Густав Крклец — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje dupliranih poziva |
Додан опис листа за који је радио као уредник |
||
Ред 24:
Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.<ref name="MH">[http://www.matica.hr/MH_Periodika/vijenac/1999/143/html/esej/02.htm Matica hrvatska: Ernest Fišer: Uz stotu godišnjicu rođenja Gustava Krkleca. Čudnovati dvostruki život] {{Wayback|url=http://www.matica.hr/MH_Periodika/vijenac/1999/143/html/esej/02.htm |date=20120405094725 }}, preuzeto 28. jula 2012.</ref> Детињство је провео у Марушевцу, у [[Хрватско загорје|Хрватском загорју]], што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у [[Вараждин]]у, [[Загреб]]у и на [[Сушак]]у, а у Загребу је студирао филозофију.
[[Други светски рат]] затекао га је у [[Београд]]у где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у [[Земун]]. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у [[усташе|усташком]] листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.<ref name="tko je tko">''[[Tko je tko u NDH]]: Hrvatska 1941.–1945.'', Minerva, Zagreb. 1997. ISBN 978-953-6377-03-9. pp. 210-211.</ref> Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у [[Сланкамен]], а крај рата дочекао је у [[Самобор]]у. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини [[поезија]]. Његово антологијско песништво концизног, непосредног и јасног израза очитује ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи [[Александар Пушкин|Пушкина]], [[Франце Прешерен|Прешерена]], [[Бертолт Брехт|Брехта]]. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.
| |||