Мирослављево јеванђеље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м две речи са јекавског у екавски |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
'''Мирослављево јеванђеље''' је најзначајнији ћирилични споменик [[Срби|српске]] и [[Јужни Словени|јужнословенске]] односно српскословенске писмености из [[12. век|12. вијека]], а у њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза [[Мирослав|Мирослава]], брата рашког великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]], највјероватније у [[Котор|Котору]], око [[1185]]. године, а за потребе цркве Св. Петра у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]].
Ова књига је у ствари јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године. Највећи дио јеванђелистара дело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон), док је Глигорије "дијак" (ђак), други писар, написао крај рукописа, неколико кратких записа и украсио текст орнаментима. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне [[ћирилица|ћирилице]], а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном делу текста заступљене су двије редакције [[старословенски језик|старословенског]], зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осећа се присутност [[глагољица|глагољичке]] традиције, док је орнаментика списа
Рукопис се до [[1896]]. налазио у [[Хиландар|Хиландару]], када је поклоњен краљу [[Александар Обреновић|Александру Обреновићу]] приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у [[Народни музеј|Народном музеју]] у [[Београд|Београду]].
| |||