Поморавље (област) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљено 10 веза користећи Dab solver
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
=== Рељеф ===
Поморавље је Панонска [[макрорегија]] и [[мезорегија]] [[Перипанонска Србија|перипанонске Србије]]. То је геотектонска целина - тектонски ров створен у пиринејској фази и испуњен језерским седиментима, те се разликује од брежуљкасте Шумадије и планинско-котлинске источне Србије. Композитна долина се састоји од:
* Горњовеликоморавске котлине (са Параћинско-Јагодинским делом и Темнићко-Левачким делом) која се простире између домне [[Епигенија|епигеније]] Сталаћке клисуре (дугачка 22 [[километар|км]]; дубока 330 м) која је усечена, између Послоњских и Мојсинских планина, у отпорнијим шкриљцима и плитке и широке епигеније Багрданске клисуре (дугачка 17 кмkm; дубока 380 м) усечене у шкриљце и гранит. Ова котлина спуштена је између [[Кучај]]а и [[Самањац|Самањца]], Рожња и Буковика, Јухора и [[Црни врх (Крагујевац)|Црног врха]]. У њеном опсегу су и планине Баба и [[Ресавски хумови]]. Дугачка је 45 km а дубока до 650 m.
 
* Горњовеликоморавске котлине (са Параћинско-Јагодинским делом и Темнићко-Левачким делом) која се простире између домне [[Епигенија|епигеније]] Сталаћке клисуре (дугачка 22 [[километар|км]]; дубока 330 м) која је усечена, између Послоњских и Мојсинских планина, у отпорнијим шкриљцима и плитке и широке епигеније Багрданске клисуре (дугачка 17 км; дубока 380 м) усечене у шкриљце и гранит. Ова котлина спуштена је између [[Кучај]]а и [[Самањац|Самањца]], Рожња и Буковика, Јухора и [[Црни врх (Крагујевац)|Црног врха]]. У њеном опсегу су и планине Баба и [[Ресавски хумови]]. Дугачка је 45 km а дубока до 650 m.
* Багрданске клисуре која је усечена у шкриљцима и [[Гранит|граниту]] од којих се састоје Јухор, Црни врх и Ресавски хумови.
* Доњовеликоморавског заливског проширења – дужине 60 кмkm, између [[Свилајнац|Свилајнца]] и [[Пожаревац|Пожаревца]]. Оно је широко отворено али плиће од Горњовеликоморавске котлине.<ref>Марковић Ђ. Ј.: Проблеми морфохидрогенезе природе
Југославије.1966</ref> <br />
 
Линија 18 ⟶ 17:
Интересантне морфо-хидролошке појаве су и пиратерије Јовановачке и Ражањске реке и инверсни и лактасти токови више водених токова.
 
Палеоабразиони облици рељефа нису очувани. На ободу регије јављају се крашки облици рељефа. Најмаркантнији крашки облици рељефа су пећине [[Раваничка пећина|Раваничка]] и [[Ресавска пећина|Ресавска]]. Еолске појаве јављају се код [[Сталаћ]]а и на Јухору. <ref name="вм" >{{Cite book |last1last=Марковић |first1first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |dateyear=1995 |publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref>
 
Велико поморавље се наставља на:
Линија 28 ⟶ 27:
 
=== Хидролошке одлике ===
Главна река Великог Поморавља, Велика Морава, прима више јачих притока, те овај спада у наше богатије крајеве изворима и токовима. Морава је највећа река Србије и једна од највећих притока Дунава. Она целим током протиче кроз Србију а само, 798 кмkm² од укупне површине њеног слива (37 444 кмkm²) налази се у [[Бугарска|Бугарској]].
 
'''Велика Морава''' (245 кмkm) настаје од Јужне Мораве (343 кмkm) и Западне Мораве (295 кмkm) , које се састају код Сталаћа. Формирана је у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м. Слив Велике Мораве обухвата 14,3% територије Србије, односно 41,5% површине Србије. Долина Велике Мораве (развијене у фосилном ѕаливу) је благо нагнута ка северу, као и њено меандарско корито са врло малим падовима. Док укупна дужина реке износи 245 кмkm, њена најкраћа дужина није већа од 118 кмkm. Велика Морава је код Сталаћа широка 80 м, а при ушћу 250 м. Дубина јој износи 2-3 м, а у честим вировима до 10 м. Река не обилује водом. Ова река даје Дунаву тек једну седмину количине воде коју му даје [[Сава]]. Велика Морава је у прошлости била пловна до Ћуприје. Усеца нова и напушта стара корита, јер акумулација великих количина наноса издиже корито. Обављају се регулациони радови ради спречавања поплава, коришћења речне воде за наводњавање и будуће пловидбе. Пад ове реке је исувише мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе, а за пловидбе је велики. Плитко корито и многе оштре окуке (поред наноса) неповољни су ѕа пловидбу. Све три Мораве угрожавају поплавама велику површину, на којој живи скоро милион људи. Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне а нарочито Јужне Мораве.
Веће притоке Велике Мораве су: Каленићка река, Лугомир, [[Belica (reka)|Белица]], [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепеница]] и [[Јасеница (река)|Јасеница]] са леве стране, а [[Јовановачка река]], Црница са Грзом, [[Раваница]] и Ресава са десне стране.
 
'''[[Језава]]''' је мања притока Дунава код Смедерева. Дугачка је 37,7 кмkm, а површина слива јој износи 660 кмkm². Језава је на целој дужини развијене у кавртарним наслагама доњег тока Велике Мораве, чији је рукавац била до 1897. године када је од ње одвојена насипом. За разлику од рукаваца Саве и Дунава, који се враћају матици, Језава самостално утиче у Дунав. Она се рачва у многе рукавце, који (као и главно корито) неких година пресушују.
 
=== Педолошке карактеристике ===
Линија 44 ⟶ 43:
 
Велико Поморавље данас има 288 насеља. Највећа градска насеља су:
 
* [[Смедерево]] које је и [[Шумадија|шумадијски]] и [[Подунавље|подунавски]] град
* [[Деспотовац]]
Линија 53 ⟶ 51:
Становништво је хомогено и апсолутну већину чине [[Срби]]. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]
Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум]] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).
 
* '''Смедерево''' (31 000 ст.) покрај Дунава је старо насеље које се помиње још у деветом веку. Савремено Смедерево је, поред Београда, највеће насеље подунавског дела перипанонске Србије. Оно је краће време, непосредно пре турских освајања у петнаестом веку, било центар тадашње српске државе (Деспотовине). Метало-прерађивачка индустрија је најзначајнија привредна грана Смедерева. У граду постоје челичана и велика фабрика грађевинских машина (Фаграм). Поред велике железаре, у Смедереву је постојала модерна ваљаоница лима. Околина Смедерева је познати виноградски рејон. Смедеревски град при ушћу Језаве у Дунав је највећи средњовековни град у Србији (Византисјког типа) и један од највећих градова-утврђења у Европи. Његова градња је завршена 1430. гпдине а сазидао га је деспот Ђурађ Бранковић. Овај град-тврђава, у којој се налазила последња српска престоница освојена 1459. године када је пала и Деспотовина. Смедеревски град са високим и дебелим зидовима и 25 кула јако је оштећен 5. јуна 1941. године при снажној експлозији муниције у њему као и 1944. године услед бомбардовања. Код самог ушћа Велике Мораве у Дунав налазе се остаци праисторијског и римског насеља Castrum Margum. Близу данашњег Смедерева налазило се римско насеље Monz Aureus (III век пре нове ере). Код Смедерева се налази пољопривредно добро Годомин, које даје високо квалитетно воће за извоз. Годомиснко поље у долини Велике Мораве познато је по развијеном сточарству (сир годоминац). У Смедереву је рођен наш највећи комедиограф Бранислав Нушић.
* '''Пожаревац''' (27 000 ст.) лежи у подножју развођа између Велике Мораве и доње Млаве, у подручју житом богатих крајева. Пожаревац је старо тржиште и извозник жита и свиња. Пре 100 година Пожаревац је по броју становника био други град у Србији. У Пожаревцу је развијена метало-прерађивачка индустриј, израда пољопривредних машина и справа за заштиту воћа и биљака, затим мања текстилна индустрија, месна индустрија, млинкса индустрија и инустрија грађевинског материјала. У близини Пожаревца се налази добро Љубичево, познато по гајењу коња.
Линија 72 ⟶ 69:
* '''Рударство''' је значајна привредна грана Великог Поморавља. Оно није разноврсно, али се угаљ одавно и много експлоатише. За време ранијих маринско-језерских фаза у моравском рову је од биљног материјала створен олиго миоценски мртав угаљ и неогени лигнит. Мрки угаљ у сењско-ресавском басену је олиго ценске старости и калоричне моћи 5 100-5 300 калорија. На бази овог угља у Ћуприји је одавно подигнута термоелектрана. Угаљ се копа у [[Сењски Рудник|Сењском Руднику]] код Деспотовца, Ћићевца, као и у доњој Млави.
У [[Поповац (Параћин)|Поповцу]], код Параћина, из олиго миоценских лапораца добија се цемент у великим поповачким фабрикама цемента. Код [[Јовац (Ћуприја)|Јовца]], под Јухором, налазе се лежишта фелцпата.
* '''Индустрија''' Најјаче су развијене прехрамбена индустрија (сухомеснати производи, шећер, кекс) и индустрија каблова, затим грађевинска и метало-прерађивачка инустрија. Хемијска индустрија је мања, а дрвна индустрија се базира на богатим шумама планинског залеђа.
* '''Саобраћај''' Долина Велике Мораве омогућује добре саобраћајне везе имзеђу Панонског и Егејског басена. Долином ове реке пролази у римско доба најважнији друм кроз Горњу Мезију, војни пут који је од Сингидунума водио до [[Костолац|Костолца]], па преко [[Медвеђа|Медвеђе]], Ћуприје и [[Ражањ (место)|Ражња]] даље ка југу. Кроз долине Велике и Јужне Мораве сада пролазе пруга Београд-Скопље-Солун и ауто-пут Београд-Ниш-Скопље-Ђевђелија. <ref>Географија за 3. разред гимназије, Мирко Грчић, Стеван Станковић, Љиљана Гавриловић, Светлана Радовановић, Миломир Степић, Снежана Ђурић</ref>
 
Линија 79 ⟶ 76:
 
== Литература ==
* {{Cite book |last1ref=harv|last=Марковић |first1first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |dateyear=1995 |publisher=Савремена администрација |location=Београд}}
* Родић П. Д. и Павловић А. М.- Географија Југославије 1, Београд 1994 - Савремена администрација
* [https://web.archive.org/web/20150123141347/http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/master/geografija/doc/2013/2013-10-29-si.pdf Физичко-Географска обележија у функцији регионалног развоја Балканског полуострва-, Доц.др Александар Радивојевић, Ивана Стојановић-Ниш, октобар 2013.]
* Анђелковић, М. (1978). Тектоника Југославије. – Геолошка анализа балканског полуострва, 42, 27-55, Београд.
* Анђелковић, М, Еремија М, Павловић М. и др. (1991). Егенбург-отнанг-карпат. Моравска област. – Палеогеографија Србије, Терцијар, 103-107, Београд.