Парагвајски рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситних грешака
м Исправљање ситне грешке
Ред 24:
'''Рат Тројног савеза''', познат и као '''Парагвајски рат''', трајао је од [[1864]]. до [[1870]]. између [[Парагвај]]а и савезничких земаља [[Аргентина|Аргентине]], [[Бразил]]а и [[Уругвај]]а.{{sfn|Marley|1998|p=570}}<ref>[http://www.portalguarani.com/obras_autores_detalles.php?id_obras=8696 ''Testimonios de la Guerra Grande y Muerte del Mariscal López''] by Julio César Frutos</ref><ref>[http://www.cultura.gov.py/lang/gu/2011/05/la-guerra-de-la-triple-alianza-1864-70/ ''Ñorairõ Guasu, 1864 guive 1870 peve''] by Guido Rodríguez Alcalá. Secretaría Nacional de Cultura, 28 May 2011</ref> То је био најкрвавији сукоб у историји [[Латинска Америка|Латинске Америке]].<ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/event/War-of-the-Triple-Alliance|title=War of the Triple Alliance - South American history|website=Encyclopedia Britannica}}</ref>
 
Парагвај је годинама био у царинским и граничним препиркама и на ивици рата са својим већим и моћнијим сусједима, Аргентином и Бразилом. Уругвај је такође устрајаоистрајао на својој независности од истих, посебно од Аргентине, због језичке блискости.
 
У октобру 1864, Бразил (чији је владар био цар Педро II) је војно интервенисао и помогао лидеру уругвајске Колорадо партије Венансију Флоресу да збаци тадашњег председника Уругваја Атанасија Агиреа из ривалске Бланко партије, након чега је диктатор Парагваја, маршал [[Франсиско Солано Лопез]], у увјерењу да је угрожена регионална равнотежа снага, кренуо у рат против Бразила. Војни сукоб са Бразилом је евидентно био неизбјежан, али одлука о Парагвајској инвазији на Аргентинску провинцију Коријентес испоставиће се као погубна. [[БартоломеоБартоломеј Митре]], предсједник Аргентине, је затим организовао савез између Аргентине, Бразила и Уругваја под контролом Колорадоса (Тројни савез), који су заједнички објавили рат Парагвајцима [[1. мај]]а [[1865]].
 
Лопезови су поступци били наставак његовог гомилања војске (састављена од 50.000 људи, била је тада најјача у Латинској Америци) и препознати су од многих као агресија због самопромоције и повећања националног територија, али, како се рат продужавао, многи Аргентинци и други су почели рат гледати као освајачки поход свог предсједника Митреа и Педра II.