Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Неколико ситних исправки
Ред 54:
[[Датотека:Česma Mehmed Paše Sokolovića (1).jpg|мини|десно|200п|Чесма Мехмед-паше Соколовића из [[1578]]. године у [[Београдска тврђава|Београду]]. ([https://www.youtube.com/watch?v=qMb5WndgCbc Каравансарај са Бедестаном у Београду на Дорћолу тада Церак — 3Д Анимација])]]
[[Датотека:Sokollu Mehmed Pasha and Feridun Ahmed Beg.jpg|мини|лево|200п|Велики везир Соколовић (десно) и Фередун бег његов лични секретар од кога добија вест о смрти Сулејмана I. Османска минијатура око [[1568]]. године. (Види још: [[Пиротски ћилим]])]]
Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал (капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] након његове смрти [[1546]]. године. За разлику од Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било веома важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са фамилијом у Босни. Године [[1549]]., гувернер-генерал ([[беглербег]]) [[Румелија|Румелије]] [[Семиз Али-паша]] постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло. Пограничне земље између Османске и Хабсбуршке царавине током овог периода улазе у турбулентан период узроковане намером [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда Хабзбурга]] да припоји [[Трансилванија|Трансилванију]] којом је управљао Сулејманов вазал [[Јован II Жигмунд Запоља|Јован Жигмунд]], син покојног краља Угарске [[Јован Запоља|Јована Запоље]]. На обе стране границе српска популација је била бројна и избор Мехмед-паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није био случајан. Намера је била да се привуче што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне кампање [[1551]]. године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава. Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји [[Темишвар]] након чега се повукао у Београд како би прово ту провео зиму. Иако је био поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-генерала Румелије. Наредне године, [[1552]]., кампању је наставио [[:en:Kara Ahmed Pasha|Кара Ахмед паша]], други везир, као командант (сердар) а Темишвар је коначно био освојен. Разлог Соколовићевог именовања, задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је био фаворитмиљеник царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са великим везирством [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашом Опуковићем]] (1544-1553, 1555-1561); обојица су истог порекла и говорили су истим језиком. Они су били више него добри сарадници. С обзиром на велики ривалитет етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од женежена из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, [[Рокселана|Хурем (Рокселана)]] и њене кћерке [[Султанија Михримах|Михримах]], Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао:
 
{{цитат|Његова промоција се догодила онда када је захваљујући снажној конституцији спасио од утапања султанију Хурем када се њен брод био насукао. Захвална краљица се од тада постарала за његово нагло напредовање од чувара дворске капије па све до положаја великог везира.}}