Кубањ (река) — разлика између измена

| име = Кубањ

| изворни_назив = <small>Кубань</small>

| слика = Krasnodar Kuban.JPG

| опис = Река Кубањ код [[Краснодар]]а

| дужина = 870

| површина_слива = 57.900

| проток = 425

| слив = [[Азовско море]]

| пловност =

| извор = падине [[Елбрус]]а

| висина_извора = 1.339

| ушће = [[Темрјучки залив]]

| ушће_координате = {{coord|45|20|21|N|37|24|11|E|name=Ушће реке Кубањ}}

| висина_ушћа = 0

| укупан_пад =

| просечан_пад = 1,53

| области = [[Карачајево-Черкезија]]<br />[[Ставропољски крај]]<br />[[Краснодарски крај]]<br />[[Адигеја]]

| регије =

| покрајине =

| републике =

| притоке = [[Уруп]], [[Лаба (притока Кубања)|Лаба]], [[Мали Зеленчук|Мали]] и [[Велики Зеленчук]], [[Белаја (притока Кубања)|Белаја]]

| језера = [[Краснодарско језеро]]

| градови = [[Черкеск]], [[Невиномиск]], [[Армавир (Русија)|Армавир]], [[Кропоткин]], [[Краснодар]], [[Темрјук]]

| мапа = Kuban basin.svg

| опис_м = Мапа басена реке Кубањ

Са дужином тока од 870 кмkm највећа је река на северном Кавказу, и после [[Дон]]а највећа притока [[азовско море|Азовског мора]]. Пловна је низводно од [[Уст-Лабинск]]а. Највећи градови који леже на њеним обалама су [[Черкеск]], [[Невиномиск]], [[Армавир (Русија)|Армавир]], [[Кропоткин]], [[Краснодар]], [[Темрјук]]

Укупна површина њеног сливног подручја је око 57.900 km²², а просечан проток око 425 {{frac|-{m}-³|-{s}-}}. У реку Кубањ се улива готово 14.000 мањих и већих притока, а занимљиво је да се готово све притоке уливају са леве стране. Највеће притоке Кубања су [[Уруп]], [[Лаба (притока Кубања)|Лаба]], [[Мали Зеленчук|Мали]] и [[Велики Зеленчук]], [[Белаја (притока Кубања)|Белаја]], [[Пшиш]] и друге. У доњем делу тока Кубањ протиче кроз вештачко [[Краснодарско језеро]] површине око 420 km²², највећу језерску површину у том делу Русије. У Азовско море се улива у виду простране [[речна делта|речне делте]] површине око 4.300 кмkm².

Река Кубањ свој ток започиње на северозападним обронцима планине [[Елбрус]] на [[Велики кавказ|Кавказу]] и настаје спајањем река [[Улукам]] и [[Учкулан]] на надморској висини од 1.339 метара. У горњем делу тока, све до града [[Невиномиск]]а, тече у смеру севера кроз уски и дубоки кањон и на том делу тока карактеришу је велики и нагли падови и бројни мањи водопади и брзаци. У средњем делу тока тече преко доста равнијих и терасастих подручја, а затим нагло скреће ка западу и у том делу тока уз леву обалу формира се широка наплавна равница која код [[Уст-Лабинск]]а достиже ширину и до 4 km. У том делу тока у кориту се налазе бројни плићаци и брзаци. Низводно од ушћа [[Лаба (притока Кубања)|Лабе]] река се нагло шири и до 20 кмkm, и у том делу се налази вештачко Краснодарско језеро, највећа ујезерена површина на [[Северни Кавказ|Северном Кавказу]] површине 420 кмkm². Подручје између ушћа Лабе и [[Афипс]]а је уједно и најнижи део и на тој територији се дуж реке формирала пространа Адигејска мочвара површине око 300 кмkm². Мочварна подручја у доњем делу тока су знатно пространија и заузимају подручја површине око 800 кмkm² (Закубањске мочваре). На 116. км узводно од ушћа, од главног тока одваја се рукавац [[Протока (рукавац Кубања)|Протока]] и на том месту почиње пространа [[Делта реке Кубањ|Кубањска делта]] површине око 4.300 кмkm². Више од половине воде из Кубања се у Азовско море улива управо преко рукавца Протока. На неких 20 кмkm узводно од ушћа главног тока у [[Темрјучки залив]] издваја се рукавац Стари Кубањ који преко [[Кизилташки лиман|Кизилташког лимана]] један део воде из реке односи ка [[Црно море|Црном мору]].

Укупна дужина водотока је 870 кмkm, односно 906 кмkm уколико се за исходишну тачку узима извориште реке [[Улукам]] (на надморској висини од 2.970 м). Површина сливног подручја Кубања је око 58.000 кмkm². Просечан проток воде у реци код [[Краснодар]]а је око 425 {{frac|-{m}-³|-{s}-}}, док је просечан проток у горњем делу тока код [[Армавир (Русија)|Армавира]] око 163 {{frac|-{m}-³|-{s}-}}. Сваке године река Кубањ у Азовско море у просеку улије 12−13 km³³ воде, око 8 милиона тона седимената и око 4 милиона тона растворених минералних соли. Количина нерастворивих материја у речној води је у просеку око 682 г/м³m³, а салинитет воде у доњем делу тока може достићи вредности и до 1.000 мг/л (у просеку је између 50 и 400 мг/л). Просечан пад речног корита је око 1,53 м/км тока.

Готово све најважније притоке Кубања имају северни правац тока, теку са северних обронака Великог Кавказа и уливају се у Кубањ као његове леве притоке. Занимљиво је да низводно од [[Невиномиск]]а река Кубањ не прима ни једну притоку са десне стране. Најважније притоке су [[Велики Зеленчук|Велики]] и [[Мали Зеленчук]], [[Уруп]], [[Лаба (притока Кубања)|Лаба]], [[Белаја (притока Кубања)|Белаја]], [[Пшиш]], [[Псекупс]], [[Афипс]] и [[Адагум]] (све леве притоке). Низводно од Уст Лабинска пловна је и за веће бродове. У басену реке Кубањ налази се преко 14.000 већих и мањих река укупне дужине речне мреже од чак 9.482 кмkm.

Све до краја [[XIX19. век]]а највећи део воде из реке отицао је ка [[црно море|Црном мору]] али је услед интензивних мелиорационих радова који су уследили у наредном периоду речна делта исушена, а токови бројних рукаваца регулисани. Регулисању нивоа воде у реци умногоме је допринела и градња вештачког [[краснодарско језеро|Краснодарског језера]] које је испуњено водом у периоду [[1973]]—[[1975]]. године. Тако је некада мочварна и плавна делта Кубања данас исушена и претворена у пољопривредно земљиште и једно од најважнијих подручја узгоја пиринча у Русији.

{{commonscatCommonscat|Kuban River}}