Поморавље (област) — разлика између измена

=== Рељеф ===

Поморавље је Панонска [[макрорегија]] и [[мезорегија]] [[Перипанонска Србија|перипанонске Србије]]. То је геотектонска целина - тектонски ров створен у пиринејској фази и испуњен језерским седиментима, те се разликује од брежуљкасте Шумадије и планинско-котлинске источне Србије. Композитна долина се састоји од:

* Багрданске клисуре која је усечена у шкриљцима и [[Гранит|граниту]] од којих се састоје Јухор, Црни врх и Ресавски хумови.

Југославије.1966</ref> <br />

 

Интересантне морфо-хидролошке појаве су и пиратерије Јовановачке и Ражањске реке и инверсни и лактасти токови више водених токова.

 

 

Велико поморавље се наставља на:

 

=== Хидролошке одлике ===

 

Веће притоке Велике Мораве су: Каленићка река, Лугомир, [[Belica (reka)|Белица]], [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепеница]] и [[Јасеница (река)|Јасеница]] са леве стране, а [[Јовановачка река]], Црница са Грзом, [[Раваница]] и Ресава са десне стране.

 

 

=== Педолошке карактеристике ===

 

Велико Поморавље данас има 288 насеља. Највећа градска насеља су:

* [[Смедерево]] које је и [[Шумадија|шумадијски]] и [[Подунавље|подунавски]] град

* [[Деспотовац]]

Становништво је хомогено и апсолутну већину чине [[Срби]]. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]

Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум]] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).

* '''Смедерево''' (31 000 ст.) покрај Дунава је старо насеље које се помиње још у деветом веку. Савремено Смедерево је, поред Београда, највеће насеље подунавског дела перипанонске Србије. Оно је краће време, непосредно пре турских освајања у петнаестом веку, било центар тадашње српске државе (Деспотовине). Метало-прерађивачка индустрија је најзначајнија привредна грана Смедерева. У граду постоје челичана и велика фабрика грађевинских машина (Фаграм). Поред велике железаре, у Смедереву је постојала модерна ваљаоница лима. Околина Смедерева је познати виноградски рејон. Смедеревски град при ушћу Језаве у Дунав је највећи средњовековни град у Србији (Византисјког типа) и један од највећих градова-утврђења у Европи. Његова градња је завршена 1430. гпдине а сазидао га је деспот Ђурађ Бранковић. Овај град-тврђава, у којој се налазила последња српска престоница освојена 1459. године када је пала и Деспотовина. Смедеревски град са високим и дебелим зидовима и 25 кула јако је оштећен 5. јуна 1941. године при снажној експлозији муниције у њему као и 1944. године услед бомбардовања. Код самог ушћа Велике Мораве у Дунав налазе се остаци праисторијског и римског насеља Castrum Margum. Близу данашњег Смедерева налазило се римско насеље Monz Aureus (III век пре нове ере). Код Смедерева се налази пољопривредно добро Годомин, које даје високо квалитетно воће за извоз. Годомиснко поље у долини Велике Мораве познато је по развијеном сточарству (сир годоминац). У Смедереву је рођен наш највећи комедиограф Бранислав Нушић.

* '''Пожаревац''' (27 000 ст.) лежи у подножју развођа између Велике Мораве и доње Млаве, у подручју житом богатих крајева. Пожаревац је старо тржиште и извозник жита и свиња. Пре 100 година Пожаревац је по броју становника био други град у Србији. У Пожаревцу је развијена метало-прерађивачка индустриј, израда пољопривредних машина и справа за заштиту воћа и биљака, затим мања текстилна индустрија, месна индустрија, млинкса индустрија и инустрија грађевинског материјала. У близини Пожаревца се налази добро Љубичево, познато по гајењу коња.

* '''Рударство''' је значајна привредна грана Великог Поморавља. Оно није разноврсно, али се угаљ одавно и много експлоатише. За време ранијих маринско-језерских фаза у моравском рову је од биљног материјала створен олиго миоценски мртав угаљ и неогени лигнит. Мрки угаљ у сењско-ресавском басену је олиго ценске старости и калоричне моћи 5 100-5 300 калорија. На бази овог угља у Ћуприји је одавно подигнута термоелектрана. Угаљ се копа у [[Сењски Рудник|Сењском Руднику]] код Деспотовца, Ћићевца, као и у доњој Млави.

У [[Поповац (Параћин)|Поповцу]], код Параћина, из олиго миоценских лапораца добија се цемент у великим поповачким фабрикама цемента. Код [[Јовац (Ћуприја)|Јовца]], под Јухором, налазе се лежишта фелцпата.

* '''Саобраћај''' Долина Велике Мораве омогућује добре саобраћајне везе имзеђу Панонског и Егејског басена. Долином ове реке пролази у римско доба најважнији друм кроз Горњу Мезију, војни пут који је од Сингидунума водио до [[Костолац|Костолца]], па преко [[Медвеђа|Медвеђе]], Ћуприје и [[Ражањ (место)|Ражња]] даље ка југу. Кроз долине Велике и Јужне Мораве сада пролазе пруга Београд-Скопље-Солун и ауто-пут Београд-Ниш-Скопље-Ђевђелија. <ref>Географија за 3. разред гимназије, Мирко Грчић, Стеван Станковић, Љиљана Гавриловић, Светлана Радовановић, Миломир Степић, Снежана Ђурић</ref>

 

 

== Литература ==

* Анђелковић, М. (1978). Тектоника Југославије. – Геолошка анализа балканског полуострва, 42, 27-55, Београд.

* Анђелковић, М, Еремија М, Павловић М. и др. (1991). Егенбург-отнанг-карпат. Моравска област. – Палеогеографија Србије, Терцијар, 103-107, Београд.