Киреш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{for|реку са сличним именом|Кереш (река)}}
{{Река
| име
| слика
| опис
| мапа
| опис_м
| дужина
| висина_извора = 138
| проток
| површина_слива = 950
| извор
| извор_координате = {{coord|46|22|31|N|19|23|54|E|display=inline}}
| ушће
| ушће_координате = {{coord|46|0|42|N|20|1|52|E|display=inline,title}}
| области
| земље = {{застава|Мађарска}}{{застава|Србија}}
| притоке
| слив
| градови
| пловност
}}
Ред 33:
Река Киреш извире у пределу између градова [[Јаношхалма]] и [[Кишкунхалаш]] у [[Мађарска|Мађарској]], тачније у близини места [[Кунфехерто]] (надм. вис. 138 m) у области тамошњег "Белог језера" ({{јез-мађ|Fehér tó}}). Кроз свој ток Киреш пролази жупанију [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун]] у Мађарској, а у Србији [[Општина Суботица|општину Суботица]] и [[Општина Кањижа|општину Кањижа]].
Киреш првобитно тече правцем запад-исток поред места [[Келебија (Мађарска)|Келебија]] да би затим једним дугим делом (око 14 km) прошла уз границу са Мађарском као природна линија разграничења две државе,
Једним делом у Мађарској је каналисана ({{јез-мађ|Köröséri főcsatorna}}) док при доласку до границе постаје знатно природнија река са једним језером (Келебијски рибњак; {{јез-мађ|Kelebiai halastavak}}) и изливима мочварног типа (локалитети "Јасеновац" и "Тресетиште"). Киреш се затим улива у језеро [[Лудошко језеро|Лудаш]] те му освежава воду. Река наставља свој пут према [[Бачки Виногради|Бачким Виноградима]] где пролазећи поред [[Мале Пијаце]] формира широку и дубоку дол, те се улива у рибњак [[Капитански рит]], друго стајаће водено тело чију воду освежава. Напуштајући рибњак, пролази поред [[Велебит (Кањижа)|Велебита]] а до ушћа тече кроз пустару [[Кањишки јарош|Кањишких јароша]], где се укршта са [[Канал Тиса-Палић|хидросистемом Тиса-Палић]]. Пре ушћа у Тису, Киреш образује широку бару изнад [[Адорјан]]а (данас вештачка акумулација).
Ред 40:
== Историја ==
Први познати писани запис, заједно са мапом делова реке потиче из 1694. од [[Луиђи Фердинандо Марсиљи|Марсиљија]] који реку назива "Кириш" ({{јез-лат|Kiris}}).<ref>''Hovány Lajos'' (2002): Vizeink nyomában: különös tekintettel Északkelet-Bácskára. Grafoprodukt, Szabadka –. ISBN 86-83135-10-1, p. 92 {{hu}}</ref>
Хидролог са Суботичког Грађевинског факултета др [[Лајош Ховањ]] детаљно је анализирао све микротокове у Бачкој, како из [[хидрологија|хидролошког]] тако и из [[историографија|историјског]] аспекта. Тако он помиње – позивајући се на [[етнографија|етнографски]] рад мр [[Валерија Беседеш|Беседеш Валерије]] – да је на овој реци функционисао низ водених млинова.<ref name=hovanj
== Екологија и заштита ==
Ред 60:
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last=
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
| |||