Шин Фејн — разлика између измена

| лого = Sinn_Féin.png

| величина = 180п200

| председник = [[ЏериМери АдамсЛу Мекдоналд]]

| идеологија = ирски [[републиканизам|ирски републиканизам]], <br />[[демократски социјализам]], <br />[[евроскептицизамлевичарски национализам|Уједињена Ирска]]<ref>[http://www.ft.com/cms/s/0/17a7879aparties-3210and-11e0-a820-00144feabdc0elections.html#axzz1UGgqOQoU Sinn Féin set to capitalise on Irish discontent - FT.com], Приступљено 30. 4. 2013.<eu/ref><ref>{{cite news| url=http://newsireland.bbc.co.uk/democracylive/hi/guides/newsid_8214000/8214446.stm | work=BBC News | title=Groups in the European Parliament | date=31.5. 2011}}html</ref>

|позиција = [[левицалеви центар]], / [[леви центарлевица]]

'''Шин Фејн''' ({{јез-ирс|Sinn Féin}}, [ʃɪnʲ fʲeːnʲ], '''Ми''') је називполитичка застранка неколикои национални покрет [[републиканизам|ирског републиканизма]] у [[Република Ирска|ирскихРепублици Ирској]] и [[НационализамСеверна Ирска|националистичкихСеверној Ирској]] покрета(која је део монархистичке [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]]). Залаже се за уједињење и једну републиканску Ирску. Корени мупокрета се налазе у ирском културном препороду с краја 19. веку и порасту незадовољства покретом за уставну самоуправу Ирске у оквиру [[Британска империја|Британске империје]]. Основао га је [[Артур Грифит]] [[1900]]. године. Он је био познат по томе што је [[1899]]. године основао националистичкинационални лист [[Уједињени Ирци]] ({{јез-енгл|The United Irishmen}}), у ком је заговарао национално самоопредељење. Покрет у почетку није био експлицитно политички, нити је заговарао насиље. Заговарао је [[пасивни отпор]] према свему што се сматрало [[Енглеска|енглеским]] и поновно увођење [[Ирски језик|ирског језика]] у свакодневни говор Ираца.

Међутим, због протеста против британске власти над Ирском, изабрани представници нису отишли у [[Вестминстер]]. Уместо тога су сазвали ирску скупштину у [[Даблин]]у, звану Дајл Ејреан ({{јез-ирс|Dáil Éireann}}), која је прогласила независност Ирске. Убрзо након тога дошло је до [[Англо-Ирски рат за независност|Англо-Ирског рата]], где су британске власти покушале да угуше побуну за независност под вођством [[Мајкл Колинс (ирски вођа)|Мајкла Колинса]]. За то су користили и паравојне формације као што су [[Блек енд Тенс]]. Окрутни однос британских власти омогућио је Шин Фејну да придобије још већу подршку.

Рат је завршен 1921. споразумом по ком је Ирска подељена на британски [[Алстер]] и Слободну Државу Ирску. Подели се противило милитатно крило Шин Фејна на челу с Де Валером, па је дошло до [[Ирски грађански рат|грађанског рата]] међуизмеђу самимпристалица ирскими националностимапротивника [[Англо-ирски споразум|Англо-ирског споразума]]. Временом се већина Ираца прикључила влади, а сам Шин Фејн је почео да слаби, поготово када га је Де Валера напустио и 1927. ушао у скупштину.

Године 1938. се неколико покрета на традицији Шин Фејна спојило с [[Ирска републиканска армија (1922—1969)|Ирском републиканском армијом]] (ИРА), те тако постало политичко крило покрета који се залагао за уједињење Ирске силом. Године 1969. Шин Фејн се, као и ИРА, поделио на службено и привремено крило. МарксистичкиЈедан оријентисандео Шин Фејн је с временом постаоотцепио Радничкаи странкаосновао ({{јез-ирс|Páirtíнову na nOibrithe}})странку, док је привремено крило наставило да подржава ИРА-ин пројекат уједињења насилним путем. [[Џери Адамс]] је дошао на чело Шин Фејна 1983. Шин Фејн је 1986. прекинуо бојкот ирског парламента, а његови чланови су изабрани у њега први пут након 1922.

Крајем 1994. су се ИРА и протестантскесеверно-ирске милиције договориле о прекиду ватре и почетку процеса који је за циљ имао мирно решење сукоба у Северној Ирској. Међутим, процес је привремено прекинут прекидом примирја од стране ИРА-е 1996. Због тога је Шин Фејн привремено био искључен из преговора који су почели у јуну 1996. Након обновљеног прекида ватре у јулу 1997. године, Шин Фејн је од септембра исте године почео суделовати у преговорима.

Године 2002. чланови странке су ухапшени под оптужбом за шпијунажу, што је протестанте натерало да затраже избацивање Шин Фејна из владе, а северноирска аутономија је суспендована. На изборима у новембру 2003. Шин Фејн је постао највећа националистичканационална странка у скупштини, а самоуправа није обновљена. Године 2005. водећи чланови странке су оптужени учествовање у оружаним пљачкама у сврху финансирања ИРА-е. Крајем 2005. оптужбе за шпијунажу су одбачене. На изборима у марту 2007. Шин Фејн је остала најјача католичка странка која се залаже за уједињење, а касније је Јан Пејсли, вођа алстерских униониста, пристао да са њима дели власт.