Бјелаши — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Бјелаши''' су били присталице безусловног уједињења [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне горе]], а име су добили по боји листића на изборима за посланике [[Подгоричка скупштина|Подгоричке скупштине]]. За реализацију одлука скупштине изабран је [[Извршни народни одбор]]. Изабрани су: [[Стево Вукотић]], [[Спасоје Пилетић]], [[Лазар Дамјановић]], [[Ристо Јојић]] и за предсједника [[Марко Даковић]]. Марка су сматрали вођом покрета. Извршни народни одбор је имао извршну власт у Црној Гори до доласка [[Иво Павићевић|повјереника]] из [[Београд|Београда]]. Највише присталица су имали међу омладином, од којих су оформили оружане паравојне формације ([[Контракомити|Омладинске чете]] и [[Контракомити|Народна гарда]]), а командовали су им војска или полиција. Оружје, храну и новчану надокнаду (док учествују у оружаним акцијама) су добијали од војних и полицијских органа. Дужност им је била да се на позив одмах ставе на располагање. Повјереник краљевске владе је формирао [[Контракомити|летеће чете]] (осам летећих чета од по сто људи), за борбу против противника уједињења.
 
Бјелаши су били за стварање велике српске а онда југословенске државе. Начело им је било: "Један краљ, једна држава, један народ." Заговарали су централизам и наглашавали српство. Свој политички програм су
проводили досљедно. Бјелашки покрет није никада постао политичка странка. Стварањем политичких партија у Црној Гори, бјелашки прваци прилазе разним партијама, а Марко Даковић напушта политику.
 
Бјелаши су били за јединствене југословенске државе. Начело им је било: "Један краљ, једна држава, један народ." Заговарали су централизам и за разлику од [[Зеленаши|зеленаша]], нијесу се првенствено ослањали на Српство, већ истицали народносни нихилизам, свесловенство, југословенско јединство. Свој политички програм су проводили досљедно. Стварањем политичких партија у Црној Гори, бјелашки прваци прилазе дијелом радикалима и демократама, а дијелом комунистима, док Марко Даковић напушта политику.
 
==Литература==