Масакр у Сабри и Шатили — разлика између измена

нема резимеа измене
м
|perps=милиција [[партија Катеб|партије Катеб]] под вођством [[Елије Хобеика|Елијеа Хобеике]]
}}
'''Масакр у Сабри и Шатили''' ({{lang-ar|مذبحة صبرا وشاتيلا}}) ({{coord|33|51|40.47|N|35|30|01.50|E|type:town}}) је измеђусу између 16. и 18. септембра [[1982]]. спровели либански фалангисти. Након што су [[Израелске одбрамбене снаге]] (ИДФ-{''IDF''}-) допустиле либанским наоружаним [[Партија Катаеб|фалангистима]] да уђу у два палестинска избегличка логора, они су извршили масакр над цивилима у тим логорима. Спорно је да ли су Израелци морали да знају да ће доћи до масакра ако се узме у обзир атентат на вођу фалангиста [[Башир Гемајел|Башира Гемајела]] два дана раније, као и дуга историја непријатељства између [[Палестинци|Палестинаца]] и фалангиста.
 
Тачан број убијених је споран, а процене се крећу између 328 и 3.500.
 
Фалангисти су били под директном командом [[Елије Хобеика|Елијеа Хобеике]], који је касније постао дугогодишњи члан [[Парламент Либана|либанског паламентапраламента]], а током [[1990е|1990их]] и министар. Хобеика је убијен 2002. Сматра се да је био под великим утицајем масакра у [[Дамур]]у 1976. (који су извршили Палестинци) у којем је погинуо већи део његове породице, као и вереница.<ref name="guardian_obit">[http://www.guardian.co.uk/world/2002/jan/25/israelandthepalestinians.lebanon Mostyn, Trevor, Guardian.co.uk, петак, 25. јануар 2002.]</ref> Начелник генералштаба Израелске војске је био генерал [[Рафаел Еитан]], а министар одбране Израела је био [[АриелАријел Шарон]].
 
Након масакра су се чуле оштре оптужбе на рачун Израела и унутар Израела и из света, јер су кампови Сабра и Шатила били под контролом [[Израелске одбрамбене снаге|Израелских одбрамбених снага]] (ИДФ-{''IDF''}-). Сами фалангисти који су починили убиства су остали поштеђени већине оптужби. Неки коментатори су сугерисалинаговештавали да је могуће да је Израелска војска била умешана у инцидент у некој мери.
 
Влада Израела је успоставила [[Каханова комисија|Каханову комисију]] која је истражила догађај и закључила да је Израел ''индиректно одговоран'' за њега. Извештај је навео да је требало да израелски команданти уоче могућност да ће доћи до покушаја освете, и да не дозволе фалангистима да уђу у избегличке логоре. Закључено је да је Аријел Шарон сносио ''личну одговорност''<ref>{{cite book |last1 = Schiff |first1 = Ze'ev |last2 = Ya'ari |first2 = Ehud | coauthors = Ze'ev Schiff and Ehud Ya'ari | title = Israel's Lebanon War | publisher = Simon and Schuster | location = New York | year = 1984 | pages = 283–4 | isbn = 0-671-47991-1}}</ref> за ''игнорисање опасности од крвопролића и освете'', и за ''не предузимањенепредузимање неопходних мера за спречавање крвопролића''. Комисија је предложила да Шарон буде смењен са чела министарства одбране, а он је након првобитног противљења дао оставку.
 
== Референце ==