Прашнички конац — разлика између измена

== Анатомска грађа ==
Анатомска грађа прашничког конца и [[поленова кеса|поленових кеса]] је у почетку њиховог развоја скоро иста, али се касније јављању разлике, пре свега због разлика у њиховим улогама. На попречном пресеку прашничког конца се могу видети [[епидермис]], [[паренхим]]ске ћелије са [[интерцелулари]]ма и по правилу које према Вилсону (-{Wilson}-) важи за 95% врста скривеносеменица, само један [[проводни снопић]], који углавном чине ћелије са спиралним задебљањима. Епидермис чине издужене ћелије и на њему може да се налази [[кутикула]]. Код оних прашника који имају листолики изглед, на епидермису се налазе и [[стоме]] које су стално отворене, па зато подсећају на [[хидатоде]]. Механичких елемената нема, а нит се одржава у усправном положају због [[тургор]]а. Уколико је прашнички конац обојен, што је често случај, боја потиче од [[пигмент|пигмената]] растворених у [[ћелијски сок|ћелијском соку]]. Значај боје прашничког конца код неких врста је у томе да привлачи [[опрашивање|опрашиваче]], као што је случај код врста рода -{''[[Callistemon]]''}-.
 
== Изглед ==
Продужетак прашничког конца, конектив, код различитих врста може имати различите облике. Тако је у појединим родовима фамилије [[мртве коприве|мртвих коприва]] он тростран или шестостран са сферично издубљеним [[антера]]ма.
 
== Литература ==