Латиница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 104:
[[Писма изведена из латинице]] имају различита правила редоследа слова:
-{* У [[Француска абецеда|Француској]] и [[Енглеска абецеда|енглеској]] абецеди, знаци са дијарезама ([[ä]], [[ë]], [[ï]], [[ö]], [[ü]], [[ÿ]]) се третирају као неакцентоване верзије. Ако се две речи разликују само по акценту, у француском предност има акцентована реч.
* У [[Немачка абецеда|немачкој абецеди]], слова са умлаутом ([[Ä]], [[Ö]], [[Ü]]) се третирају исто као основне верзије самогласника; [[ß]] се увек ређа као ''ss''. Овако се добија редослед: ''Arg, Ärgerlich, Arm, Assistent, Aßlar, Assoziation''. За телефонске именике и сличне спискове имена, умлаути се ређају као да су уместо њих комбинације ''ae'', ''oe'', ''ue''. Ово даје следећи редослед: ''Udet, Übelacker, Uell, Ülle, Ueve, Üxküll, Uffenbach''.
* У [[шведска абецеда|шведској абецеди]], ''W'' се сматра варијантом ''V'', а не посебним словом. Абецеда има и три додатна слова која се стављају на крај: ..., X, Y, Z, [[Å]], [[Ä]], [[Ö]]. Иста [[Финска абецеда|абецеда]] и правила се користе и за [[Фински језик|фински језик]].
Ред 120:
* У [[татарски језик|татарском]], постоји 9 додатних слова. Пет су самогласници, упарени са основним самогласницима као тврди-меки: '''a-ä, o-ö, u-ü, í-i, ı-e'''. Четири сугласника се ређају као '''ş'''=''sh'' '''ç'''=''ch'', '''ñ'''=''ng'' и '''ğ'''=''gh''.
* У [[хрватски језик|хрватском]] и [[српски језик|српској]] латиници, као и у сродним јужнословенским језицима, акцентована слова и диграфи се ређају након оригиналних, а у случају парова '''Č-Ć''' и '''DŽ-Đ''', прво иде тврди па меки сугласник: ..., C, Č, Ć, D, DŽ, Đ, E, ..., L, LJ, M, N, NJ, O, ..., S, Š, T, ..., Z, Ž.
}-
== Види још и... ==
| |||