Википедија

Партиципативна демократија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: '''Партиципативна демократија''' је облик демократије који укључује широко су…
 
+
Ред 1:
'''Партиципативна демократија''' је облик [[демократија|демократије]] који укључује широко суделовање ([[партиципација|партиципацију]]) грађана у доношењу одлука.<ref> Alternative Conceptions of Civil Society, edited by Simone Chambers and Will Kymlicka (Princeton University Press, 2002)</ref><ref> The Idea of Civil Society, by Adam B. Seligman (Princeton University Press, 1992)
Osborne 2006</ref><ref> Simone Weil (2002). The Need for Roots. Routledge. ISBN 0-415-27102-9.</ref> Обично су у ту концепцију укључени и облици саодлучивања радника унутар предузећа. Ту концепцију нарочито заступају и развијају политички мислиоци [[нова левица|нове левице]] од 1960-их и 1970-их година.
 
Концепција партиципативне демократије не значи негирање институција представничке демократије, него представља проширивање институција представничке демократије са институцијама [[директна демократија|директне демократије]], као што су [[референдум]] (плебисцит), [[иницијатива]] и опозив. Демократска партиципација у одлучивању може се формирати у разним видовима као што су месни (локални) зборови грађана, скупови станара, кућни савети, раднички савети и слично.
 
== Савремена теорија партиципативне демократије ==
 
На темељу критике институција представничке демократије и класичног либерализма, политички теоретичари од почетка 1970-их година развијају теорију партиципативне демократије. Једна од значајних теоретичарки је [[Керол Пејтмен]].
 
=== Критика класичног либерализма ===
У политичкој теорији, [[Керол Пејтмен]] је критичарка традиционалних либералних теорија, базираних на идеји друштвеног уговора. Начела и институције савремене либералне демократије темеље се на идеји да су појединци слободни и једнаки; у пракси, међутим, доказује [[Керол Пејтмен]] у књизи „Проблем политичке обавезе"обавезе”, ретке су особе које стварно задовољавају те услове. Појединац мора имати услове за развој, да би могао постајати истински слободан. Либерална теорија претпоставља оно, што у стварности увек треба посебно истраживати: да ли у постојећим околностима заиста сви имају могућност остваривања права која су им формално призната, имајући у виду односе између мушкараца и жена, између радничке, средње и више класе и односе међу различитим расама и етничким групама. Због тих реалних односа, формални појам слободе није довољан. Само разликовање грађанског друштва и државе, које је кључно за либералне доктрине, погрешно је: у стварности, држава никад није онакав независни и непристрасни ауторитет каквим га либерална теорија претпоставља; она је неизбежно уплетена у друштвене борбе, на тај начин да придоноси очувању и обнављању неједнакости свакодневног живота.▼
 
=== Теорија партиципативне демократије ===▼
▲У политичкој теорији, [[Керол Пејтмен]] је критичарка традиционалних либералних теорија, базираних на идеји друштвеног уговора. Начела и институције савремене либералне демократије темеље се на идеји да су појединци слободни и једнаки; у пракси, међутим, доказује [[Керол Пејтмен]] у књизи „Проблем политичке обавезе", ретке су особе које стварно задовољавају те услове. Појединац мора имати услове за развој, да би могао постајати истински слободан. Либерална теорија претпоставља оно, што у стварности увек треба посебно истраживати: да ли у постојећим околностима заиста сви имају могућност остваривања права која су им формално призната, имајући у виду односе између мушкараца и жена, између радничке, средње и више класе и односе међу различитим расама и етничким групама. Због тих реалних односа, формални појам слободе није довољан. Само разликовање грађанског друштва и државе, које је кључно за либералне доктрине, погрешно је: у стварности, држава никад није онакав независни и непристрасни ауторитет каквим га либерална теорија претпоставља; она је неизбежно уплетена у друштвене борбе, на тај начин да придоноси очувању и обнављању неједнакости свакодневног живота.
У књизи „Партиципација и демократска теорија“теорија” [[Керол Пејтмен]] је дала значајан прилог развоју концепције партиципативне демократије. Доказује да се основна идеја [[демократија|демократије]] не може реализовати остајањем унутар граница модела представничке демократије и периодичног избора представника.<ref> Pateman, Carole (1970). Participation and Democratic Theory. Cambridge: Cambridge University Press.</ref> Мора постојати могућност непосредног и директног суделовања (партиципације) грађана у одлучивању. Ово је потребно и пожељно зато, доказује Пејтмен позивајући се на основне идеје Роусоа и Мила, што партиципативна демократија повећава како учинковитост друштвеног управљања, тако и развој сваког појединца: потиче развој индивидуе, оснажује осећај за политичку учинковитост, смањује осећај отуђености од центара моћи, подстиче бригу за друштвене проблеме и придоноси обликовању активних и свесних чланова заједнице који су способни учинковито се залагати за послове друштвеног управљања. Постојање механизама партиципативне [[демократија|демократије]] смањује политичку апатију, која је карактеристична нарочито за доње друштвене слојеве, а која угрожава саму [[демократија|демократију]].▼
 
Пејтмен сматра да се институције демократске партиципације не могу увести одмах свуда једнако, него да се институције партиципације требају уводити, постојати и развијати успоредно са представничким институцијама. Разне облике демократске партиципације могуће је уводити и испробавати како у политичкој сфери (нарочито на локалном нивоу), тако и у економској сфери. Тачне структуре демократске партиципације требају остати отворене и променљиве, тако да људи могу експериментисати са новим политичким облицима и учити из њих. На националном нивоу, постојеће институције представничке демократије ([[парламент]], периодични [[избори]], [[политичка партија|странке]], лобији и др.) и даље би требале имати превладавајући утицај, док друштво не буде свешћу спремно за институције демократске партиципације и на том нивоу, тј. на свим нивоима.▼
▲===Теорија партиципативне демократије===
 
== Утицај ==▼
▲У књизи „Партиципација и демократска теорија“ [[Керол Пејтмен]] је дала значајан прилог развоју концепције партиципативне демократије. Доказује да се основна идеја [[демократија|демократије]] не може реализовати остајањем унутар граница модела представничке демократије и периодичног избора представника.<ref> Pateman, Carole (1970). Participation and Democratic Theory. Cambridge: Cambridge University Press.</ref> Мора постојати могућност непосредног и директног суделовања (партиципације) грађана у одлучивању. Ово је потребно и пожељно зато, доказује Пејтмен позивајући се на основне идеје Роусоа и Мила, што партиципативна демократија повећава како учинковитост друштвеног управљања, тако и развој сваког појединца: потиче развој индивидуе, оснажује осећај за политичку учинковитост, смањује осећај отуђености од центара моћи, подстиче бригу за друштвене проблеме и придоноси обликовању активних и свесних чланова заједнице који су способни учинковито се залагати за послове друштвеног управљања. Постојање механизама партиципативне [[демократија|демократије]] смањује политичку апатију, која је карактеристична нарочито за доње друштвене слојеве, а која угрожава саму [[демократија|демократију]].
 
▲Пејтмен сматра да се институције демократске партиципације не могу увести одмах свуда једнако, него да се институције партиципације требају уводити, постојати и развијати успоредно са представничким институцијама. Разне облике демократске партиципације могуће је уводити и испробавати како у политичкој сфери (нарочито на локалном нивоу), тако и у економској сфери. Тачне структуре демократске партиципације требају остати отворене и променљиве, тако да људи могу експериментисати са новим политичким облицима и учити из њих. На националном нивоу, постојеће институције представничке демократије ([[парламент]], периодични [[избори]], [[политичка партија|странке]], лобији и др.) и даље би требале имати превладавајући утицај, док друштво не буде свешћу спремно за институције демократске партиципације и на том нивоу, тј. на свим нивоима.
 
▲==Утицај==
Пејтменина теорија институција и развоја модела партиципативне демократије имала је значајан утицај на политичку теорију, као и на неке социјалне покрете, [[1970]]-их и [[1980]]-их година. Пејтмен је једна од теоретичара [[нова левица|нове левице]] који настоје развити политички учинковите алтернативе.
 
У даљем развоју, идеје партиципативне демократије имају утицаја на ставове водећих политичара и на политичке институције.<ref> Fischer, Frank (1993). "Citizen„Citizen participation and the democratization of policy expertise: From theoretical inquiry to practical cases"cases”. Policy Sciences.</ref><ref> Serdült, Uwe; Welp, Yanina (2015). "How„How Sustainable is Democratic Innovation? Tracking Neighborhood Councils in Montevideo"Montevideo”. Journal of Politics in Latin America. </ref><ref> Mattson, Gary A. (Spring 2017). "Democracy„Democracy Reinvented: Participatory Budgeting and Civic Innovation in America"America”. Political Science Quarterly.</ref> Признаје се, укључујући и документе [[Европска унија|Европске уније]] и [[Уједињене нације|Уједињених нација]], начелна потреба да се политичке одлуке доносе на што нижем нивоу, у зависности од природе проблема, тако да и шири слојеви грађана имају могућност суделовати у процесу доношења одлука.
 
Разматрајући деловање [[политичка партија|политичких странака]], [[Керол Пејтмен]] и други теоретичари [[нова левица|нове левице]] сматрају да су политичке странке значајне за развијање [[демократија|демократије]], али да треба инсистирати да оне унутар себе буду организоване тако да омогуће сталну активност, тј. демократску партиципацију свог чланства. У пракси, међутим, наставила се у многим странкама снажна тенденција ка превласти страначких вођа и професионалног апарата. Изузетак су [[Зелени|зелене странке]] и нове странке [[демократски социјализам|демократског социјализма]], које су обично повезане са [[Нови друштвени покрети|новим друштвеним покретима]], и које у правилу доследније инсистирају на партиципативним демократским начелима.
Линија 27 ⟶ 24:
Концепције значаја политичке партиципације имале су и снажан утицај на развој [[Нови друштвени покрети|нових друштвених покрета]] од 1970-их година као што су [[феминизам|феминистички покрет]], [[антимилитаризам|антиратни и мировни покрет]], покрет за глобалну правду и солидарност са трећим светом, [[зелена политика|еколошки покрет]], [[ЛГБТ заједница|ЛГБТ покрет]] итд.
 
== Е-демократија ==
Партиципативна [[демократија]] настоји створити прилике за све чланове заједнице да дају значајан допринос доношењу одлука и настоји проширити распон људи који имају приступ таквим могућностима. Пошто се много информација мора прикупити да би процес доношења одлука био успешан, савремена [[технологија]] и технолошке иновације у области електронске демократије могу пружити значајне могућности које воде до развоја модела потребних за оснаживање партиципативних демократских институција, посебно кроз оне дигиталне платформе које омогућавају широку дебату заједнице, повећање знања, те једноставно и брзо гласање.<ref> Won, No (April 2017). "Ideation„Ideation in an Online Participatory Platform: Towards Conceptual Framework"Framework”. Information Polity.</ref>▼
 
▲Партиципативна [[демократија]] настоји створити прилике за све чланове заједнице да дају значајан допринос доношењу одлука и настоји проширити распон људи који имају приступ таквим могућностима. Пошто се много информација мора прикупити да би процес доношења одлука био успешан, савремена [[технологија]] и технолошке иновације у области електронске демократије могу пружити значајне могућности које воде до развоја модела потребних за оснаживање партиципативних демократских институција, посебно кроз оне дигиталне платформе које омогућавају широку дебату заједнице, повећање знања, те једноставно и брзо гласање.<ref> Won, No (April 2017). "Ideation in an Online Participatory Platform: Towards Conceptual Framework". Information Polity.</ref>
 
== Литература ==
* Participation an Democratic Theory, Cambridge Univ.Press, 1970
* The Problem of Political Obligation: A Critical Analysis of Liberal Theory, John Wiley and Son, 1985.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Партиципативна_демократија”