Пуста река (притока Јужне Мораве) — разлика између измена

| име = Пуста река

| слика =

| опис =

| мапа =

| опис_м = Слив Јужне Мораве

| дужина = 71

| проток =

| извор =

| ушће = [[Јужна Морава]]

| области =

| земље = {{застава|Србија}}

| притоке =

| слив = [[Црно море]]

| градови = [[Бојник]], [[Пуковац]], [[Дољевац]]

| пловност =

[[Речна долина|Долина]] Пусте реке није исте ширине и дубине на целом њеном току. До села [[Славник|Славника]]а тече кроз ужу долину, дубоку 100-150 m. У овом делу долине има карактер бујице, са коритом пуним великих стеновитих блокова. Низводно од села [[Драговац (Бојник)|Драговца]] долина јој се шири јер улази у Лесковачку котлину. У овом делу долине корито јој је извијугано и плитко и при већим водама она се излива и плави пространо [[Бојничко поље]].

Међу притокама најдужа је Каменичка река (22 km). Она Пустој реци притиче са десне стране, у [[Бојник|Бојнику]]у, и представља типичан бујични ток. Највећи део слива Пусте реке припада општинама [[Општина Бојник|Бојник]] и [[Општина Дољевац|Дољевац]]. Она се улива у Јужну Мораву код [[Дољевац|Дољевца]], у близини ушћа [[Топлица (река)|Топлице]]. Пуста река је [[1960е|60-их]] година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, [[Брестовачко језеро]]. Раније се Пуста река називала Подгора<ref name="nisava"/>. На простору око 330 кмkm² око речног тока простире се [[Пуста река (област)|истоимена област]].

Просечна [[Густина речне мреже|густина речне мреже]] у сливу Пусте реке износи 888 m/km²² што је мање него код осталих река [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]], [[Јабланица (река)|Јабланице]] и [[Ветерница|Ветернице]]. Узроци овако мале густине речне мреже су количина падавина у сливу (681 mm), велика енергија рељефа у планинском и знатно распрострањење неогених [[језерски седименти|језерских седимената]] у осталом делу слива.<ref name="rekesrbije">Гавриловић Љ., Дукић Д., (2002.): Реке Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд</ref>

Основна хидролошка особина Пусте реке је неуједначеност њеног [[Речни режим|режима]]. Средњи годишњи [[протицај]] износи само 2,3 m³³/s , али се у периоду високих вода он вишеструко повећава. Тако је 6. фебруара 1963. године износио чак 178 m³³/s . У просеку сваке седме године корито реке пресушује. У целини слив је сиромашан водом. Од укупно излучених падавина отиче само 19 % воде, односно са 1 km²² слива 4,1 l/s.<ref name="rekesrbije"/>

* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthorsothers= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}