Топлица (река) — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
{{Друге употребе|Топлица (област)|Топлица}}
{{Река
| име = Топлица
| слика = Prokuplje_Hisar_Toplica.jpg
| опис = Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини
| мапа =
| опис_м = Слив Јужне Мораве
| дужина = 136
| висина_извора = 2.017
| проток = 102
| површина_слива = 10.280
| извор = [[Копаоник]], [[Панчићев врх]]
| извор_координате =
| ушће = [[Јужна Морава]]
| ушће_координате =
| области =
| земље = {{застава|Србија}}
| притоке = [[Косаница (река)|Косаница]], [[Луковска река]], [[Бањска река]], [[Растовничка река]], [[Трнавачка река]], [[Бејашничка река]], итд.
| слив = [[Црно море|Црноморски]]
| градови = [[Прокупље]], [[Куршумлија]], [[Житорађа]]
| пловност = није пловна
}}
 
 
== Геологија ==
По повлачењу некадашњег [[Panonsko jezero|Панонског језера]], чији се један залив дубоко завлачио између планина [[Јастребац|Јастрепца]] и [[Пасјача|Пасјаче]], остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између [[Вршник]]а и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као [[епигенија]].<ref name="нашеРеке">{{citeCite book|last1last=Дукић|first1first=Душан|title=Наше реке|dateyear=1952|publisher=Ново поколење|location=Београд}}</ref>
 
== Слив ==
Извире на источној страни [[Копаоник]]а испод [[Панчићев врх|Панчићева врха]], а улива се у Јужну Мораву код [[Дољевац|Дољевца]]. Дуга је око 136 кмkm. У горњем току, до изнад [[Куршумлија|Куршумлије]], на дужини од око 50 километараkm протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код [[Прокупље|Прокупља]] тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу [[Добрич]]а и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.<ref name="нашеРеке" />
 
Слив Топице захвата површину од 10.280 км<sup>2</sup>km². Просечан проток воде на ушћу је 102 м<sup>3</sup>/с. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река [[Косаница (река)|Косаница]]. У сливу Косанице, северозападни обронци [[Радан]] планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива [[Ђавоља варош]]. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко [[Мердаре (Куршумлија)|Мердарског]] превоја повезује [[Поморавље (област)|Поморавље]] са [[Косово и Метохија|Косовом]].
 
== Проток воде ==
Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 м<sup>3</sup>/с, а максимална 45 м<sup>3</sup>/с. Температура воде на извору износи 7&nbsp;°C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 м<sup>3</sup>/с воде. Река [[Топлица]] је [[1935]]. година имала проток чак 986 м<sup>3</sup>/с то је био највећи проток икад забележен на Топлици.
 
== Структура тока ==
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite encyclopediabook|ref=harv|last= Дукић|first= |authorlink= |coauthors= Душан|title=|encyclopedia=МалаНаше енциклопедија Просветареке|year=1985|edition=3|url= 1952|publisher=ПросветаНово поколење|location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref= harvencyclopedia|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ.|others= Марковић|title=Енциклопедијски географски|encyclopedia=Мала лексиконенциклопедија ЈугославијеПросвета|year=19901985|edition=3|url= |publisher=СвјетлостПросвета |location=СарајевоБеоград|isbn=978-86-0107-0265100001-32|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена