Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена

Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал (капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] након његове смрти [[1546]]. године. За разлику од Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било веома важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са фамилијом у Босни. Године [[1549]]., гувернер-генерал ([[беглербег]]) [[Румелија|Румелије]] [[Семиз Али-паша]] постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло. Пограничне земље између Османске и Хабсбуршке царавине током овог периода улазе у турбулентан период узроковане намером [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда Хабзбурга]] да припоји [[Трансилванија|Трансилванију]] којом је управљао Сулејманов вазал [[Јован II Жигмунд Запоља|Јован Жигмунд]], син покојног краља Угарске [[Јован Запоља|Јована Запоље]]. На обе стране границе српска популација је била бројна и избор Мехмед-паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није био случајан. Намера је била да се привуче што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне кампање [[1551]]. године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава. Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји [[Темишвар]] након чега се повукао у Београд како би прово ту провео зиму. Иако је био поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-генерала Румелије. Наредне године, [[1552]]., кампању је наставио [[:en:Kara Ahmed Pasha|Кара Ахмед паша]], други везир, као командант (сердар) а Темишвар је коначно био освојен. Разлог Соколовићевог именовања, задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је био фаворитмиљеник царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са великим везирством [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашом Опуковићем]] (1544-1553, 1555-1561); обојица су истог порекла и говорили су истим језиком. Они су били више него добри сарадници. С обзиром на велики ривалитет етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од женежена из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, [[Рокселана|Хурем (Рокселана)]] и њене кћерке [[Султанија Михримах|Михримах]], Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао: