Босут (река) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{друго значење2|Босут}}
{{Река
| име = Босут
| слика = Bosut - Rokovci-Andrijasevci 4.jpg
| опис = Босут у хрватском делу тока
| мапа =
| опис_м =
| дужина = 186
| висина_извора = ~90
| проток =
| површина_слива = 3.097
| извор = [[Славонија]] ([[Хрватска]]),<br /> спајање речица [[Биђ]] и [[Берава|Бераве]]
| извор_координате =
| ушће = [[Сава]],<br />код истоименог села [[Босут]]<br />[[Србија]] ([[Војводина]])
| ушће_координате =
| области = [[Славонија]], [[Срем]]
| земље = [[Хрватска]] - [[Србија]]
| притоке = [[Спачва]], [[Студва]]
| слив = 3.097
| градови = [[Винковци]]
| пловност = 40 кмkm од ушћа за мање бродове
}}
'''Босут''' је [[река]] у [[Славонија|Славонији]] и [[Срем]]у. Река извире у [[Хрватска|Хрватској]], а улива се у [[Сава|Саву]], у [[Србија|Србији]].<ref name="dzs-yb2k7-geo">{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv_Eng/ljetopis/2007/01-bind.pdf | title = Geographical and meteorological data | publisher = [[Croatian Bureau of Statistics]] | work = Statistical Yearbook |year=2007 | accessdate=17. 044. 2011}}</ref>
 
== Природни одлике ==
Босут је „права равничарска река“, са падом од свега 15-ак метара. Овако мали пар узрок је великог [[меандар|меандрирања]] реке и честог природног загађења (велика муљевитост, непрозирност).
 
Босут настаје од речице [[Биђ]], дужине 66 километараkm у централној Славонији, и [[Берава|Бераве]], која тече јужно од [[Велика Копаница|Велике Копанице]], меандрира према истоку у близини [[Гундинци|Гундинаца]] и [[Бабина Греда|Бабине Греде]], и окреће се према северу код [[Градиште (општина)|Градишта]], јужно од [[Церна|Церне]].<ref>{{cite journal|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=31637 | language = Croatian | title = Statistic description of Brod Regimente in third decade of 19th century | journal = Scrinia Slavonica | volume = 3 | number = 1 |date=November 2003}}</ref> између [[Штитар (Хрватска)|Штитара]] и [[Жупања|Жупање]] (уз [[Сава|Саву]]). река суштински нема прави извор. Река прво тече ка североистоку, према [[Градиште (Хрватска)|Градишту]], па полако тече ка [[Церна|Церни]]. Код [[Винковци|Винковаца]] река скреће ка југоистоку, што прати до свог ушћа. Код села [[Липовац (Хрватска)|Липовац]] река прима притоку [[Спачва|Спачву]].
 
Код [[Батровци|Батроваца]] река утиче у [[Србија|Србију]], да би код [[Моровић]]а примила своју највећу притоку, реку [[Студва|Студву]]. Недуго после тога река се улива у [[Сава|Саву]] код истоименог села [[Босут (Сремска Митровица)|Босут]].
Ред 32:
За Босут је карактеристично и занимљиво то да не тече коритом које је направила његова вода, већ један део вода реке Саве. Пространо корито Босута преко лета је суво у свом горњем и средњем току. Пре 200 и више година корито Босута је било један рукавац Саве, који се од ње одвајао испод ушћа [[Босна (река)|Босне]], а у њу враћао око ушћа [[Дрина|Дрине]]. Када се горњи крај тога рукавца засуо, свакако од наноса реке Босне, корито некадашњег рукавца Саве остало је без воде, па су му [[Турци]] дали име Босут, што би на нашем језику значило ''пуста вода'' (на турском језику бош - празан, пуст и сут - вода). Ово име потпуно одговара садашњем Босуту, који је за своју малу количину воде наследио пространо корито некадашњег рукавца водом богате Саве.<ref name="реке">Душан Дукић, Наше реке. Издавачко предузеће Ново поколење, Београд, 1952.</ref>
 
Старо ушће Босута засуто је песком, али је касније вода прокопала ново, стотину метара ниже. Око 150 метара од обале Саве саграђена је на Босуту устава за пролаз бродова. Међутим, како се Босутом од почетка Другог светског рата не плови, та устава не ради. Иначе, Босут је плован само за мање бродове на дужини од 39 километараkm (до [[Апшевци|Апшеваца]]).<ref name="реке"/>
 
== Историја ==
Ред 55:
 
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last=| first = |authorlink = | title = | encyclopedia = Мала енциклопедија Просвета|year=1985| edition = 3| url = | publisher = Просвета | location = Београд|isbn = 978-86-07-00001-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Марковић| first = Јован Ђ.|authorlink = Јован Ђ. Марковић| title = Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990| url = | publisher = Свјетлост| location = Сарајево|isbn = 978-86-01-02651-3|pages=}}
 
== Спољашње везе ==