Сима Милутиновић Сарајлија — разлика између измена

 
== Животопис ==
Рођен је у трговачкој породици у [[Сарајево|Сарајеву]], где су му родитељи дошли из [[Србија|Србије]]. Отац симинСимин, родом је из села [[Рожанство|Рожанства]], у [[Ужице|ужичком]] округу, па је због [[чума|чуме]] пребегао у [[Сарајево]], где се оженио [[Анђелија Срдановић|Анђелијом Срдановићевом]], чувеном сарајевском лепотицом, о чијој красоти народни певачи сачуваше спомен за пуну стотину година. Кад Милутина и по други пут погоди чума, мали симаСима не имађаше ни две године. Бегунци тражише склоништа на два места у [[Босна|Босни]], па онда одоше у [[Славонски Брод|Брод]], за тим у Земун. Када му се породица преселила уУ [[Земун]]у, он је почео учити, али није завршио ништа од тога. Немирна и несређена духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе крајеве од [[Видин]]а до [[Лајпциг|Лајпцига]], од [[Бесарабија|Бесарабије]] до [[Црна Гора|Црне Горе]]. Сима је био писар у [[Правителствујушчи совјет|Правителствујушчем совјету]], у [[манастир Благовештење|манастиру Благовештењу]] и код [[устаници|устаничких]] војвода. Учествује у устанку против [[Турци|Турака]] у чети „голача". Одлази у Бесарабију да види избегле родитеље, а потом у [[Немачка|Немачку]], где слуша филозофију, чини познанства са угледним немачким књижевницима, с [[Гете]]ом нз пример, и том приликом штампа свој еп [[Сербијанка|Сербијанку]]. По повратку постаје васпитач [[Петар II Петровић Његош|Његошев]] на [[Цетиње|Цетињу]], а доцније цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком, оснивањем [[пивара|пиваре]] и „водолечилишта". Умро је у [[Београду]]. Сахрањен је на гробљу Св. Марка, гроб му је био брзо заборављен.
 
==Дело==
3.583

измене