Друго бугарско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 75:
== Привремена стабилизација ==
[[Датотека:Bulgaria-Theodore Svetoslav.png|300px|мини|лево|Бугарска на почетку 14. века]]
Године 1299. на бугарски престо долази [[Теодор Светослав]]. Теодор је уз татарску помоћ дошао на престо, али није хтео да дели престо са Чаком, једним татарским вођом, па га је убио. Бугарски цар је 1303. године покренуо неколико кампања против Византије и освојио многе градове у североисточној Тракији. Византинци су покушали да му се супротставе, али су поражени у [[битка код Скафиде|бици код Скафида]]. Због тога су приморани да 1307. године потпишу мир и признавање бугарских освајања.{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=248—250}}</ref><ref>{{harvnb|Fine|1987|pp=229–230}}
Током раних 1320-их, тензије између Бугарске и Византије су појачане након што је Византија запала у [[Грађански рат двојице Андроника|грађански рат]]. Бугарски цар [[Ђорђе II Тертер|Ђорђе II]] се користи византијским неприликама и осваја [[Филипопољ]]. Међутим, након његове смрти нико се није нашао да га наследи те су Византинци повратили Филипопољ и друге бугарске градове у северној Тракији{{sfn|Fine|1987|p=269}}. На бугарски престо долази енергични деспот Видина, [[Михаило Шишман]]. За цара је изабран наредне године. Шишман се окренуо против византијског цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II]] и повратио изгубљене земље{{sfn|Bozhilov|Gyuzelev|1999|p=563}}. Крајем 1324. године између двојице владара је склопљен мир утврђен династичким браком. Шишман се развео од Милутинове кћери [[Ана Неда|Ане Неде]] и оженио Теодору Палеологину. То је довело до погоршања односа са [[Краљевина Србија у средњем вијеку|Србијом]]. Ова промена у политици Бугарске објашњава се јачањем Српског краљевства и продирањем Срба на просторе Македоније{{sfn|Bozhilov|Gyuzelev|1999|p=566}}{{sfn|Fine|1987|p=270}}. Бугарски цар је окупио војску од 15.000 војника<ref>Cantacuzenos, I. стр. 429. 19</ref> и напао Србију. [[Битка код Велбужда|Битка]] је вођена 1330. године у близини Велбужда. Михаило Шишман је поражен, а и сам је страдао у боју. Упркос победи у бици, [[Стефан Дечански|Дечански]] није напао саму Бугарску већ се са њом споразумео и на бугарски престо поставио Јована Стефана, Шишмановог сина са Аном Недом. Бугари нису изгубили своју државу, али нису могли зауставити експанзију Србије у Македонији.
| |||