Гиљотина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м + категорија "Методе смртне казне" (HotCat)
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
[[Слика:The Maiden dsc05364.jpg| right|мини|Шкотска Девица]]
'''Гиљотина''', је механичка направасправа -која названаје послужила човекуза којиизвршење је[[смртна предложиоказна|смртне њенуказне]] употребуодсецањем (лекарглаве. Названа је по лекару [[Жозеф Игњац Гиљотен|Жозефу Игњацу Гиљотену]], ''-({{јез-фр|Joseph Ignace Guillotin}-''}). Служилакоји је запредложио извршење смртнењену казне над осуђеницима и то одсецањем главеупотребу. Ова механичка справа је била замена за секиру којом се вековима пре тога у Француској вршила егзекуцијасмртна казна над осуђеникомосуђеницима.
 
Слична справа је употребљавана у [[Шкотска|Шкотској]] од [[1564]]. године до [[1708]]. године ипод звалиназивом су„Шкотска је Шкотска Девицадевица“ ({{јез-енг|Scottish Maiden}})., Аа у књизи [[Александар Дима|А.Александра Диме]] ''[[Гроф Монте Кристо]]'' слична справа се описује као [[Италија|италијанско]] оружје смрти – mandaia„мандаја“.
 
Гиљотина је карактеристична по великом, тешком и оштром сечиву које се, са велике висине, вертикално спушта оштрицом пада на потиљак жртве и одсецаоодсеца јој главу. Идеју о употреби, ради [[Хуманост|хуманијег]] начина извршења смртне казне, предложио је [[1792]]. године JosephЖозеф -Игњац Ignace GuillotinГиљотен, француски докторлекар, који је, као посланик у Француској народној скупштини, предложио гиљотину као средство хуманијег извршења смртне казне. Поред овог предлога о гиљотини, Жозеф Гиљотен је поднео и предлог о забрани јавног извршења казне. Предлог је прошао, али само онај о гиљотини, тако да су [[1792]]. године CharlesШарл-HenriХенри SansonСансон — главни француски извршилац, крвник и немачки мајстор Тобијас Шмит, направили први [[прототип]] гиљотине. Мада многисе често мислемисли да је Жозеф Гиљотен човек који је направио гиљотину, он је само издејствовао да закон о гиљотини буде прихваћен у скупштини, а није учествовао у њеној изради и осмишљавању.
[[Слика:DrGuillotin.jpg|мини|лево|Портрет др. Гиљотен]]
На самом почетку оштрица гиљотине је била полукружног облика – слично као код секира за извршење смртних казни, али већ после првих испробавања она бива замењена сечивом које је било под углом од 45 степени. Овакво, угаоно сечиво се показало много ефикаснијим. Експерименти и испробавања су вршена око три недеље. У почетку су вршени на животињама, а касније су у ту сврху послужила тела мртваца крупније грађе, чије је постхумно обезглављивање протекло без неких већих проблема. После дефинисања угла сечива и брзине падања сечива гиљотина је била спремна за употребу. Прво јавно погубљење гиљотином извршено је 20. априла [[1792]]. године, а жртва је била непријатељ револуције Nicolasu-Jacquesu Pelletieru. Он је био први од неколико хиљада оних који су свој живот скончали под сечивом гиљотине. Када је [[француска револуција]] била на свом врхунцу, за само четири месеца под гиљотином је убијено преко 4.000 људи. Најславнији међу њима је био [[Луј XVI]] који је [[1793]]. године био смакнут као грађанин Луј Капет.
 
[[Слика:DrGuillotin.jpg|мини|лево|Портрет др. ГиљотенГиљотена]]
Током XIX и XX века у затворима – колонијама за осуђенике - у [[Француска Гвајана|Француској Гвајани]] и на [[Ђавоље острво|Ђавољем острву]], гиљотина је, слободно се може рећи, била заштитни знак и симбол окрутности. Десетог септембра [[1977]]. године погубљен је последњи осуђеник на смрт гиљотином - Hamid Djandoubi, да би укидањем смртне казне у Француској [[1981]]. године, гиљотина била избачена из употребе.
На самом почетку оштрица гиљотине је била полукружног облика – слично као код секирасекире за извршење смртнихсмртне казниказне, али већ после првих испробавања она биваје замењена сечивом које је било под углом од 45 степени. Овакво, угаоно сечиво се показало много ефикаснијим. Експерименти и испробавања су вршена око три недеље. У почетку су вршени на животињама, а касније су у ту сврху послужила тела мртваца крупније грађе, чије је постхумно обезглављивање протекло без неких већих проблема. После дефинисања угла сечива и брзине падања сечива гиљотина је била спремна за употребу. Прво јавно погубљење гиљотином извршено је 20. априла [[1792]]. године, а жртва је била непријатељ револуције Nicolasu-Jacquesu Pelletieru. Он је био први од неколико хиљада оних који су свој живот скончали под сечивом гиљотине. Када је [[француска револуција]] била на свом врхунцу, за само четири месеца под гиљотином је убијено преко 4.000 људи. Најславнији међу њима је био [[Луј XVI]] који је [[1793]]. године био смакнут као грађанин Луј Капет.
 
Током XIX19. и XX20. века у затворима у колонијама за осуђенике - у [[Француска Гвајана|Француској Гвајани]] и на [[Ђавоље острво|Ђавољем острву]], гиљотина је, слободно се може рећи, била заштитни знак и симбол окрутности. Десетог септембра [[1977]]. године погубљен је последњи осуђеник на смрт гиљотином - Hamid Djandoubi, да би укидањем смртне казне у Француској [[1981]]. године, гиљотина била избачена из употребе.
 
У току периода у којем је гиљотина коришћена ([[1792]] – [[1977]]) било је различитих тумачења њене делотворности и [[хуманост]]и. Многи су тврдили да глава, и ако одвојена од тела живи још неко време, па тако жртва пати и трпи више него што је то потребно. Пре укидања гиљотине у [[Француска|Француској]], она је била укинута [[1910]]. године у [[Шведска|Шведској]], а [[1949]]. године у [[Немачка|Немачкој]]. Хумана или не, гиљотина је обележила један историјски период у [[Француска|Француској]], нарочито период [[Француска револуција|француске револуције]].