Барок — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 15:
Настанак израза „барок“ тумачи се двојако. По једнима, он потиче од назива за неправилан драги камен који су од шеснаестог века користили јувелири у [[Португалија|Португалији]], док по другима овај назив је настао од имена четвртог облика друге фигуре [[схоластика|схоластичког]] [[силогизам|силогизма]] („свако П је М; неко С није М, дакле неко С није П“ — „сви лудаци су тврдоглави; неки људи нису тврдоглави, дакле, неки људи нису лудаци“).
Још око 1570. године у [[италијански језик|италијанском језику]] по аналогији са наведеним формално-[[логика|логичким]] значењем појављује се израз „барокни судови“ у смислу нетачни, бесмислени судови. У седамнаестом и осамнаестом веку користи се у многим језицима као ознака за лош укус, неправилну уметност и сл. У историју уметности уводи га [[Јакоб Буркхарт]] (''Цивилизација ренесансе у Италији'', 1860) као ознаку за декаденцију високе [[ренесанса|ренесансе]] у развијеној архитектури [[
Суштински прелом у коришћењу овог термина представља појава књиге [[Хајнрих Велфлин|Хајнриха Велфлина]] ''Ренесанса и барок'' [[1888]]. године: у њој је он не само аналитички приказао развој овог стила у [[Рим]]у, већ размотрио и могућности примене овог термина у [[историја|историји]] књижевности и музике. Након овог [[Хајнрих Велфлин|Велфлиновог]] позитивног вредновања барокне уметности уследио је низ студија из [[историја|историје]] [[ликовне уметности|ликовних уметности]], нарочито у Немачкој, али је његов покушај да термин пренесе и на књижевност остао неопажен. Права поплава студија у којима се тумаче барокне појаве појавила се пошто је [[Хајнрих Велфлин|Велфлин]] [[1915]]. објавио ''Принципе историје уметности'', у којима смену [[ренесанса|ренесансног]] и барокног принципа тумачи као темељни принцип развоја [[уметност]]и. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Немачкој се појављује низ студија о бароку у немачкој литератури у [[17. век]]у, [[антологија|антологије]] [[поезија|поезије]] из тога доба и сл. То није случајно: сличности тога тренутка са оним у 17. веку, после [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]], као и оновремене [[експресионизам|експресионистичке]] поезије с барокном довели су до разумевања барока заснованом на истина анисторичном паралелизму, али и на наглој појави могућности прихватања уметности раније презиране због њених конвенција, због њених тобоже неукусних [[метафора]], [[алегорија]], морбидних или сензуалних тема. У другој и трећој деценији [[20. век]]а термин барок врло је широко прихваћен у студијама књижевности, нарочито у делима Италијана [[Марио Прац|Марија Праца]] и, посебно, великог [[естетика|естетичара]] [[Бенедето Кроче|Бенедета Крочеа]]. У [[Србија|српској]] и [[Хрватска|хрватској]] [[историја књижевности|историји књижевности]] шира употреба овог термина појављује се тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]], пошто га је још 1908. употребљавао [[Драгутин Прохаска]], у студијама [[Андрија Анђал|Андрије Анђала]] и, много шире, у радовима о [[дубровачка књижевност|дубровачкој књижевности]] 17. века [[Драгољуб Павловић|Драгољуба Павловића]].
Ред 23:
== Распрострањеност и главне карактеристике ==
Током [[17. век|17]]. и [[18. век|18]]. века се барок раширио у Европи. Проникао је у све токове живота (архитектура, сликарство, литература, позориште, музика). Био је то последњи универзални стил Европе који је настао у [[Италија|Италији]] и проширио се тако да следи [[Њемачка|Немачка]], [[Аустрија]], [[Француска]], [[Холандија]]. Јавља се сатирање појединих граница између уметности са циљем стварања јединственог учинка. Немачка историја уметности ту јако сходно користи „Гесамткунстверк“ појам који се помало ружно може превести као „целосна уметност“. Сликарство постаје илузионистичко. У архитектури се појављују пластични елементи и архитектура употребљава сликарство да би имитирала елементе грађевинарства (сводови, ребра, пиластери), ка повећању утисака на посматрача. Пластика се не примењује као самостално дело већ допуњава сликарство (драперије), употребљава се врло често орнаментална штукатура. Барок даје предност асиметрији, заобљењима избочинама и испупчењима као и просторним гестовима, ефектним перспективама и елеменат у бароку је и покрет. Док је [[ренесанса]] статична и употребљавала је круг, барок је динамичан и користио је елипсу или њене делове. Барок је био компонован за покрет и обилазак и стално откривање нових осовина посматрања као и рафиноване игре светлости и сенке. Док је класична [[Композиција (музика)|композиција]] компоновала безконачне визуре и видике бароко је компоновао свратиште за поглед у виду смештања у визуру неке скулптуре или капелице тако да је рафиниранији и интимнији.
== Барокни град ==
| |||