовања белог пешчара.<ref name="Новости - Беловодски клесари" />
 
=== Клесарски занат у Белој Води данас ===
Од 1975. године У Белој Води одржава се традиционална културна манифестација „''[[Беловодска розета]]''”.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> Ова манифестација се одржава сваке године средином јула месеца у Парку скулптура у белој Води. Почев од 1988. године, у знак признања за уметнички, културни и научни допринос српској култури, заслужним појединцима додељује камена розета. Први добитник камене розете била је [[Десанка Максимовић]], а затим [[Матија Бећковић]], [[Емир Кустурица]] и други.<ref name="TOK">{{cite web |title=Bela Voda |url=https://www.turizamkrusevac.com/sr/upoznajte-krusevac/znamenitosti-u-okolini-krusevca/86-bela-voda-krusevac |website=Zvanična prezentacija |publisher=Turistička organizacija grada Kruševca |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> Године 1995. у Белој Води почела је са радом и [[Вајарска колонија "Беловодски пешчар"]], а 2000. и [[Мозаичарска колонија "Младен Србиновић"]].<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа">{{cite journal |last1=Бабовић |first1=С. |title=Камен клешу за Хандкеа |journal=Вечерње Новости |date=15. 7. 2015 |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:557603-Kamen-klesu-za-Handkea |accessdate=18. 2. 2019}}</ref>
 
Парк скулптура налази се у амфитеатру који је изграђен је 1987. године, према пројекту чувеног крушевачког архитекте [[Предраг Вертовшек|Предрага Вертовшека]]. Амфитеатар је током Вајарске колоније „Беловодски пешчар“ 2001. године уобличен вајарским детаљима.<ref name="TOK" />
 
Године 2009. у Белој Води отворен је [[Музеј клесарства и вајарства (Бела Вода)|Музеј клесарства и вајарства]]. У Музеју се поред великог броја вајарских експоната могу видети и фотографије розета од беловодског пешчара на цркви Светог Кнеза Лазара у Бирмингему, цркве Светог Марка у Београду, скала природних боја овог камена...<ref name="TOK" /> У Музеју клесарства и вајарства у Белој Води чувају се различите средњовековне уметнине, спомења, али и камена скулптура са натписима на језику за који се претпоставља да датира од пре 10.000 - 15.000 година. Нађена је на брду Градиште поред Крушевца.<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа" /> Осим уметничких дела у овом музеју се чувају и праисторијске алатке, али и тоцила, поклопац за туршију, све израђено од беловодског пешчара.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" />
 
Године 2012. клесарски занат у Белој Води уврштен је у Национални регистар [[Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН" />
Године 1987. је, према пројекту чувеног крушевачког архитекте [[Предраг Вертовшек|Предрага Вертовшека]],
 
Парк скулптура
Парк скулптура подразумева простор амфитеатра који је изграђен 1987.године према пројекту чувеног архитекте Предрага Вертовшека из Крушевца. Парк је уобличен вајарским детаљима 2001.године током вајарске колоније „Беловодски пешчар“.
Средином јула сваке године у парку скулптура се одржава чувена културно-уметничка манифестација „Беловодска розета“, када се сваке године окупи по неколико хиљада посетилаца. Тада се, почев од 1988.године, у знак признања за уметнички, културни и научни допринос српској култури, заслужним појединцима додељује камена розета. Први добитник камене розете била је Десанка Максимовић, Матија Бећковић, Кустурица, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић...су само неки од многобројних добитника ове престижне награде.
 
Музеј клесарства и вајарства
Музеј је отворен за посетиоце 18.јула 2009.године уз благослов епископа нишког Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У Музеју се поред великог броја вајарских експоната могу видети и фотографије розета од беловодског пешчара на цркви Светог Кнеза Лазара у Бирмингему, која је саграђена 1967.године, затим фотографија цркве Светог Марка у Београду која је такође саграђена од беловодског пешчара... као и скала природних боја овог камена.
 
 
Године 2015. у ''Политехничкој школи "Милутин Миланковић"'' у Крушевцу отворено је ново комбиновано одељење - клесари и дрворезбари које ће покушати да настави традицију уметничког обликовања белог пешчара чија експлоатација у Белој Води крај Крушевца траје шест векова. Отварање овог одељења подржали су, између осталих и професор [[Велимир Каравелић]] и вајар [[Зоран Васиљковић]].<ref name="Новости - Беловодски клесари" />
 
 
== Мајсторство беловодских клесара ==
 
== Значајне грађевине грађене беловодским каменом ==
Од беловодског камена саграђене су многе средњовековне цркве и манастире Моравске школе: [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|црква Лазарица]] и манастири [[Манастир Каленић|Каленић]] и [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Манасија|Манасија]], [[Манастир Наупара|Наупара]], [[Манастир Велуће|Велуће]].<ref name="НКН" />
Цркве и манастири моравске школе: Лазарици, Љубостињи, Наупари, Велућу, Каленићу, Манасији
Период после Првог светског рата: Француски културни центар, палата Београд, мост краља Александра, црква Св. Марка
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] српско-француска фирма „''Батињол''“ отпочела је изградњу Београда беловодским пешчаром, па је тако од 1931. године беловодски камен узидан у [[Црква Светог Марка у Београду|Цркву Светог Марка]], палату Београд, зграду Поште, [[Зграда Управе фондова у Београду|Хипотекарне банке]], [[Зграда Француског културног центра|Француског културног центра]], [[Most kralja Aleksandra|Мост краља Александра]]...<ref name="НКН" /><ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" />
 
У новијој историји од беловодског пешчара изграђене су црква Светог цара Лазара у [[Бирмингем|Бирмингем]]у у Енглеској (1967)<ref name="TOK" />, црква посвећена Спаљивању Моштију Светог Саве у [[Крњево (Велика Плана)|Крњеву]] (1987),<ref>{{cite web |last1=autor: |first1=Nesko |title=Црква посвећена Спаљивању Моштију Св.Саве у селу Крњеву |url=https://www.orthphoto.net/photo.php?id=76831&id_jezyk=4 |website=OrthPhoto |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> [[Црква Светог Јована Крститеља у Ратини]] (2002). Осим тога, од беловодског камена рађени су и иконостаси у црквама у Белој Води, Шипову, Језеру, часна трпеза и камени стубови за цркву Богородице Љевишке и Светог Ђорђа у Призрену, иконостас за цркву манастира Лепавина у Хрватској, иконостас и крст за цркву манастира Бешка, трон и часну трпезу за цркву у Андријевици украшен је Саборни храм у Подгорици...<ref name="НКН" />
црква Св. цара Лазара у Бирмингену у Енглеској, Св. Саве у Крњеву, Св. Јована Крститеља у Ратини,
 
иконостаси у црквама у Белој Води, Шипову, Језеру, као и на обнови постојећих (примера ради Мирослав Живановић је радио часне трпезе и камене стубове за цркву Богородице Љевишке и Св. Ђорђа у Призрену, Милутин и Душан Миленковић су 2011. године радили иконостас за цркву манастира Лепавина у Хрватској, Драган и Иван Живановић и Иван Стефановић тренутно раде на украшавању Саборног храма у Подгорици, а у плану је њихово ангажовање на храму Св. Саве у Београду. Радили су иконостас и крст за цркву манастира Бешка, трон и часну трпезу за цркву у Андријевици).
 
== референце ==
{{reflist|}}
 
== Спољашње везе ==
* {{cite web |title=Klesarski zanat predstavljen u Etnografskom muzeju |url=https://www.krstarica.com/zivot/kultura/klesarski-zanat-predstavljen-u-etnografskom-muzeju/ |website=Krstarica |accessdate=18. 2. 2019 |date=14. 8. 2018}}