Српско лекарско друштво — разлика између измена

multiple image
(→‎Спољашње везе: {{Commonscat|Serbian Medical Association}})
(multiple image)
'''Српско лекарско друштво''' је основано [[22. април]]а [[1872|1872.]] (по старом календару) у [[Београд]]у, на иницијативу [[Владан Ђорђевић|др Владана Ђорђевића]], а правила су му одобрена од стране Министарства просвете и црквених послова [[17. јул]]а [[1874]]. {{чињеница|date = 02. 2019.}}<!--mrtva veza do tog datuma.--><ref name="Јелена" />
 
== ИсторијатИсторија ==
Идеје о организовању лекара у тадашњој Србији је још [[1842|1842.]] године, по предлогу два београдска лекара: др [[Карло Пацек]] и др [[Емерих Линденмајер|Емериха Линденмајера]] (први шеф војног санитета), било би оснивање "Лекарског читалишта". Забележено је да су и друга два београдска лекара др [[Аћим Медовић]] (професор [[Велика школа|Велике Школе]]) и др [[Јован Валента]] (први управник [[Прва варошка болница|Болнице вароши и округа Београда]]) 60-их година прошлог века покренули идеју да се оснује "Друштво београдских лекара". Обадве иницијативе су имале за циљ унапређење рада лекара као и праћење развоја науке, али њихово покретање је остало само на предлозима без разумевања надлежних.<ref name="Јелена" />
 
[[Датотека:Пуковник Владан Ђорђевић.jpg|мини|десно|150п|Пуковник др [[Владан Ђорђевић]] иницијатор и оснивач СЛД]]
[[Датотека:Први печат Српског лекарског друштва, 1872.jpg|мини|Први печат Српског лекарског друштва, 1872. године]]
 
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД) :
 
Од посебног значаја за историју здравства Србије је активно учествовање Српско Лекарског Друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941 године.
{{multiple image
 
| align = center
| width1 = 195
| image1 = Пуковник Владан Ђорђевић.jpg
| alt1 =
[[Датотека:Пуковник| Владанcaption1 = Ђорђевић.jpg|мини|десно|150п|Пуковник др [[Владан Ђорђевић]] иницијатор и оснивач СЛД]]
| width2 = 195
| image2 = Аћим Медовић.jpg
| alt2 =
[[Датотека:Аћим| caption2 = Медовић.jpg|150px|мини|Аћим Медовић, први председник СЛД]]
| width3 = 310
| image3 = Први печат Српског лекарског друштва, 1872.jpg
| alt3 =
[[Датотека:Први| печатcaption3 Српског лекарског друштва, 1872.jpg|мини|=Први печат Српског лекарског друштва, 1872. године]]
}}
== Оснивачи Српског лекарског друштва ==
Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, [[Јован Машин]], [[Ђорђе Клинковски]], Јован Валента, [[Панајот Папакостопулос]], [[Јосиф Холец]], [[Бернхард Брил]], [[Сава Петровић]], [[Јулијус Ленк]], [[Марко Полак]], [[Владан Ђорђевић]], [[Петар Остојић]] и зубни лекар [[Илија Ранимир]] (1821-1901)<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/362428/Prvi-srpski-zubar-vrsacki-dak Први српски зубар – вршачки ђак („Политика”, 29. август 2016)]</ref>. Оснивачима ће се убрзо придружити још [[Јосиф Панчић]] и [[Младен Јанковић]], који су приликом првог састанка били одсутни.<ref name="Јелена" />
[[Датотека:Archive of the Serbian Academy of Sciences and Art in Belgrade.IMG 2003.jpg|500px|мини|центар|Оснивачи Српског лекарског друштва на првом састанку друштва 22. јуна 1872. године]]
 
[[Датотека:Аћим Медовић.jpg|150px|мини|Аћим Медовић, први председник СЛД]]
Први председник био је др Аћим Медовић, а секретар др Владан Ђорђевић. Они су окупили истакнуте лекаре у Србији и покренули часопис [[Српски архив за целокупно лекарство]] (1874).
 
Када је оснивано Српско лекарско друштво, као центар за стручно усавршавање лекара, колекционирање многих књига, предмета и патолошких препарата добило је своју потпуну сврху. У том циљу ради свеобухватног сагледавања феномена колекционирања у области медицине и могућности проверавања и утврђивања утицаја који су у том погледу имали културни и научни обрасци преношени из западноевропских земаља у Србију, све више је наметала потребу да се у Београду оснује Музеј српског лекарског друштва, који би објединио збирке Музеумаа редкости и Збирке препарата СЛД. Његово основање имало је за циљ да се кроз сачуване и проучене колекционирске предмета повезане са лечењем и очувањем здравља, прво оснује једна модерна музејска институција, а затим и специјализована музејска институција, која би претходила организацији академског образовања из области медицине.
До данас су детаљно истражени мотиви, историјске околности, а затим и културни, друштвени, научни и политички утицаји који су уоквирили постанак и развој медицинских збирки и Музеја Српског лекарског друштва, почев од првог музеја – Музеума редкости у Београду (1844), преко збирки и музеја који су потом настајали као израз различитих потреба као што су медицинско образовање, здравствено просвећивање народа и чување и представљање националне културне и научне баштине из области медицине, и представљени у бројним студијама.<ref name="Јелена" >Jovanović Simić, Jelena T. ''Musealisation of the history of medicine in Serbia,'' [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2715 Disertacija], Datum odbrane disertacije: 23.09.2015.</ref>
 
== Друштво данас ==
Српско лекарско друштво (СЛД) се данас налази у згради [[Прва варошка болница|Прве варошке болнице]] у Београду, у улици Џорџа Вашингтона 19. Друштво своју активност обавља преко 25 подружница и велики број специјалистичких секција, преко Друштва лекара Војводине и Друштва лекара Косова и Метохије, као и Медицинске академије СЛД, издаје стручне часописе: Лекар, Српски архив и Стоматолошки гласник Србије. Крсна слава Друштва је Ђурђевдан. Председник Српског лекарског друштва је проф. др [[Радоје Б. Чоловић]].<ref name="Јелена" />