Драч — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
== Историја ==
Драч су основали под именом „Епидамнос“ грчки колонисти из [[Коринт]]а и Керкире 627. године п. н. е.<ref name="drac">{{cite web|title=Драч Албанија |url=http://www.panacomp.net/drac-albanija-2/ |website=PanaComp |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> По грчком историчару Тукидиду они су се нашли у спору узрокованом [[пелопонески рат|пелопонеским ратом]]. Од 229. п. н. е. припадао је [[Рим]]љанима који су му дали име Диракијум (Dyrrhachium) и изградили пут до [[Солун]]а,
[[Иван Јастребов]] је о Драчу записао да се звао Епидамн, после Дирахијум, а затим Дурацо и Драч. Улазио је у састав Илирије, али је за време објаве рата Римљанима од стране илирског краља [[Генције|Генција]] град добровољно потчињен Римљанима. Од 393. до 400. после Христа, град је био под готским царем Аларихом. Он је ту населио Сармате и Хуне иу своје војске, које је потом истерао Маркелан Острогот 460. године, а 473. готски вођа Теодорик је завладао Илиријом и Драчом, његова престоница припала је њему. У Драчу је боравио и [[Цицерон]] као прогнаник, одабравши га за место свога заточеништва. Он је о Драчу записао да је стигао у слободан град, пријатан, но ако ли га буде узнемиравао бучан живот овог града, преселие се на друго место. Из тога се да закључити да су у граду били театри, храм и разноврсна разонода, тј. да је град био велики. Ако се погледају старине које су остале, град је био, по Јастребову, десет пута већи него у његово време, крајем 19. века. Описије га тада као мизеран и прљав приморски градић. У време цара Августа био је украшен монументалним споменицима. Од тога је у време Јастребова остала само једна обезглављена статуа, бачена у двориште среске управе. Страшни земљотреси су задесили град 506. и 1273. године. Код Драча, у његовој долини, биле су две чувене битке које је Помпеј повео против Цезара. Помпејева војска се налазила у самом граду, Цезарова по брдима путем за [[Каваја|Кавају]] и [[Тирана|Тирану]] у близини луке Петра. Помпеј је победио Цезара, али је касније убијен у [[Александарија|Александрији]], камо је побегао из Ларисе, где је пао у замку. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 475., 476.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
=== Средњи век ===
{{посебан чланак|Опсада Драча (1107—1108)}}
После поделе римског царства, Драч је потпао под власт ромејских царева и сматрао се престоницом Илирије или Драчке области. Владали су дукси ромејског двора и били су обавезни да у време несугласица царства са Дукљанским краљевима уђу с југа у пределе Зете. У рату с краљем Владиславом (1042) погинуо је један дукс (стратиг) Михаила на Скадарској равници. Драчем су затим владали анжујски херцези (1294 - 1373). Међу њима [[Карло Топија]] 1358. године. После је њиме неко време владао [[Балша II Балшић]], а после њега 1386. градом је завладала Млетачка република до 1501. године, када су га преузели Турци. И [[Франци]] су владали њима до 1085. године, до смрти Гвискарда, а по његовој смрти Драч и драчку област заузео је краљ [[Константин Бодин]] (Михаилов син), као савезник Роерта Гвискарда, када је, после његове смрти, норманска војска морала напустити Драч. Те годинне Драч, по уговору, прелази у руке [[Алексије I Комнин|Алексија Комнина]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 476., 477.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> У почетку [[10. век]]а са већином Албаније постао део прве бугарске империје под царем [[Симеон I|Симеоном Великим]]. За време његовог наследника [[Петар I Бугарски|Петра I Бугарског]] опет је пао под власт Византије и постао предмет бугарско-византијског спора све до [[1018]]. године. У то доба се појављује име Драч.
После доба владавине Византије Драч је на кратко био под Норманима са Сицилије. Дефинитивно је био изгубљен за Византију [[1185]]. године када се нашао под влашћу сицилијског краља Виљема Другог. Касније је био под владавином италијанских градова [[Напуљ]]а и [[Венеција|Венеције]] ([[1392]]—[[1501]]) да би затим био део [[Османско царство|Османског царства]] све до 1912. када је постао саставни део независне [[Албанија|Албаније]].
| |||